субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55
ПОГЛЕДИ

Коме уопште треба Србија

За опстанак Србије су заинтересовани они који баштине идеје којима су се руководили: Карађорђе, Његош, кнез Милош, Хајдук Вељко, војводе Степа и Мишић
Аутор: Мирољуб Јевтићнедеља, 16.12.2018. у 18:00

Од настанка, после Првог и Другог српског устанка, модерна Србија је настојала да буде земља слободе за све, не само за Србе. Чланом 118 Сретењског устава одређено је: „Роб без обзира да ли је дошао сам или са неким, ступањем на тле Србије постаје слободан човек.” Колико је то важна чињеница види се из податка да су и Први и Други српски устанак били између осталог верски ратови Срба хришћанске и муслиманске вере. Бој на Мишару био је сукоб с муслиманима Србима из Босне, Други српски устанак је изазван тешким злочинима које је над православнима вршио Србин Мустафа-паша Скопљак из Ускопља у Босни. Он је именован за београдског везира с намером да се освети за пораз на Мишару.

Упркос томе, Срби су муслиманима који су их, до јуче, угњетавали дали сва права. Решењем кнеза Михаила Обреновића и државног савета 1868. ислам је признат од државе. И не само то, држава се обавезала да даје плате имамима, мујезинима и да издржава Бајракли џамију, која је, не заборавимо то, подигнута као знак да су хришћански Срби поробљени.

Исто се десило са осталим вероисповестима у Србији. Са католичком црквом се у току рата 1914. склапа конкордат. А тај рат су бискупи из Словеније и Хрватске благосиљали. И последњим уставом Србија је дефинисана као држава српског народа и свих њених грађана без обзира на националну и верску припадност. А како јој се враћа? Председник Бошњачког националног већа је непосредно после избора изашао у јавност са замишљеном мапом Србије 2025. На тој мапи се јасно показује да је Рашка област отцепљена од Србије као посебна држава. Али посебно је важно да он и Војводину представља као независну државу. Ако би некако могло да се разуме отцепљење Рашке области, како схватити залагање за отцепљење Војводине у којој су Срби већина? Да ли је то пријатељство према Србима?

Председник Националног савета Албанаца с југа Србије је такође изјавио да му је председник Еди Рама. Чини ми се посебно важим да истакнем један мало познат податак. Приликом иницијативе албанских одборника Бујановца да се трг Карађорђе преименује у Скендербег, о томе се изјаснио и Међунационални савет општине. Он је састављен од три Албанца и од по два Србина и Рома. Резултатом 4:3 одлука је усвојена. Врло је лако израчунати да је један глас за био глас једног представника Рома. Јасно је на чијој је страни онај ко између творца модерне Србије Карађорђа и Скендербега бира овог другог?!

Посебно је важно да још радикалнији став према Србији, српству и Србима имају и појединци и неке организације, било политичке било невладине, које воде људи са неспорно српским именима. Један од њих је поводом вишенационалне слике Војводине изјавио да је то мало и да је лоше што тамо нема још више националних мањина и да је штета што уопште тамо Срби чине етничку већину. Или рецимо: „Србија ће постати модерна земља – са Србима или без њих!”

Јасно је да свим побројаним Србија уопште не треба. Коме онда треба? За опстанак Србије су заинтересовани они који баштине идеје којима су се руководили: Карађорђе, Његош, кнез Милош, Хајдук Вељко, војводе Степа и Мишић... Ти људи су неодвојиво везани за православље било као активни верници било као они, а њих је већина, који су атеизирани али везани за православну традицију и историју Срба која је сливена с православљем и Српском православном црквом. Било би неправедно не споменути и бројне мањине које су се опредeлиле за Србију и прихватиле је као своју отаџбину.

Хришћанство уопште, а самим тим и православље, не одобравају етнофилетизам, али стицај околности је учинио да су чак и такве цркве каква је универзална и ненационална католичка стицајем околности  изједначене са етничком егзистенцијом појединих народа, какве су пољска  и хрватска. То је још више случај са православљем где су цркве, опет због околности, аутокефалност, која је суштински ненационална повезали са етничким. Зато што се аутокефалија додељивала црквеним покрајинама  у којима је доминирао један народ.

То су јасне чињенице. Ако људи којима су инспирација Свети Сава, Његош и Карађорђе не држе чврсто дизгине културне политике у својим рукама, уз право других, а посебно националних мањина, да се слободно изразе, онда Срби као нација нити Србија као српска држава немају будућност. Ако Србија не треба Србима зашто би била потребна Немцима! У том случају нема разлога да Србија и даље постоји и могла би слободно да своју територију, историју и културу препусти суседима и „омогући трајни мир” на Балкану.

Професор универзитета и оснивач научне дисциплине Политикологија религије

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари8
1090e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Таско из Бујановац
Гаги Домаћин@ Не сви пријатељу. Само један од два Рома више воли Скендер бега него Карађорђа. Тај је један од најбогатијих људи из Бујановца. Значи показао је да му сиромаштво није мотив него да више воли Албанце него Србе. Други Ром није ,њему је Србија очигледно дража. Али овај Скендербеговац је тако и све своје гласаче ставио на страну Албанаца. Ако се не слажу с њим нека га други пут при гласању одбаце. To бито био доказ да им је Србија дража од Велике Албаније.
Гаги Домаћин
Више пута сам читао занимљиве текстове професора Јефтића. Теза: Србија је потребна само Србима, међутим, прилично ми је климава. Зато што је Ром у Бујановцу гласао за преименовање трга, на пример, Проф. закључује да сви сем Срба у том граду, навијају за Скендербега. Да ли? Шта ако је сироти Ром натеран да тако гласа? Шта ако је већина у Буј, у ствари, гладна и без посла и свеједно им је како ће се звати трг?
DEJAN GAJIC
Strasno sta cinimo (uglavnom) sami sebi i koliko nemamo samopostovanja! I koliko smo podlozni uticaju sa stane bilo koje vrste, kao i koliko smo, na zalost, ne-jedinstveni; sami sebi smo najveci neprijatelj a sto neki narod rekao: "pored ovakvih prijatelja, neprijatelji nam nisu ni potrebni"...
Драгана Ценић
Мени се од текст много важнијом чини податак да је Јевтић оснивач научне дисциплине. Како онда није академик?И то кооптиран без изборне процедуре. Разлог за то је веома једниоставан. Ниједан наш академик ни садашњи ни прошли, чак ни Никола Тесла није основао неку науку. Нормално то не значи да се Јевтић може упоредити са Теслом. Али је тачни и да је само Јевтић osнивач нуке ии да је то прихваћено на највећим светским универзитетима и u научним удружењима
Dimitrije
Поштовани професоре, свака Всм част на тексту, којег се политика ограђује на крају тог истог. На нашу велику жалост, мало је оних који размишљају у истом смјеру, тек мало их је на политичкој сцени и у важним позицијама.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља