Штрајк запослених у Републичком геодетском заводу који је био најављен за данас у седам часова, када је требало да буде обустављен рад у свим катастрима у Републици Србији, као и у седишту РГЗ-а у Београду, за сада је одложен.

Како је за наш лист објаснио Небојша Пејчиновић, који је у штрајкачком одбору задужен за комуникацију с медијима, представници Министарства финансија подржали су њихове захтеве и затражили рок од неколико дана како би нашли начина да их испуне. Штрајкачки одбор договорио се да уколико до петка не добију одговор Министарства финансија, најављени штрајк започну у понедељак 17. децембра.

Јединствена организација синдиката и Синдикат „Независност” раније су саопштили да је одлука о обустави рада донета због „немогућности успостављања адекватног дијалога с представницима Владе Републике Србије о вишегодишњим проблемима и најаве погоршања материјалног положаја запослених услед одлагања примене Закона о систему плата у јавном сектору”. Њихови захтеви су да се нађе системско решење проблема зарада и примања запослених и јасније дефинише статус катастарских службеника.

Запослени у Републичком геодетском заводу жале се да су од 2014. године и увођења мера штедње њихова примања знатно умањена, а како објашњава Небојша Пејчиновић, осим умањења од 10 одсто, у међувремену су укинути и додатни коефицијенти јер су одлуком Уставног суда поништена звања која су до тада имали у РГЗ-у.

– Од тада па до дана данашњег разним споразумима и договорима с представницима владе, ми смо ниво примања одржавали путем додатака, а све очекујући системско решење, а то је Закон о систему плата у јавном сектору. Међутим, његова примена је одложена, а закључком буџетске инспекције која је била у РГЗ-у дефинисано је да више неће моћи да се исплаћују постојећи додаци – каже Пејчиновић.

Он наводи и да је у РГЗ-у при крају конкурс за попуну 450 слободних радних места, да ће у јануару почети да се уручују и прва решења, и истиче да у буџету за наредну годину уопште нису предвиђена средства за плате за те људе.

Пејчиновић истиче да иако је просечна плата у РГЗ-у око 55.000 динара, највећи број запослених прима зараду која је испод просечне плате у републици, као и да ће са укидањем постојећих додатака зараде референата бити негде око 30.000 динара. Оне су пре увођења мера штедње биле на нивоу просечне плате.

Иначе, прошле недеље Савет за борбу против корупције Владе Србије објавио је извештај о раду РГЗ-а у којем је оценио да ова институција није омогућила да Србија има модеран, ажуран, поуздан и потпуно јаван катастар непокретности, као и да томе нису допринела ни „огромна новчана средства која је завод добио у последњих петнаест година кроз одобрене пројекте”. У извештају Савета истиче се и да „РГЗ има готово 3.000 државних службеника чија квалификациона структура и стручност очито не могу да одговоре захтеву уређеног и модерног катастра”.

Коментаришући ове наводе, Небојша Пејчиновић каже да РГЗ има квалитетан стручни кадар, као и да је евиденција која данас постоји у катастру једна од најсложенијих и да је најкомплетнија у региону западног Балкана.

– Много тога, међутим, уопште и није било плод наших одлука и надлежности. Од почетка изградње катастра непокретности, регулатива се мењала десетину пута, тако да имате ситуацију да су неке непокретности уписиване, на пример, по убрзаној методи, па долази до разлика у квалитету онога што имамо евидентирано. Такође, у једном тренутку надлежност другог степена за решавање жалби пренета је из РГЗ-а Министарству за грађевину где није било компетентних људи који би могли тај посао да раде. Ту је дошло до застоја који је направљен у тој мери да смо 2013. када смо преузели поново по Закону о државном премеру надлежност над другостепеним жалбама имали више од 40.000 нерешених предмета. А један такав предмет може да вам блокира десетине других који су везани за ту парцелу јер не можете да их решавате ако постоји забележба. Уз то, значајан проценат исправа, пре свега уговора о купопродаји и промету и оставинска решења, није дат катастру на евиденцију – наводи Пејчиновић.

Он додаје и да наведени број запослених није тачан, и да у РГЗ-у, у свим филијалама у Србији, има 2.650 запослених, а да би, када се упореде са сличним службама у региону и ширем делу Европе, тај број требало да буде барем 3.500 људи.