недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Тесла столује у центру Бакуа

Земља позната по нафти и гасу једна је од првих насељених у историји цивилизације и богата је културним споменицима. – Азербејџанци су чинили већину совјетских јединица које су ослобађале Београд 1944. године
Аутор: Жељко Шајнпонедељак, 10.12.2018. у 20:30
Споменик Николи Тесли у престоници Азербејџана (Фото Ж. Шајн)

Специјално за „Политику”
Баку – Србија и Азербејџан – две мале земље, различитих култура и вера, с мултиетничким становништвом – све више унапређују своје пријатељство. Азербејџан је своје пријатељство показао и гласањем против чланства Косова у Интерполу. Александар Вучић и Илхам Алијев, председници ове две земље, потписали су у мају акциони план о партнерству две земље, којим су уговорена улагања од 300 милиона евра.

Пре тога, зимус, у центру азербејџанске престонице Бакуа одомаћио се Никола Тесла. Генијални научник добио је споменик у том граду. Без његових открића, уосталом, не би Баку био ноћу онако предивно осветљен, тако да од одсјаја блеште и капљице слане воде Каспијског мора.

Непосредно уз Каспијско језеро, на самој обали налази се древна Девојачка кула (Qiz Qalasi), позната као Тврђава или Ичери-шехер. Ту се и дан данас окупљају младићи и девојке савремених схватања, иако муслиманске вере, који увече уз другарска и љубавна дружења пуше на наргиле.

Тврђава, која потиче из 12. века, симбол је трагичне љубави. Легенда каже да ју је отац градио по жељи ћерке. Не желећи да се уда за човека којег није волела, а који је био очев избор за њу, девојци је грађење ове куле донело једини спас – време. Њена доброта, која ју је спутавала да се супротстави оцу, била је безгранична, попут мора. Њена љубав према другом једнако дубока. Ипак, та се љубав није остварила, а девојка је након завршетка куле скочила с врха у Каспијско море. Камен на који је пала данас се назива „Девојачки камен”.

Ова земља била је занимљива и морепловцима. На Марка Пола изузетан утисак оставио је природни вечни пламен Јанар Даг (Yanar Daq), висок око метар и широк око десет метара, настао још у античко доба. Удаљен је 27 километара од обале Каспијског мора, северно од Бакуа, на Апсеронском полуострву, где је велико налазиште гаса. Ови пламтећи извори најбоље се виде у сумрак. На овом вечном пламену снимљен је и један од филмова о Џејмсу Бонду. Овакав пламен предмет је обожавања у зороастризму. У древна времена, у царству које је обухватало данашњи Азербејџан, настала је „Авеста”. Ова велекњига, написана на пергаменту коже од 24.000 крава, није била само религиозног карактера, већ је садржала важне научне и филозофске идеје. Према „Авести”, главно божанство је био Ормузд, а пламен је био његов представник на земљи.

Азербејџан је земља богата и археолошким ископинама, које потврђују да је ова земља једно од првих насељених места на свету. Као резултати археолошких истраживања спроведених на територији Азербејџана, откривени су драгоцени предмети из домаћинства, који сведоче о култури првих становника.

Ова земља, која је међу најбогатијим на свету по огромним количинама нафте и гаса, традиционално је везана за Србију и бивши југословенски простор. Оно у чему Азербејџан посебно разуме Србију јесте питање Косова, напомиње азербејџански амбасадор Елдар Хасанов.

„Азербејџан безусловно признаје и подржава суверенитет, територијални интегритет и неповредивост граница Републике Србије. Азербејџан не признаје независност Косова, повукао је своје мировне снаге са Косова и налази се међу земљама које се супротстављају проглашењу његове независности. Србија подржава позицију Азербејџана у његовом сукобу са Јерменијом. Азербејџан, као земља која је била изложена агресији суседне Јерменије, разуме овај проблем Србије и српског народа као нико други. Од 2008. године наша земља увек је подржавала Србију у оквиру међународних организација. Наш став о овом питању остаје непромењен и чињеница да је Азербејџан гласао против пријема Косова у Интерпол још једном то потврђује”, каже Хасанов.

Без обзира на то што званична политика Азербејџана нагиње ка НАТО-у, између њега и Србије опстаје блискост. Амбасадор Хасанов је као мото своје књиге „Балкански мостови пријатељства” употребио цитат једног другог дипломате, познатијег као писца овенчаног Нобеловом наградом, Иве Андрића: „Ништа људе не везује тако као заједнички срећно преживљена несрећа.”

Иначе, утемељивач овог престижног признања, Алфред Нобел, за већи део свог капитала, који је основа његове фондације, има да захвали Азербејџану, где га је његова породица почела правити. У Бакуу су Нобелови испумпавали нафту и тако, уз производњу оружја у Санкт Петербургу, створили богатство од 50 милиона долара, што је у другој половини 19. века била изузетна свота.

Габел Сурхај Курбанова, члан Националне академије наука Азербејџана, који је за „Политику” био водич на овом путовању, напомиње још један детаљ који сведочи да су везе његове земље и Србије дубље него што би већина људи то претпоставила.

„Не заборавимо да су се прве војне јединице совјетске армије, која је ушла у Београд после његовог ослобођења од фашиста 1944. године, углавном састојале од Азербејџанаца. У ранија времена, и Србија и део Азербејџана били су под влашћу Османског царства”, каже Курбанов.


Коментари15
2f84e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jos i ovo
Treba spomenuti i ulicu Bahtjara Vagabzade u Beogradu (Banjica), cije su ime dodelili kada i Teslin spomenik ! "Бахтијар Вагабзаде Махмуд (азер. Bəxtiyar Mahmud oğlu Vahabzadə; 16. август 1925 — 13. фебруар 2009) био је песник, драмски писац, књижевни критичар, члан Удружења књижевника Азербејџана од 1945. године, национални песник Азербејџана (1984), доктор филолошких наука (1964), професор, активни члан Националне академије наука Азербејџана (2000), поштовани уметник Азербејџана (1974)"
Milo Minderbinder
Lepa zemlja Azerbejdžan.
Aleksandar Rogić
Zbog istorijskih veza i prijateljstva dva naroda. Okupirali, nije to tako jednostavno. Bar mi sa Balkana bi to trebalo znati.
Aleksandra
Oni su podigli lepsi spomenik Tesli nego mi kod aerodroma Nikola Tesla.... govori dosta o nama.
Prof Dragan
Ne bih se složio. Ne razumem savremene spomenike koji niču po Beogradu pa i kod njih gde su pantalone i sako pretežniji i važniji od lika i izraza same ličnosti kojoj se spomenik podiže. Umetnik uvek odeću minimalizije a poruka izraza lica i ličnosti treba da dominira. Takav je pomenik Tesli na Bulevaru ispred Tehničkog fakulteta. To je bio jako uspešan spomenik radjen u vreme kada su vajari odolevali svakom režimskom neukusu. Sada očigledno živimo vreme gde ni spomenici nemaju mira i spokoja a ni poštovanja jer su ružni i prazni.
Препоручујем 4
Pero Peric
Па ово је старо барем 5 година. Споменик је откривен још 2013, кад је Тома Николић био у посети.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља