четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

О деци се најчешће пише у „црној хроници”

Истраживање које је обухватило програм телевизија с националном фреквенцијом и седам дневних новина показало је да се о малишанима најчешће извештава у контексту злостављања, насиља и наркоманије
Аутор: Катарина Ђорђевићуторак, 11.12.2018. у 22:00
„Политика” предњачи у односу на све остале по текстовима о успеху и достигнућу најмлађих (Фото А. Васиљевић)

Иако у нашој земљи живи око милион и по малишана, на телевизијама у Србији у просеку се емитује мање од једног прилога дневно о деци, а у дневним новинама о њима се говори само у једном тексту дневно. Нажалост, текстови о малишанима најчешће се налазе на страницама „црне хронике”, где се о њима пише као о жртвама или починиоцима насиља. Осим тога, у сваком десетом тексту у штампи аутори крше етички принципи и Кодекс новинара Србије приликом извештавања о малишанима, показују резултати истраживања под називом „Медијска слика деце у Србији 2018”, које је спровео Центар за професионализацију медија и медијску писменост.

Истраживање, које је спроведено у периоду од 20. јула до 1. октобра ове године и које је обухватило телевизије са националном фреквенцијом, као и седам дневних новина („Политика”, „Данас”, „Вечерње новости”, „Блиц”, „Курир”, „Информер” и „Српски телеграф”), такође је показало да се о деци најчешће извештава у контексту злостављања, несрећа, насиља и наркоманије, док су успеси и достигнућа деце изузетно ретко присутни и на телевизији и у штампи – удео таквих текстова практично је на нивоу статистичке грешке.

– Негативно има предност, што значи насиље и разни инциденти по правилу предњаче у односу на разна достигнућа која најмлађи постижу. Деца ретко доспевају у централне информативне емисије на телевизијама, што указује на то да се темама у вези с њима не придаје довољан значај. Осим тога, малишани се веома ретко појављују као саговорници у медијима – о њима најчешће говоре одрасли, пре свега родитељи и представници државних институција, док су деца веома ретко питана за мишљење или коментар о темама које се њих тичу. Нажалост, деца се врло често злоупотребљавају зарад сензационализма, посебно у таблодима, а у највећем броју случајева интерес медија није да утичу на решавање одређеног проблема, већ да изнесу што више детаља из приватног живота детета, како би скандализовали своје читаоце – упозорава Марко Недељковић, асистент на Факултету политичких наука и један од аутора овог истраживања.

Наводећи најдрастичније примере злоупотребе деце у медијима, он истиче да новинари таблоида не презају чак ни од тога да интервјуишу комшилук детета за које полиција основано сумња да је било жртва силовања или инцеста. Он додаје да и такозване познате личности често говоре јавно о детаљима из приватног живота своје деце, не би ли скренули пажњу на себе када процене да нису довољно заступљени у медијима. Стиче се утисак да уопште не размишљају о томе да ће та деца за неколико година путем претраге интернета сазнати да јавност зна за њихове посете психологу, као и за „најсочније” детаље о прљавом разводу родитеља. Тако се догодило да је једна девојчица која је била смештена у хранитељску породицу на интернету открила све мучне „детаље” породичне драме због које је одузета родитељима, и то баш у моменту када су се њени хранитељи спремали да јој кажу истину о њеном пореклу.

– Медији јесу дужни да извештавају и о лепим и о мање лепим аспектима свакодневице, али је веома важна мотивација са којом се извештава о неком догађају. Дневни лист „Политика” је пример како се на добар начин пише о „тешким” темама – када извештава о проблемима с којима се деца суочавају, увек нуди и позитивну критику и могуће решење ситуације. Наша анализа такође је показала да је чак 40 одсто свих текстова о деци који се објављују у листу „Политика” позитивно интонирано, јер овај лист често извештава о друштвеном активизму деце и о успесима које она постижу у спорту или науци. Осим тога, од свих дневних листова, само „Политика” и „Данас” нису имали ниједан прекршај Кодекса новинара Србије у анализираном периоду – истиче наш саговорник.

Анализирајући статус деце у програмима телевизија с националном фреквенцијом, аутори овог истраживања закључили су да се највећи број прилога о малишанима емитује у јутарњим програмима. Разлог томе није већи сензибилитет водитеља јутарњих емисија, већ њихово вишесатно трајање, па прилози о деци често служе за попуњавање простора и времена. Важи и обрнуто, деце практично нема у централноинформативним емисијама, осим када се у првим минутима дневника не емитују стравичне сцене тинејџерског насиља које су снимљене камерицом мобилног телефона и постављене на „Јутјуб”.


Коментари2
3a45f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
a tek da vidite kako i kada se izvestava o penzionerima.
Neko Nesto
Kako kod nas zivi oko milion i po malisana? Zar nema samo 500k ispod 18 godina?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља