уторак, 17.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:51
ИНТЕРВЈУ: МИЋА ВУЈИЧИЋ, писац

Боје напуштених кућа мога завичаја

Аутор: Марина Вулићевићсреда, 12.12.2018. у 17:38
(Фото Тања Драшкић Савић)

Нови роман „Унутрашњост” Миће Вујичића, у издању београдске „Геопоетике”, приступа теми напуштених кућа, усамљених и оронулих, на поетски начин Гастона Башлара, тако што се из унутрашњости тих простора отварају успомене, књижевне реминисценције, космос из књига Миливоја Југина, али и недоречена војвођанска равница. У оквиру фрагментарне структуре романа смењују се слике доживљаја два брата, разговора двојице дечака и њихових пријатеља, теоријe о напуштеним кућама. Сусрети приповедача са ствараоцима попут Павла Угринова и Лордана Зафрановића део су разноликих сећања која бацају посебну светлост на детаље необичног детињства.

Како се у овој вашој прози успостављају везе између најудаљенијих појмова ограниченог и бесконачног, интимних детаља са чињеницама културе, прошлости и будућности људских живота?

На почетку сам знао шта желим: групу јунака који током ноћи излазе у шетње и разговарају о напуштеним кућама у унутрашњости, док дању најчешће изнова премотавају стари снимак емисије „Знање, имање”, из средине осамдесетих, покушавајући да разумеју када су и како кулисе веселог живота почеле да се руше. Но, запео сам покушавајући да опишем налет нерасположења, депресије... Моја мајка је за то време шила. Упитао сам je да ли се сећа продавнице штофова која је данас такође празна. Одговорила је да памти како је продавац, пошто би великим лењиром обележио жељену метражу, пресецао материјал увијен у тубу. Секао га је огромним маказама, али правећи најмањи могући рез. Затим би штоф нагло и брзо одвојио прстима, по савршено правој линији. Тако се отворио рукопис, али и мотив простора у роману. Мирис штофа учинио је да се сетим мириса робне куће. Или мириса кокица које сам носио када сам опчињено, у корак, почео да пратим инжењера Миливоја Југина, популаризатора космичких летова, кога сам случајно угледао у Кикинди, на тргу, изашавши с наставе у гимназији.

На који начин се приповедач односи према самом појму старих домова? Може ли се тај однос назвати модерно готским, где је тајна пресуднија од реалности, и где се преплићу фикција и стварност?

Добро сте приметили да се роман креће по ивици маште и документа. Зато је важан стари биоскоп из кога се излазило у слепу улицу. Кад изађете, још увек опијени светом с платна, имали бисте довољно времена да се по мраку вратите у свакодневицу. Знате тај осећај сличан наглом буђењу? Кратак трен збуњености у трену изласка из сале директно на улицу, у градски метеж. Када кућа остане празна, памти се прича о људима који су у њој живели. Она се с годинама мења, сажима и све више удаљава од истине. Немачка редитељка Корина Белц рекла ми је да машта обрађује и згушњава реалност.

У каквом су овде односу светови које отварају напуштене куће и имагинарни простор интернета где људи препричавају и своје снове?

Данас су на телевизији популарне емисије „Звезде залагаоница” и „Борбе за складишта”: копа се по ђубрету разорених класа и вредне ствари продају се у бесцење. Зато ме је у књизи занимао интернет. Мој пријатељ, који је дуго учествовао у лицитацијама на мрежи, куповао је, и на кућну адресу, готово џабе, добијао најразличитије ствари. Рекао је да уколико пажљиво пратиш траг, тачно можеш да реконструишеш коме су предмети припадали, ко их распродаје, зашто му више нису потребни и како се мења друштво. И ја сам претурао по интернету покушавајући да одгонетнем шта се догађа са стварима из напуштених кућа.

Два дечака, два брата, одрастају без родитеља у последњој деценији Хладног рата и налазе се на прелазу ка новом добу, али ће запамтити учмалост и неправде старог система. Које идеје оличава онај брат који остаје, а какве онај који одлази у Америку?

Не знам ништа о тим великим идејама. Када крене лавина, од једне речи или реченице, трудим се да знам што више појединости о ликовима и да они не буду сведени на функције. Занимала ме је прича о два брата потпуно различитог карактера. Они касније откривају зла из деведесетих. Из ере Хладног рата памте само упозорење да не подижу предмете бачене по тротоару, јер оловка може да буде бомба. Међутим, хемијска коју пронађу, чим је заврте, открива нага тела нацртаног мушкарца и жене.

Напуштене куће личе на речи из жаргона, мала места пуна таквих кућа крију неправде, политичке кривце и опортунисте, типове који носе оштре швајцарске војничке ножеве. У каквом су односу у вашој прози појмови правде и преступа, условљености и случаја?

Постоји јунак који се у роману „Унутрашњост” игра швајцарским војничким ножићем и тако држи ритам приче. С времена на време, извлачи алатке: велико сечиво, мање сечиво, шрафцигер за вијке до шест милиметара, шрафцигер за вијке до три милиметра, чачкалицу, пинцету, турпију, лупу, клешта... Уколико бих морао да сликовито опишем како изгледају односи о којима говорите, они би могли да се упореде с необичним обликом добијеним отварањем свих алата поменутог џепног ножа.

Приповедач се сећа упечатљивог сусрета са Лорданом Зафрановићем, Ровињ постаје заједнички простор дела њихове биографије. Али, ментално успоставља однос и са универзумима Киша, Павла Угринова и Мирка Ковача. У којој мери ови утицаји формирају одређену прозну линију коју наставља и роман „Унутрашњост”?

Сликарка Слободана Матић Ковач позвала ме је пре две године да погледам радну собу Мирка Ковача. Рекла је да све стоји онако како је он оставио. Касније сам замолио да погледам њен атеље. Приметио сам недовршену слику и скорене боје на сликарској палети. Те боје су ме подсетиле на ољуштене фасаде напуштених кућа у мом завичају. Тако је с књижевним утицајима. Испод површине, киша спира слојеве различитих нијанси. За неке од њих уопште нисте знали.


Коментари2
3205a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa Stojcic
Nije samo Banat napusten,tema je napustena Srbija
Biljana Janić
Tema o napuštenim kućama i propadanju sela u Banatu je prava tema ne samo za literaturu. Pozdrav za Miću Vujičića!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља