среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:37

Омаж Солжењицину у САНУ

среда, 12.12.2018. у 13:13
Александар Солжењицин (Фото Викимедија)

У Српској академији наука и уметности јуче је одржана свечана академија посвећена Александру Солжењицину (1918–2008), руском писцу, драматургу и историчару, добитнику Нобелове награде за књижевност 1970. године и од 1994. године иностраном члану САНУ, преноси Танјуг.

Поздравне речи упутили су председник САНУ и академик Владимир С. Костић и академик Драгослав Михаиловић, док су о лику и делу Александра Солжењицина, поводом сто година од његовог рођења, говорили проф. др Тања Поповић и проф. др Корнелија Ичин.

– Мало је оних који су зло репресије и тираније, зло тоталитаризма, које и нас изненађује виталношћу попут какве митске аждаје са огромним бројем глава и готово небитним учинком одсецања појединачних, описали и документовано оставили сећању. Радови које је написао Александар Солжењицин нису стога само прости покушај приказа суровости совјетских гулага и репресије, они су својеврсна, промишљена деконструкција зла, вођена углавном аутобиографском неупитношћу и свешћу доживљеног – рекао је Костић.

Костић је подсетио на то да је и српски писац Борислав Пекић био и сам жртва репресије, луцидно констатовао: „За тоталитарну свест различитост није стварност, већ грађа за унификацију, а унификација није мирење различитости, већ њихово уништење”.

– Можда у овим речима лежи и објашњење контроверзи које су и код куће и на Западу, где је провео двадесетак година, пратиле Александра Солжењицина. Једно од могућих објашњења је да није хтео да буде гипсана илустрација идеолошких тријумфа, којих смо се и ми у овој сали нагледали, на трагу сопственог уверења да је довољно лично неучествовање у лажи и да је репресија, на крају крајева, банална – истакао је председник САНУ.

Он је подсетио и на деловање Одбора за изучавање репресије којим руководи академик Драгослав Михаиловић и најавио да ће почетком следеће године започети серија предавања о Инфорбироу и трагичном искуству Голог отока.

Михаиловић је рекао Танјугу да треба тачно знати шта се десило, колико је људи било у гулагу, а колико на Голом отоку.

– То треба да знају обични људи и да се историја пише онако како је заиста било, без улепшавања. Ова свечана академија у САНУ је само почетак, јер Академија за следећу годину, од јануара до маја/јуна планира групу предавања о догађајима из 1948. године па све до 1961. када је Голи оток дефинитивно затворен – рекао је Михаиловић.

Проф. др Тања Поповић каже да није било Солжењицина који је први проговорио о логорима и страхотама, кроз које су пролазили затвореници који су се најчешће на „правди бога” тамо нашли, вероватно ни наша цивилизација не би тако изгледала.


Коментари12
060d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stanimir
Uz Dostojevskog (koji je najveći ) utemeljitelj moderne rusije. Gotovo svetac.
ВлаДо
Солжењицин је добио Нобелову награду највише због тога што је грдио СССР.То иначе и јесте политичка награда.Када је отишао у САД и видео како је тамо рекао је да је горе него што је уопште могао замислити одн. горе него у Русији.Али награду му више нису могли одузети.
da li ste znali
...da je Solženjicin posle mnogo napora došao u Ameriku i izabrao neku zabit da živi, da ga podseća na rodinu, a onda je shvatio gde je, pa je počeo da pljuje po Americi i na kraju se vratio u Rusiju, da tamo umre, razočaran Zapadom.
stanimir
On nije pristao na laž . Ni u Sovjetskom Savezu ni u Americi.
Препоручујем 7
Milka
"Dolazi vreme da institucije zapadne demokratije koje su decenijama dodeljivale razne nagrade, raznim ljudima, uključujući i Nobelovu, preispitaju svoje odluke i ponašanja, jer je to pre svega bila politika a ne struka i pravda" (BBC decembar 2003.). Ne znam koju bi to i gde nagradu dobio naš Ivo Andrić da je kojim slučajem bio komunista, a ne Stojadinovićev ministar spoljnih poslova. Ministar spoljnih poslova u vladi najpoznatijeg srpskog naciste.
Srboljub Tudej
Od kada je to Solzenjicin po meraku Srbima? Kada je on pisao o gulagu vecina Srba je verovala i tvrdila da je gulag izmisljotina Zapada. I bili su protiv Solzenjicina jer je on bio otisao u egzil u mrsku Ameriku, a takvi ljudi ne mogu biti dobri Rusi...
Mike Kovian
Ti Srbi, kojima Solženjicin nije po meraku, mnogo galame pa se od buke ne čuju meraklije.
Препоручујем 3

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља