четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Трећина гардеробе на тржишту има неодговарајућу декларацију

Нема индиција да је на пијаци лошија ситуација него у тржним центрима, кажу у Министарству трговине. – Ни роба угледних брендова више не подразумева квалитет
Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновићпонедељак, 10.12.2018. у 19:51
Текстилна роба је све неквалитетнија јер произвођачи прескачу неколико важних технолошких процеса обраде материјала – што производњу појефтињује и до 30 одсто. Резултат тога је масовна појава да се гардероба, после само неколико прања, превише „скупља” (Фото Пиксабеј)

Коначно су и званично потврђене сумње купаца да се на тржишту Србије продаје гардероба чији састав не одговара ономе што је написано на декларацији.

Више од трећине гардеробе коју је ове године контролисала тржишна инспекција није било одговарајуће обележено.

У редовној овогодишњој акцији, инспекција је урадила 535 контрола. Проверавани су подаци истакнути на ушивној етикети који се односе на податке о земљи порекла, произвођачу и поступку одржавања и чишћења. Потом су неки од узорака послати на лабораторијско испитивање сировинског састава.

– Прегледали смо много више производа, али смо издвојили оне за које смо сумњали да постоји проблем у декларисању. Лабораторијска контрола је показала да је код трећине, од 264 производа, сировински састав одступао од декларисаног, односно наведеног на етикети – рекао је за „Политику” Славиша Петковић из Одељења за усаглашеност и безбедност производа Министарства трговине.

– Желимо да и у овом сегменту заведемо ред на тржишту. Сва одговорност је на произвођачу и увознику и они морају да гарантују купцу да је сировински састав на производу тачан – изјавио је Петковић. Он је такође рекао да током анализа гардеробе нису пронађене агресивне компоненте које би изазивале алергијске реакције код људи. Неправилности које су утврђене углавном су се односиле на нетачно навођење садржаја вуне или синтетичких материјала, што је, како каже Петковић, „мањи прекршај, али ипак прекршај” за који је запрећена казна до милион динара. На наше питање, да ли је контролисана роба и у великим тржним центрима, он је рекао да су узорци узимани с различитих места на тржишту и да је покривена већина малопродаје.

– Нема индиција да је, рецимо, на пијаци лошија ситуација него у тржним центрима – одговорио је он. После ове опсежне редовне годишње контроле, тржишна инспекција поднела је 104 решења о забрани испоруке текстилних производа у вредности од око 7.000.000 динара. Такође, тржишни инспектори су поднели 71 захтев за покретање прекршајног поступка.

Петковић истиче да уколико је потрошач на основу података које је добио од трговца купио робу, за коју се током коришћења установи да не поседује та својства, он има право да се са рекламацијом обрати продавцу. Трговац је дужан да најкасније у року од 15 дана по пријему рекламације обавести потрошача о одлуци, била она поправка, замена, повраћај новца.

Иако су раније искуснији купци могли лакше да разликују памук од синтетике, више није тако. Полиестер је иначе потпуно заменио памук па купац више нема никакву шансу да препозна сировински састав робе. Али то није једини проблем у данашњој масовној производњи. Како је „Политика” раније истраживала, текстилна роба је све неквалитетнија јер произвођачи прескачу неколико важних технолошких процеса обраде материјала – што производњу појефтињује и до 30 одсто. Резултат тога је масовна појава да се гардероба, после само неколико прања превише „скупља” (за читав број) као и да боја брзо бледи. Ако, пре производње, произвођач тканину машински не доради на такозвано скупљање, имаће 15 одсто више материјала. Али, тада ће се гардероба од памука скупити много више од два до четири одсто колико је предвиђено.

Око 90 одсто материјала и гардеробе данас се производи у Кини или на Блиском истоку. Али ни роба већине угледних брендова више не подразумева квалитет. Природне тканине се поступком такозваног бомбардовања предива замењују синтетичким па чак и познаваоци материјала не могу да процене да ли је реч о памуку или полиестеру. Стручњаци су за наш лист објаснили да се ово не ради искључиво због цене. Памук, кажу, није драстично скупљи од овог вештачког материјала али је полиестер дуготрајнији, погоднији за обраду, принтове, шивење.


Коментари14
094ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Preko 95% (citajte 100%) pamuka u Bangladesu je GMO, isti se uzgaja u Kini i ostalim azijskim zemljama koje proizvode garderobu. Tamosnji narod u fabrikama rmbaci za 2-3 dolara na dan u nehumanim uslovima, da bi "mi" menjali garderobu svaki mesec, neki cak i svaki dan. Apsurd do apsurda.
Aca
Pa lepo dotični reče da je sva odgovornost na proizvođaču i uvozniku. Da postoji kontrola kod uvoza, nesporazumi bi bili rešeni, ovako ide njima na savest. Ko uvozi falš robu divljeg proizvođača sa neodgovarajućim sastavom i deklaracijom to radi preko novoosnovane firme doo, koja ima 1000 din početnog kapitala i to je to. Odradi jedan, "dobar", posao i ugasi firmu. Savest i odgovornost ne stanuje ovde!
Zoran
Odelo ne cini coveka. Neki uporno polusavaju da postanu ljudi preko njega, ali tesko. Recimo moja drugarica, al ona tad bila mlada, a i ne bas toliko mlada, otisla u Britaniju da zaradi neki dinar cuvajuci decu. I jednom je vozi gazda do grada, a ona kupila nekui marku majice, bas nesto skupo. On je pita, znajuci koliko je placa: Zar ti imas pare da kupis tako nesto? E onda coek pocne da razmislja kakav je, kakvi su ovi oko njega,, da li su zapadnjaci pomodarci kao i mi i tako to.
Zlatan
Pa nije to samo slucaj u Srbiji. Isto je to sirom sveta. Godinama sam kupovao Bossove majice, dzempere zbog kvaliteta ali je njihov kvalitet u zadnjih 5 i vise godina izuzetno los i nema razlike izmedju te ili neke druge marke osim u ceni koja je nekada duplo veca. Skoro 90 % poznatih brendova pravi garderobu u Kini, BOSS i Albaniji koristi veoma jeftin materijal i dobija izuzetno los kvalitet. Nista bolja situacija nije ni sa ostalom markiranom robom. Ta trka za novcem dovedena je do apsurda. Bogati nam prodaju jeftinu robu koja se "kvari" u veoma kratkom vremenu da bismo bili primorani da je ponovo kupimo , oni postaju sve bogatiji a mi svi sve siromasniji. Liberalni kapitalizam je doveden do apsurda... Samo jednog dana kada svet prokljuca bit ce haos.
Драгомир
Било би супер да је у питању НЕквалитет само код гардеробе и текстилних производа.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља