Председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор каже да може некоме да се свиђа или не како ради председник Србије Александар Вучић, али да је чињеница да српска привреда бележи позитивне трендове о којима говоре не само Влада Србије, већ и ММФ и међународни чиниоци. У разговору за „Политику” наводи да у делу опозиције преовладавају негативни коментари о Вучићу, а једноставно не желе да прихвате реалност.

Како бисте оценили однос СВМ-а и СНС-а?

Тај однос није од јуче и градио се протеклих скоро десет година и то релативно споро и перманентно пажљиво с обе стране. Данас је  партнерски и заснива се на узајамном поштовању, а у основи тог односа је један принципијелни договор који је у вези са политичким намерама да се од Србије направи земља у којој се нормално може живети. У том циљу се повлаче сви потези који су рационални, без обзира на то колико су у датом моменту били болни и непопуларни. У основи тог односа је и обострана спремност за преузимање терета одговорности и то може да учини однос две странке дугорочнијим и принципијелнијим.

Колико је у тим односима важан и људски однос између вас и председника Вучића?

Може неко оспоравати људску компоненту у политици, јер објективно у политици нема пријатељства него само интереса, али је у овом случају веома важан и тај људски однос. Са председником Вучићем имам такав однос који се темељи на узајамном поштовању и уважавању, где је увек испоштовано оно што је договорено.

Зашто СВМ први пут у историји парламентаризма није уложио ниједан амандман на предлог закона о буџету?

То је последица односа две партије о коме сам говорио. Овом приликом није било потребно да се уложи амандман на предлог закона о буџету, јер су се у њему нашли сви они елементи о којима смо у претходном периоду разговарали и које смо усагласили да су заједнички приоритети, без обзира на то што их је СВМ кандидовала.

О којим пројектима је конкретно реч?

О више пројеката који су пре свега у вези са Суботицом. Испоштован је договор за обилазницу око Суботице и то није политички интерес, већ животна потреба без обзира на то што смо га ми истакли и као такав се нашао у буџету. Такође, у буџету за 2019. годину нашло се средстава и за завршетак зграде Народног позоришта и припрему за реконструкцију суботичке болнице. Када се сви ови пројекти налазе у плану буџета, онда нисмо имали потребе да предлажемо било какав амандман.Пре неколико дана је конституисано Национално веће Мађара које ће и убудуће водити СВМ. Какав ће бити убудуће његов рад?

Очекујем да Мађарски национални савет (МНС) има континуитет у односу на претходни период. Таква је била наша изборна листа и наш изборни програм и кадровска решења која се заокружују у фази конституисања националног савета. Желимо да МНС буде партнер у свим оним токовима који су у вези са реализацијом мањинског националног програма из преговарачког поглавља 23. Хоћемо да МНС буде део укупног система власти унутар Републике Србије. Нама није МНС средство или полигон сукобљавања са већинском политиком или државом него нам је то средство за очување националног идентитета и за градњу односа.

Какав је положај Мађара у Србији?

У деведесетим годинама прошлог века смо били у двострукој опозицији, а то се огледало у томе што смо као припадници мањинске заједнице од стране српског друштва били доживљени у неким моментима и као грађани другог реда, а истовремено смо били опозиција. А данас то једноставно није тако, јер је мађарска заједница у Србији прихваћена с дужним поштовањем и не видим никакве ексцесе који су били карактеристични за ову средину пре двадесетак година. То не значи да нема појединачних случајева кафанских туча или некаквих сукоба од петка на суботу или суботе на недељу. Тога је увек било, има и данас и биће убудуће, јер је то део живота, али није свакодневна појава. Мислим да је то једна велика вредност коју треба поштовати због тога што смо заједничким политичким и друштвеним напором дошли до те ситуације. Не може мањинским заједницама бити интерес стварање конфликтне ситуације.

Оцените односе држава Србије и Мађарске?

Ти односи су веома добри и такви нису били никада. Ми смо нажалост два народа која су у протеклих 150-200 година увек били на супротстављеним странама и имамо оптерећену заједничку прошлост и без обзира на то што је политика усредсређена на садашњост и будућност – односи из прошлости у извесној мери опредељују и данашњицу и будућност. У односима између Срба и Мађара је заједничким напором дошло до „прекорачивања преко сопствене сенке”.

Како су обе стране, ипак, успеле да пређу преко сопствене сенке?

Није било лако то суочавање са сопственим грешкама из прошлости. Мислим да смо прошли веома трновит пут суочавања са заједничком прошлошћу. Неке од страница те заједничке прошлости смо затворили, и то најболније странице, и добро је да се интереси подударају по низу питања, што ствара шансу за градњу дугорочних и уравнотежених односа. Има злонамерника који све релативизују и кажу да то није ништа посебно, али греше јер то није ствар за потцењивање или релативизацију. Да је тако, онда би Мађарска и Србија имали исте односе и са другим суседним државама, а то једноставно није тако. Треба констатовати да ни Србија нема ниједног комшију са којим има тако добре односе као што има с Мађарском и обрнуто.