уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:46
У НОВОМ „МАГАЗИНУ” У НЕДЕЉУ 16. ДЕЦЕМБРА ЧИТАЈТЕ:

Фасаде као платно

субота, 15.12.2018. у 10:00
(Фото: Пиксабеј)

Дела уметника који сликају графите, мурале и стенсиле неки сматрају обичним „жврљотинама” које руже град, али многи у њима препознају оригиналне и вредне креације. Улични уметници, као бунтовници који својим делима покушавају да укажу на оно што сматрају лошим, да пошаљу одређену политичку поруку и да покрену промене, сами бирају како и где ће се обратити публици. То су најчешће јавни простор где није предвиђено никакво осликавање. Зато често подлежу кривичном гоњењу и казнама, а њихови радови се уништавају, прекрече или их избрише време. Зато ови „уметници из сенке” делују у тајности, скривају се од полиције, па и од пролазника, а на своје радове гледају као на нешто краткотрајно и пролазно. Неки од стваралаца, стекли су планетарну славу.

Александра Мијалковић

10 ПИТАЊА: СИНТЕТИЧКЕ ДРОГЕ
Пилуле за забаву воде и у смрт

(Фото: Пиксабеј)

Нови наркотици стигли су међу младе. Борба са данашњим психоактивним супстанцама тежа је од оне пре двадесетак година када су коришћени опијати као што су хероин, кокаин или амфетамин, јер се синтетички опијати тешко откривају Синтетичке дроге су опасне и зато што особа никада заправо не зна коју хемикалију, у којој дози и у којој комбинацији са другим психоактивним супстанцама је унела. О новим психоактивним супстанцама разговарали смо са професором др Славицом Вучинић, начелником Националног центра за контролу тровања ВМА.

Драгољуб Стевановић

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Страх од промена

(Илустрација: Срђан Печеничић)

Иако живимо у свету у коме се све константно мења, промена може бити предмет снажне жудње или предмет великог страха. Људи много чешће желе да се промени неко други, ситуација или свет него што желе да се мењају сами, да постану бољи као личности.

У новој колумни Зоран Миливојевић тумачи зашто страх од промене некада може да  буде сасвим разуман, али може бити и ирационалан, када људи неким новинама и њиховим последицама приписују искривљена значења

ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА
Јубилеј павиљона на Калемегдану

(Фотографијa из Политикине фотодокументације)

Отворен је пре тачно 90 година, а наша деца се током школовања ниједном не сусрећу са именом и делом Цвијете Зузорић, нити сазнају разлоге због којих се по њој зове овај драгуљ архитектуре и културе. Идеја о оснивању удружења пријатеља уметности „Цвијета Зузорић”, потом и о изградњи павиљона, потекла је од Бранислава Нушића фебруара 1922. али су је радо прихватиле све виђеније даме оног доба. Највећи прилог за довршење павиљона, поред краљевог, уплатила је госпођа Фротинган-Лозанић, ћерка првог ректора Београдског универзитета, помогао је и и наш земљак, научник Михајло Пупин Идворски који је из Америке у два маха послао по 30.000 динара.

Павиљон „Цвијета Зузорић” отворен је 23. децембра 1928.

Милош Лазић

БЕЛЕШКЕ С ПУТА: Музеј одбране и блокаде Лењинграда
Деветсто дана херојства

Иза дивних фасада Санкт Петербурга догодила се једна од највећих трагедија Другог светског, то јест како га Руси зову Великог отаџбинског рата. Од септембра 1941. године до јануара 1944. град који је тада носио име Лењинград, налазио се у блокади немачких и финских армија У скромној згради изложено је оружје, документа, лични предмети „блокадника” и заштитника града.

Текст и фотографије: Аница Јовичић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари0
2049f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља