петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:54

Шарчевић: Нема разлога за протест, није обећано 14 одсто

понедељак, 10.12.2018. у 11:49
Mладен Шарчевић (Фото Танјуг)

Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је данас да нема разлога за протест просветара који је најављен за сутра, и додао да су просветни радници имали четири повећања плате у последње две године - прво четири, па шест, десет и сада девет одсто.

Он је за Танјуг рекао да су му „чудни разлози за протест и штрајк”, да се као један од разлога наводи одлагање Закона о платним разредима за годину дана, а да су баш због тог закона просветари штрајковали у септембру и октобру.

То што синдикати тврде да им је обећано повећање плате од 14,67 одсто, а да су добили девет одсто, министар каже да је то „игра речи и манипулација”.

„Речено је ако почне примена закона о платама и платним разредима, тада би повећање било 14 одсто. Не може се применити та квота плате, пошто закон није усвојен. Сада манипулишете тако што вадите из једног коша, стављате у други и правите неку нову истину, е то је манипулација”, поручио је министар просветним радницима, преноси Танјуг.

Додаје да преговори о колективном уговору с просветарима тек предстоје, да представници синдиката имају неке своје предлоге који ће бити анализирани ове недеље с представницима Министарства просвете.

„Видећемо могућности државе, за шта министарство финансија има пара, али и да сагледамо која су искуства и европских земаља и погледамо да ли су захтеви максимални или су реални. Биће овим уговором још доста тога доброг предвиђено”, нагласио је министар.

Он је додао да због тога не види разлог да се штрајкује унапред, за нешто што се није десило. Како каже, незадовољство просветних радника траје годинама и да је он за то да се оно трајно реши.

„Био сам оптимиста да ће се оно брже решити. И даље сам оптимиста. Потребно је мало стрпљења. Оно што људи треба да схвате јесте да држава у овом тренутку може толико”, истакао је Шарчевић.

Он је оценио и да међу синдикатима има „мало борбе за превласт, који ће бити јачи и који ће бити репрезентативан”, и указао да просветни радници нису послушали своје синдикалне лидере током прошлог штрајка упозорења и да се одазвало само 20 одсто школа у Србији.

„Преговрамо са владом о Закону о платним разредима и имамо тврде позиције. Када се закон донесе знаћемо када ће почети примена и тада ће бити средства. У неком делу разумем моје колеге, али мислим да су ови разлози, посебно за израду посебног колективног уговора, бесмислени јер се на њему ради”, истакао је министар.

Преговорима о платним разредима, сматра, дошли су до добрих решења а то је да у вишим платним разредима буду просветари који раде у отежаним условима, који имају педагошка звања, одељенске старешине.


Коментари19
99267
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

buki
Пристала бих да се плата не повећа уопште, када би министарство решило све проблеме које наводи Мунгос@, али је то просто немогуће. Све промене које су настале од '90-их су шминкерске и само погоршавају ионако сложену и тешку ситуацију процеса наставе. Примера ради, оно што ученици науче да раде за 3-4 године практичне наставе, равно је знању које се добије за дан-два рада у неком предузећу. Седамдесетих година из школе су излазили потпуно обучени и спремни за посао, иако се то тада није звало "дуално образовање", о коме се толико прича као да су открили нешто ново. Било је једноставно, радиле су многе фабрике и ученици су у њима под надзором били активни у процесу производње. Сада је у већини градова тешко наћи било коју фирму која нешто производи, и која ће евентуално прихватити неколико ученика на обуку. О заинтересованости деце за учењем било чега, све мање има сврхе говорити. Једино што одмах науче је да нема понављања, и већини је то довољно. Зашто нема понављања, да би ЕУ показали што већи број свршених средњошколаца и тако добили неке поене. Све је шминка, све је фолирање, где наставник гледа како живу главу да спаси, и уз то заинтересоване ученике нечему научи, који су уз наставнике најугроженији у оваквом систему образовања. И уз то свака промена је била промена на горе. Сви знамо да би најбоље било вратити систем образовања у 70-е године, где није било насиља, сви ученици (и они најлошијег успеха) су знали елементарне ствари без којих се није могло у следећи разред, али пошто је то немогуће онда се просветари у својим захтевима ограничавајући на плате.
Цецко
Јављају се и такви, као Драган, који појма немају о раду у просвети. Прво распусти су за ђаке а не и професоре. Одржавају се седнице одељењских и Наставничког већа.Затим додатна и допунска настава као и припремна настава.Ту су и стручни? семинари на којима предавачи добро зараде а наставници јуре потребне бодове. Час траје 45 минута, али да би био успешан трба најмање 90 минута припреме. У фабрици радници дођу са рукама у џеповима, а наставник када су писмени задаци носе вежбанке кући јер им није омогућен простор у школи за несметани рад. Сваки лекар има своју ординацију и плус медицинску сестру као помагача,такође и судије, а шта од тога има наставник! Што се тиче министра, треба што пре да оде због малверзације са тендером за електронске дневнике, постављањем директора школа,...
Petar -Ok
Desetine ljihada profesora i sindikati kažu da itekako ima razloga za štrajk, a samo jedan glas iz ministarstva , uporno papagajski tvrdi da nema razloga za štrajk. Po svim zakonima verovatnoće , to je nemoguće.
Karolina
Na Pravnom fakultetu u BG imaju plate 4000 evra.
Мунгос
Ако би требао да се одржи штрајк просветара, онда би то требало због очајног закона о образовању где је деци све дозвољено а наставницима ништа. Нема понављања разреда, нема избацивања са часа, нема адекватне казне због лошег понашања, нема доброг наставног програма, очајним уджбеницима и катастрофалном издаваштву (имамо брдо издавача из Хрватске, Словеније а наши нам не ваљају). Да не причамо о очајним психолозима, педагозима, лоше обученом наставном кадру који нема дана специјализације, семинара, лошем министарству образовања, урушеним школским просторијама које прокишљавају, неокреченим учионицама, поквареним тоалетима, растуреним наставним средствима из доба Јуре и на крају очајним платама. Кад погледате у листић који добијете и погледате децу која скаче, вриште по учионицама дође вам да одете у парк и седнете у миру и тишини под дрво и сачекате крај наставе. Е такве протесте као родитељ ћу да подржим, а не само о платама и ничему више. Можда би требало родитељи да се побуне...
Jovan
@Mnogi zalutali u prosvetu Najpre tvrdite da učenici dobijaju 1-2 ocene po polugodištu, a onda se žalite na 5-6 pismenih provera nedeljno?!
Препоручујем 2
Mnogi zalutali u prosvetu
@Nadezda Soldo Pa i predsednik sindikata prosvete je rekao da njih interesuje samo plata, ja čula svojim ušima( u ranijim štrajkovima). Ne mogu da podržim nekoga ko dolazi na čas 10-15 min. pre kraja, daje jedinice celom redu jer neko priča na času, ko uopšte ne donosi kontrolne ni posle mesec dana, ko kažnjava decu ako se usude da pitaju za obrazloženje ocene koje su dobili tako da izvedu decu i uz pretnju, sada ćete videti kako se ocenjuje, izvede desetak učenika i ko zna odgovor na 1 pitanje dobije dvojku, a ko ne zna jedinicu. Kako mogu da podržim nekoga ko samo prepiše ocenu sa polugodišta za kraj godine, zaključuju se ocene na osnovu samo dve, moje dete je pre neku godinu ostalo neocenjeno na polugodištu iako nije izostajalo. Zar se za 5 meseci ne može imati više od jedne ocene, a inače se zaključuje na osnovu samo dve ocene iako ne bi smelo. Redovno se dešava da se nedeljno ima po pet, šest pismenih provera čak u istom danu tri.. Poštovanje se stiče, ono se ne podrazumeva.
Препоручујем 15
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља