уторак, 22.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:11

Ципрас молио Путина да не блокира Преспански споразум

Аутор: Жељко Шајнуторак, 11.12.2018. у 20:00
Ци­прас не от­кри­ва да ли је ус­пео да про­ме­ни ми­шље­ње председника Русије (Фото Бета/АП)

Специјално за „Политику”
После три и по године, грчки премијер Алексис Ципрас посетио је руског председника Владимира Путина како би одледио дипломатске односе њихових држава, захлађене Преспанским споразумом, и евентуално спречио вето Русије на тај споразум у Уједињеним нацијама. То би политику Запада, која подржава Преспански споразум као начин за пристанак Грчке на улазак Македонаца у ЕУ и НАТО, могло довести у непријатну ситуацију.

Да би се спречио дипломатски шок, Ципрас је Путину, како је сам рекао, детаљно објаснио зашто је неопходна примена Преспанског споразума. Али, грчки премијер није био довољно јасан око тога да ли је убедио Путина.

Руски председник се досад о договору Атине и Скопља, према којем би се име грчког суседа променило у Република Северна Македонија, изражавао помало неодређено, али уз приметну дозу скепсе.

„Способност за компромис није дипломатска уљудност према партнеру, већ разумевање и уважавање легитимних интереса партнера”, била је једна од изјава Путина.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за грчки „Ефимерида тон синдактон”, нарочито индикативном пошто је дат уочи Ципрасове посете Москви, изнео је потврду оваквог погледа на Преспански договор.

„У Собрању, дана 19. октобра, уцењивањем и поткупљивањем посланика биле су наметнуте уставне промене, уз директно мешање страних дипломата, укључујући и амбасадора САД (Џејмса Бејлија)”, казао је Лавров.

Овако оштре оцене није изнео ни председник Македоније Ђорђе Иванов, који је констатовао да је Преспански споразум противуставан и да је штетан за македонски народ. Иванов се у петак није дотакао уставних промена које су нужне за реализацију Преспанског споразума, али је нагласио да његов кабинет никада није размишљао о проглашењу ванредног стања, мада је упозоравао на претње по стабилност Македоније. Обраћајући се нацији, Иванов је као главно жариште политичке и безбедносне кризе у земљи навео безбедносну службу УБК.

Македонски премијер Зоран Заев остаје на удару странке којој је Иванов близак, опозиционог ВМРО-ДПМНЕ. Али, та би странка могла да поднесе хиљаде амандмана на четири амандмана којима власт жели да промени актуелни Устав Македоније у складу с договором постигнутим у Преспи. Пошто опозиција то не чини, стиче се утисак да Христијан Мицкоски, лидер ВМРО-ДПМНЕ, ипак дозвољава да процес промене устава тече.

Верује се да ће Преспански споразум на крају бити званично прихваћен и у Македонији и у Грчкој, где такође мора да га потврди парламент, где је премијер Ципрас већ изложен притисцима, а очекују га и избори, на којима му шансе нису добре. Највећа брига власти у Скопљу долази с истока, будући да Русија и Кина, као сталне чланице Савета безбедности УН, имају право вета. Уколико Русија уложи вето на ново име Македоније, онда се најзначајнији разлог може тражити у томе што би оно отворило пут ширењу НАТО-а на Балкану.


Коментари11
f0949
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Ако оде Македонија(рез857) оде и Косово(рез1244) ....па ви изберите
Alisa
a sta cemo sa ruskim diplomatama proteranim iz Grcke, g. Cipras?
Milan Filipović
Ne razumem zasto g.Cipras lepo ne prizna lme Makedonija i tako ih hitro uvuce u NATO nego moljaka Putina da ne blokira Makedoniji promenu imena te tako, na opstu radost, omoguci ekspanziju te, prema Rusiji neprijateljske, organizacije.
Robert Obrenović
Evo sam povjerovao da je to u pitanju, a ne interesi tih država, a najviše američkih, kako da ne..
Nikola Nesic
Koliko su komplikovani odnosi u Evropi od Helsinkija do danas. Tada SSSR a sad Rusija su prihvatile sporazum koji im je sve vreme kamencic u cipeli. Deklarativno prihvataju ljudska prava i izjasnjavanja naroda, ali u biti svaki korak ka stabilizaciji i samoopredeljenju je mucan korak za Rusiju. U tim okolnostima civilizovan i prosperitetan deo Evropske zajednice mora da ima saglasnost makar i jednog coveka, Putina, posto institucije ne postoje, na dogovoreno izmedju Grcke, Makedonije i EU. Na kraju demokratski izabrani predstavnici naroda te iste EU pred autokratom moraju da traze razumevanje za tesko iznudjene kompromise. Posle se neko pita zasto se lome koplja da li Rusiji treba uvoditi nove mere otreznjenja od njet politike.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља