четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Tуристички порез да и село изађе из сиве зоне

Уводи се паушално опорезивање издавалаца приватног смештаја, не само у сеоском туризму, а порез ће се плаћати на годишњем нивоу, и то квартално
Аутор: Бранко Пејовићсреда, 12.12.2018. у 20:30
Вајати у домаћинству „Гостољубље” (Фотодокументација ТО регије западна Србија)

Ужице – Лолико ћемо по новим законским одредбама плаћати порез, можемо ли и тај трошак поднети? То се забринуто питају многи домаћини у сеоском туризму западне Србије, подручју које предњачи по развијеном одмору у косјерићким, ивањичким и другим селима.

Чули су, кажу, за увођење пореза на доходак оних који раде у сеоском туризму (по иницијативи Министарства туризма, као сузбијање нелегалног рада), прочитали да ће то износити пет одсто просечне месечне зараде по запосленом пута број лежаја који се издају (према категорији туристичког места), али све друго о томе им је непознаница. А селу овдашњем, у овој сезони попут непогоде погођеном упола нижом ценом малине у откупу него неких претходних година, сваки нови трошак рађа бригу.

Сеоски туризам је поменут и на другој Туристичкој конференцији западне Србије одржаној недавно на Тари. Директор ТО регије западне Србије Мирослав Рађен у изјави за наш лист подсећа да на овом подручју има 149 категорисаних сеоских туристичких домаћинстава која располажу са укупно 1.349 лежајева. Најпознатији издаваоци овде су „Гостољубље” из Косјерићке Мионице, „Голијски конаци” код Ивањице, „Терзића авлија” из Злакусе... Већина домаћинстава је с мањим туристичким објектима, до десетак лежајева. Углавном је то допунски извор прихода уз пољопривредну делатност.

– Није велика попуњеност капацитета у сеоском туризму. А та делатност тражи улагања у објекте, услуге, кадрове. Препоручујемо људима да се тиме баве, уз свест да је то посао који на дуге стазе даје резултате. Задовољан гост редовно долази, а сада је и странаца више који углавном преко интернета сазнају о сеоској понуди. Истина, до сада је било мало сеоских домаћина који су пријављивали госте за наплату боравишне таксе и легално пословали. Због компликоване процедуре и рада преко посредника (туристичких агенција и организација) дешавали су се проблеми око наплате: гост из села мора да иде километрима у веће насеље да би платио боравишну таксу, а дође ли недељом агенције и организације не раде. Гости нису ни пријављивани и држава је губила, а домаћини пословали у сивој зони. Предвиђене законске измене ту треба да уведу ред – истиче Рађен и објашњава њихов смисао:

– Уводи се паушално опорезивање издавалаца приватног смештаја, не само у сеоском туризму, а порез ће се плаћати на годишњем нивоу, и то квартално. Износ зависи од два фактора: броја лежајева којим се располаже и категорије туристичког места (не може се исто плаћати на Златибору и у Косјерићу). Издаваоци ће, тако, сами без посредника обављати наплату услуге, с тим што су у обавези да плате порез на доходак. То су и до сада плаћали они који су легално радили, али преко посредника, кроз укупну цену услуге. Ово, дакле, није нови намет на издаваоце смештаја, већ начин да им се олакша пословање и мотивација да уђу у легалне токове. Опорезивање ће смањити сиву зону, а легалан рад домаћинима доноси могућност да лакше послују кад су у евиденцији, буду видљивији за госте, добију субвенције...

На питање колико може да износи тај порез за домаћине, Рађен наводи да би, на основу информација из Министарства туризма, за неког ко издаје два лежаја у селима туристичког места прве категорије могао да износи од три до четири хиљаде динара годишње. С већим бројем кревета расте тај износ, али је мањи у туристичким местима ниже категорије.

А да ли је увођење опорезивања сеоског туризма на месту, питали смо и домаћине. Најзначајнији је у тој делатности, не само у овом делу Србије, Жељко Средић, власник туристичког домаћинства „Гостољубље” у Косјерићкој Мионици. Он је ту с породицом направио изузетан простор за одмор гостију, са уређеним вајатима, отвореним базеном, са око 30 лежајева, низом садржаја потребних савременом туристи.

– И мене ових дана зову издаваоци смештаја из села, интересују се за ново опорезивање, а ни сам немам довољно информација. Пословање у сеоском туризму треба легализовати, да се направи евиденција. Поздрављам што се опорезивањем подвлачи црта ко ради у овој делатности, желим да будем легалан – истиче Средић и напомиње:

– Међутим, треба и законским прописима одвојити сеоски туризам од других издавалаца смештаја у бањама, на планинама. У селима је туризам углавном социјална категорија, начин да људи додатно зараде и село опстане, а не да се неко обогати. Не знам откуд идеја да се плаћа по броју лежајева кад је попуњеност у сеоском туризму код већине издавалаца мала. Код мене је око четири месеца годишње, али код других је просечна попуњеност око 10 одсто у години. Људи се довијају да им гости дођу и опстане делатност, али све је мање туристичких домаћинстава. Прошле деценије у косјерићком крају сеоским туризмом се бавило 25 домаћинстава, а сада ни десетак. Нека постоје на туристичкој карти, а годишње имају само неколико ноћења. Људи приходом од пољопривреде држе туризам да се не угаси, а и мени значи што имам хектар малине, 500 стабала шљиве – истиче власник „Гостољубља.


Коментари21
7343f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milan
Seoski domacini ili po novom turisticki radnici najvise gostiju imaju preko leta. Preko zime i ostalih godisnjih doba ne dolazi im niko a porez moraju da placaju cele godine.. Da bi nadoknadili stetu, morace leti da zabusavaju u broju turista. Ocevidno,radi se o jednoj prefriganoj i oprobanoj metodi da se sve dobro unisti.
Zoran
Da sam ja vlast, nikakav porez ne bih uzimao od toga, sve dok se masovno ne vrate u sela i zazivi taj turizam. Znaci sledecih 20 godina ne bih nikog pipuno sa porezoim a zivi na selu. Moze da izdaje, moze da rade poljoiprivredu, bilo sta mogu d arade na selu, moze da zaradi koliko hoce, ali porez nema. Pa sad u Americi mozes d anadjes mesta gde ce da ti plate ako odes da zivis.
Beogradjanin Schwabenländle
Опет једна ујдурма српске владе. Зашто и какав туристички порез ? Постоји порески закон, уколико постоји у Србији; свако ко привређује, да ли као запослен или приватник дужан је да плаћа држави и то сходно закону, без обзира КАКО зарашује. То је најстарији закон на свету.
Čeda
A kada će početi da naplaćuju porez onim Beograđanima koji izdaju na dan stanove i sobe Irancima i sličnim turistima? Poreska uprava se pravi da ne zna za to a policija koja treba valjda da kontroliše ko tu privremeno živi i da li je vlasnik prijavio tzv.turiste se takođe pravi neveštom i neobaveštenom. Da li je samo nezainteresovanost u pitanju ili je ipak neki dil ali će zato biti vrlo efikasni u ganjanju i saplitanju ljudi sa sela.
држава је слаба
Добро је неку област уредити, наплатити порез и остало. Али, треба бити опрезан, знати шта се ради и зашто се ради. Има и људи из града, адвоката и лекара, на пример, који имају та тзв. етно места. Буде скупље него у хотелу за веома скроман смештај, а при том не плаћају никакав порез, нити издају фискални рачун за храну и смештај. Тако, ономе ко живи ту где има смештај, треба дати попусте. Треба увести књиге гостију и обавезу да се истакну цене. Више пута смо звали на дате телефоне на сајтовима и добијали превисоке цене за ту категорију смештаја. Мало ко издаје собе за једно ноћ онима који праве паузу у дужем путу и тако губе зараду. Значи, простора има, али треба радити, бити услужан и поштен. Иначе, да адвокати и зубари не плаћају порез у Србији, нечувено је. Односно, ови други не издају рачуне а наплаћују махом у еврима, нарочито веће радове. И, нико да сврати до њих.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља