среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:55

Укинута пресуда за убиства Бојовића и Видаковића

четвртак, 13.12.2018. у 15:06
Место убиства Николе Бојовића (Фото Т. Јањић)

Апелациони суду у Београду укинуо је пресуду којом је Милош Делибашић (34) био ослобођен од оптужби да је заједно с покојним Слободаном Шарановићем организовао криминалну групу и њене припаднике подстрекавао да убију брата Луке Бојовића, Николу, 2013. године у Београду, као и Милоша Видаковића у Будви исте године.

Истом одлуком суд је наложио да се понови суђење пред Специјалним судом Делибашићу, али и осталој четворици окривљених који су били осуђени на казне од 10 до 35 година затвора због ових убистава, као и Горану Бојанићу који је био ослобођен оптужби да је био припадник Делибашићеве и Шарановићеве групе, објављено је данас на сајту Апелационог суда.

У образложењу одлуке Апелациони суд наводи да првостепени суд, поред осталог, није у довољној мери ценио исказ окривљеног сарадника Милоша Војиновића, који је детаљно описао улоге и радње Делибашића и осталих у криминалној групи.

Укинутом првостепеном пресудом, Делибашић је у априлу ове године ослобођен од оптужби за кривична дела злочиначко удруживање и тешко убиство у подстрекавању због недостатка доказа, када му је укинут и вишегодишњи притвор и он се сада налази на слободи.

Делибашић је до ове укинуте пресуде био у притвору од изручења из Црне Горе од марта 2014. године, али у априлу није пуштен на слободу, већ је послат у затвор на издржавање казне од 15 месеци затвора за фалсификовање исправе.

Казну је издржао у целости и почетком новембра је пуштен из затвора на слободу.

У образложењу одлуке Апелационог суда, првостепена пресуда је донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка јер је, како сматра, изрека пресуде неразумљива и супротна разлозима који су дати у образложењу, као и јер нису дати јасни разлози о чињеницама које су предмет доказивања.

Такође, суд сматра да поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђене остале су неутврђене и недовољно разјашњене тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеницном стању, због чега није могуће испитати њену законитост и правилност.

Основано се жалбом Тужиоца за организовани криминал указује да је изрека пресуде неразумљива у делу у коме је окривљени сарадник Војновић оглашен кривим због извршења кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела, навео је суд.

„Уколико се ради о неутврђеном броју НН лица, као припадника организоване криминалне групе, не може утврдити како је изведен чињеницно правни закључак да је уопште настала организована криминална група, која мора имати најмање три припадника”, напоменуо је Апелациони суд.

Истовремено, како је додао, изостали су јасни и аргументовани разлози у погледу закључка првостепеног суда да је Војиновић постао члан НН организоване криминалне групе, посебно имајући у виду да се он током поступка детаљно изјашњавао којој организованој криминалној групи је припадао, ко су њени организатори, ко чланови, као и које су радње предузимали.

Апелациони суд сматра да првостепени суд није на довољно јасан и аргументован начин ценио исказ Војиновића, а није ни аргументовао свој став да га не прихвата.

„Само навођење да је исказ у одређеним деловима недоследан, нелогичан и неживотан је неприхватљив за Апелациони суд”, наводи се у решењу Апелационог суда.

Додаје се да се са тим у вези основано у жалби Тужиоца за организовани криминал указује и то да Војиновић и поред бројних притисака који су током поступка вршени на њега да промени свој исказ то није учинио већ је током поступка на јасан и доследан начин изјашњавао о овим околностима које су њему биле познате.

„Исказ сведока окривљеног у коме је објашњавао на који начин и због чега је дошао у Црну Гору и како је извршио кривично дело као и у погледу чињеница које су се дешавале, а у којима су учествовали и други окривљени, објашњавајући своју улогу, као и улогу осталих окривљених, првостепени суд је морао детаљније ценити, а у контексту осталих изведених доказа”, нагласио је Апелациони суд.

Овај суд, такође, сматра да у списима предмета постоје контрадикторни аргументи у вези са односом између Војиновића и Делибашића, због чега их не може прихватити.

У конкретном случају, како наводи Апелациони суд, основано се жалбом тужиоца указује да је првостепени суд у образложењу пресуде није бавио анализом одбрана окривљених, упоређивањем њихових одбрана, за поједине доказе у образложењу пресуде није навео њихову садржину и није извршио повезивање изведених доказа ни упоређивање и оцену котрадикторних доказа.

Против Шарановића, оптуженог да је заједно с Делибашићем организовао ову групу, поступак је обустављен због смрти јер је у фебруару 2017. године убијен у Будви.

Укинутом пресудом као и Делибашић, сви оптужени у овом случају су били ослобођени оптужби за злочиначко удруживање.

Саша Цветановић је био осуђен као непосредни извршилац убиства Бојовића на 35 година затвора.

Ратко Кољеншић, који је недоступан правосудним органима Србије и живи у Црној Гори, је био осуђен на 30 година затвора због саизвршилаштва у Бојовићевом убиству.

Милош Војновић је био осуђен на 10 и по година затвора, као припадник групе и егзекутор Видаковића - у складу са споразумом са Тужилаштвом за организовани криминал који је прихватио суд, а према коме је у замену за признање убиства и сведочење у процесу осуђен на минималну казну затвора за кривично дело тешко убиство.

Суд му је у јединствену казну урачунао и раније изречену казну, па му је изрекао укупно 14 година затвора.

Славиша Новаковић, који је такође у бекству, био је осуђен у одсуству на 35 година затвора као и саизвршилац у убиству Видаковића.

Горан Бојанић је укинутом пресудом био ослобођен оптужби да је био припадник ове групе.

Апелаицони суд је Војновићу и Цветановићу продужио притвор, док су остали или у бекству или се бране са слободе.

Тужилаштво за организовани криминал је иначе тражило да се Делибашићу и осталима изрекне казна - не мања од 30 година затвора, а за Бојанића казна од четири године затвора.

Међутим, првостепено судско судско веће није поклонило поверење сведочењу Војновића у вези са умешаношћу Делибашића у убиства, наводећи да поред његовог исказа није било других доказа.

Главни организатор ове групе и налогодавац убиства је према тврдњама тужилаштва за организовани криминал био, сада покојни, Слободан Шарановић, према којем је поступак обустављен јер је у фебруару 2017. године убијен у Будви испред своје куће.

Шарановић је заједно с Делибашићем, како сумња тужилаштво, из освете наложио убиство Николе Бојовића, јер је сматрао да је претходно по налогу Луке Бојовића убијен његов брат Бранислав Шарановић у Београду.

Сви оптужени су негирали учешће у организованој криминалној групи и повезаност са убиствима, изузев Милоша Војиновића који је признао да је он убио Видаковића, као да је био члан у криминалној групи и сведочио је против осталих оптужених, пошто је у јулу 2017. године закључио са Тужилаштвом за организовани криминал споразум о сведочењу у замену за нижу затворску казну, односно од 10 и по година затвора.

За кривична дела за која је осуђен, односно за тешко убиство предвиђена је законска казна казна од 10 до 40 година затвора, а за злочиначко удруживање до пет година.

Мотиви за два убиства Бојовића и Видаковића су, како се верује, освета за раније убиство Шарановићевог брата Бранислава у Београду.

Лука Бојовић је у шпанском затвору од фебруара 2012. године, где издржава казну од 18 година због незаконитог арсенала оружја које је код њега пронађено у Валенсији.

Кољеншић је у Црној Гори и брани се са слободе. Та држава води своју истрагу поводом ових убистава, пошто није Србији изручила Кољеншића и Шарановића.

Делибашић је 2016. године, након вишегодишњег суђења, због недостатка доказа правоснажно ослобођен оптужби да је учествовао у пљачки златаре „Израел дајмонд центар”, у Коларчевој улици у Београду 2008. године, пренео је Танјуг.


Коментари0
50ed8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља