понедељак, 25.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:29

Музеји, архиви и заводи отварају врата интернету

Шест стажиста српског издања „Википедије” од пролетос до јуче радило је у шест установа и написало 355 нових чланака, допунило их још19, а у слободни интернет простор пуштено је две хиљаде фотографија
Аутор: Драгана Јокић-Стаменковићсреда, 12.12.2018. у 21:30
Архивска фотографија са Тре­ћег за­се­да­ња АВ­НОЈ-а постаје свима доступна (Фото Википедија)

Драгоцене слике са Трећег заседања АВНОЈ-а 1945. године и прве конференције Покрета несврстаних 1961. у Београду, као и историјски тренуци из југословенског сусрета Тита и Леонида Брежњева 1966, који су годинама чувани у српским архивима и музејима, однедавно су доступни широкој публици на интернету. Посетиоци најпознатије и највеће онлајн енциклопедије у људској историји „Википедије” сада их могу погледати уз помоћ неколико кликова компјутерским мишем и успут видети и икону Светог Ђорђа из 12. века, статуете из неолита, или и пропагандни плакат југословенских партизана.

Без посете културно-историјским установама у тачно одређено радно време и вишечасовног листања архивске грађе драгоцена дела даноноћно су изложена су јавности на интернет пројекту „Викимедије Србија” и јуче су представљена у Београду. Први пут ове године дигитализацију слика и текстова из репрезентативних државних културно-историјских установа финансијски је подржало Министарство културе и информисања, а већ 14. пут посао су обавили стажисти „Викимедије”.

Како је јуче истакао Филип Маљковић, председник „Викимедије Србије”, њихових шест стажиста од пролетос до јуче су у шест установа написали 355 нових чланака на српском издању „Википедије” и допунили 19. У слободни интернет простор пуштено је и 1.980 фотографија, списа, разгледница које осликавају различите периоде српске историје и културе. Укупно је дигитализовано 13 драгоцених књига које се троше и хабају листањем, односно 2.348 страна књижевних дела. Своја врата интернет публици отворили су Музеј Југославије, Музеј Војводине, Историјски архив у Пироту, Градски музеј у Врбасу, Историјски архив у Панчеву и Републички завод за заштиту споменика културе Београда. Посао у овој сезони још није завршен јер седми стажиста прекосутра почиње са дигитализацијом грађе Позоришног музеја Војводине.

– Надамо се да ћемо догодине посетити још више установа и да ћемо проширити опсег и ван музеја и архива, као што смо већ архивирали грађу из Ботаничке баште „Јевремовац” или Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду. То радимо како бисмо дигитализовали и спасили од забораве битне културно-историјске садржаје у Србији, обучили запослене у установама које посећујемо да то сами чине, али и „ослободили” и јавности пружили што више битних садржаја јер су чланци и слике на „Википедији” слободни за употребу – објаснио је Маљковић.

„Шта ће бити са подацима”, „Имамо ли право да их пустимо у слободно коришћење на интернету”, „Колико ћемо сати потрошити на њихову дигитализацију”, питања су са којима су дочекали ову новост запослени у Републичком заводу за заштиту споменика културе, објаснила је Естела Радоњић, виши саветник те установе. Ништа мањи страхови нису били ни код осталих културних посленика пред овом новотаријом, али како Радоњићева објашњава, испоставило се да су потпуно неоправдани.

– Нити је било тешко, нити смо дуго радили на томе. Стажисти су готово све обавили, а установе су добиле дигитализовану грађу и додатну, младалачку енергију коју су они унели у наш рад и која је неопходна старим државним заводима и музејима, попут нашег – објаснила је Радоњићева.

Када су посетиоци „Википедије” на „Фејсбуку” почели да деле неке нове разгледнице које је „Викимедији” уступио Историјски архив у Панчеву, и то уз правилно навођење извора, све бојазни запослених су нестале, објаснила је Маја Пујин, тамошњи архивиста. А Павле Орбовић, кустос Градског музеја у Врбасу, истакао је да је отварање врата „Викимедији” уствари идеална прилика да се јавности представе дела сачувана у малом музеју у централној Бачкој.

После првобитне затворености музеји, заводи и архиви су оберучке пред стажисте изнели драгоцену грађу тако да је у овој години на највећој интернет енциклопедији прикупљено и више података него што је планирано, истакла је Теодора Лукић, „Викимедијина” стажисткиња и уредница. Прикупљање грађе у целом свету на овај начин учињено је по 161 пут, а само из Државне и универзитетске библиотеке у Дрездену на „Википедију” је меморисано 250.000 фотографија, из Завода за културно наслеђе Холандије 486.378 датотека, а из америчког Националног архива администрације 120.000 фотографија.


Коментари9
53cda
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Sjajno ! Cestitam svima koji rade (cesto volonterski) na predstavljanju nase kulture i naseg bogatstva svetu. Pre 200 godina to je uporno, hrabro i uspesno radio Vuk Karadzic
T
Kako sve gledate površno. Za mnoge ljude, pre svega mlade istraživače ovo je prečica ka potrebnom znanju na putu do naučnog rada. Takođe, umesto da nešto skuplja prašinu i propada u nekom podrumu, bolje je da ugleda svetlost dana i u elektronskom obliku bude spašeno od propadanja. Kultura je očigledno nešto što nam nedostaje i ovo je jedan od načina da se malo okrenemo sebi i svom znanju, a ne nekulturi i onome što nam se svaki dan servira na tacni.
Mike Kovian
Za Srbiju je daleko najvažnije da vrata Internetu otvore BIA i SPC.
Zemo
Trece (ili bilo koje drugo) zasjedanje AVNOJ-a zaista me ne intetesuje.
Rimiron
A sto ti mislis da nekog interesujeto to sto tebe ne interesuje ono sto njega ne interesuje?
Препоручујем 1
OK Real
A zasto mislis da nekoga interesuje to sto tebe ne interesuje.
Препоручујем 8
Sinisa Stojcic
I BIA-a da sirom otvori.Da mozemo reci vise ne zivimo u komunizmu
Vuk Pokrajac
@OK; Veoma grešite. Postoje zakonski rokovi za držanje arhiva u tajnosti ali nakon isteka - postaju dostupne javnosti. Takav zakon je i u SFRJ/Srbiji o doredio je čak 50 godina tajnosti., To znači da su dokumenta iz 1945. godine ( to je ono kad smo "oslobođeni") trebala da budu otkluučana još 1995. ali to se PROTIVNO zakonu ni do danas nije desilo
Препоручујем 3
OK Real
hahahahahahah znaci sve zemlje sveta zive u komunizmu???? Ili si toliko glup i naivan da mislis koliko su njihove obavestajne agencije transparentnije od nase...
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља