недеља, 18.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:04

У Шапцу још важе стари комунистички закони

Иако кућа у центру града никада није правоснажно конфискована држављанину САД Драгутину Поповићу, шабачке власти су је 2003. године укњижиле и сада је продају
Аутор: четвртак, 13.12.2018. у 17:06
Поповића кућа између Културног центра и Вишег суда (Фото М. Мијушковић)

Шабац – Кад је амерички амбасадор Кајл Скот средином прошлог месеца у шабачком Културном центру присуствовао отварању изложбе посвећене крају Великог рата, вероватно му нико од градских званичника није рекао да га само зид дели од куће држављана САД – Радета и др Љубице Поповић, наследника некадашњег шабачког адвоката и резервног официра Драгутина Д. Поповића (1900–1975), грађанина САД од 1945. Мало је вероватно и да би се госту „похвалили” да су део куће продали, као и да исто намеравају са другим, упркос томе што су их Поповићи на време упозорили да на то немају право, а затим и поднели тужбу против града.

Прича о Поповића кући у Господар Јевремовој улици, у срцу Шапца, само овлаш личи на друге у процесима реституције. Њена специфичност је риплијевска, јер, веровали или не, локална власт се 2003. године, и то после такозваних демократских промена, позвала на давно укинуте комунистичке законе о конфискацији и национализацији, и издејствовала да, у тадашњем Општинском суду у Шапцу, 1992. године већ проглашени и уписани наследници Драгутина Поповића буду избрисани из земљишних књига и да се уместо њих укњижи град.

Главни претрес пред Вишим судом у Шапцу, по тужби Радета и др Љубице Поповић, које заступа адвокат Невенка Савић, у уторак, 11. овог месеца, није одржан, иако су се позиву уредно одазвали и она и заступница града, правобранилац Валентина Ловрин Јефтић. Разлог за одлагање био је изостанак поступајућег судије Милане Живановић. Тужба Поповића против града поднета је 17. јула прошле године, али процес практично није ни кренуо, јер се суд у међувремену углавном бавио формалним разлозима: правобранилац је оспоравао валидност овлашћења које су они дали заступници.

Бивши официр Драгутин Поповић, који се из заробљеништва у Немачкој није вратио у Титову Југославију, већ се настанио недалеко од Вашингтона, у граду Бетесда у америчкој савезној држави Мериленд, где му се касније придружила супруга Ивана са децом, никад није био проглашен народним непријатељем, нити је био осуђиван. Као „одсутном”, његова половина куће у Господар Јевремовој стављена је под секвестар (привремено одузимање управе), на основу Закона о конфискацији, али правоснажно решење о трајном одузимању није донето.

Власник друге половине била је Ивана, којој су нове власти оставиле један двособан стан, док су остатак национализовале. У списима, међутим, нема изворног акта о одузимању њене имовине „због вишка стамбеног простора”.

Драгутин Поповић из града на левој обали реке Потомак у Мериленду водио се у земљишним књигама као власник половине куће у Шапцу до оставинске расправе 1992, када је његова имовина подељена равноправно на супругу Ивану, сина Радета и ћерке Љубицу и Ружицу, што је 20. априла утврђено решењем Општинског суда. Два дана касније, суд је наследницима дозволио упис својине на половини куће и упис права коришћења парцеле, што су они и учинили.

Иако је Законом о национализацији најамних зграда и земљишта грађевинско земљиште у држави још 26. децембра 1958. прешло у друштвену својину, заменик општинског јавног правобраниоца Наташа Степановић је тек 2002. године поднела Општинском суду захтев да се парцела број 509 од 1.166 квадрата (под кућом и двориште), која је била у својини Драгомира и Иване Поповић, пренесе у власништво Републике Србије, а да се као корисник упише општина Шабац, уз образложење да „решење о национализацији до данас није реализовано”. Истог дана судија Славка Милисављевић Стојчић донела је решење којим је дозволила укњижбу. Недуго затим, 6. фебруара 2003. године, правобранилац Валентина Ловрин Јевтић упутила је истом суду захтев за допуну тог решења, којим је тражила да се „спроведе и решење о национализацији од 15. октобра 1962, а које се односи на национализацију зграда на поменутом земљишту”, што је судија Славка Милисављевић Стојчић сутрадан дозволила. Нико од Поповића из Бетесда у Мериленду нова решења није примио.

– Одлука суда из фебруара 2003. о брисању Драгутина Поповића нема никакво дејство, јер у то време он није био уписан као носилац права на спорној непокретности, већ су то били његови наследници – тврди заступница Савић.

За правобраниоца Ловрин Јевтић је неважно што против Драгутина није донето правоснажно решење о конфискацији. Како истиче, „поступак против њега није правоснажно окончан ослобађајућом пресудом, што значи да се нису стекли законски услови да се имовина која је стављена под секвестар врати сопственику”.

Да ли су се стекли законски услови да град Шабац прода највредније делове спорне куће – један од два јавно понуђена локала у приземљу од 116 квадрата са галеријом од 81 квадрат – одлучиваће суд у даљем поступку. Сазнавши за оглас, Поповићи су преко пуномоћника поднели тужбу Основном суду и тражили да се привременом мером спречи отуђење, о чему су обавестили не само градску комисију, већ и све надлежне нотаре.

Комисија је ипак 19. јула 2017. одлучила да локал прода једином понуђачу за 36.654.000 динара, а нотар је купопродајни уговор оверио уз ограду да је овај правни посао у спору, о чему је направљена и забележба у Катастру.

Судија Милана Живановић је 23. априла ове године ван рочишта одбацила тужбу Радета и др Љубице Поповић, али је Апелациони суд њено решење укинуо и спор вратио на почетак. О новотраженој привременој мери још није одлучивала.

Мирољуб Мијушковић

 


Коментари22
d1d0b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
@Петар Јакшић, Mike Kovian и Игор Г. Ни у једној држави на свету није било комунизма. Тамо где су на власти биле партије које су у својем називу имале реч ''комунистичка'' спроводиле су социјализам, који је као друштвено уређење прелаз од капитализма ка комунизму. У свим државама је био на делу државни социјализам, а у неким и класични етатизам у којем је држава и државни апарат имао утицај и уплив све сфере живота. Комунизам је као друштвено уређење идеално друштво, али пре успостављања комунизма човек ће се морати на неки начин ''излечити'' од егоизма. Иначе, по мом скромном мишљењу, егоизам је и основа прекомерног гомилања богатства и власти у свим друштвеним уређењима до сада, а нарочито је изражен у овом неолибералном капитализму, где је средњи слој готово изумро, па или сте богати, или једва састављате крај са крајем.
Marko Miletić
Članak je viđenje novinara,što ne mora biti potpuna istina.Za izvođenje zaključka bitno je da se izjasni i druga strana,da se prezentiraju odluke o nacionalizaciji ili konfiskaciji.Novinar piše i o jednoj i o drugoj meri,tako da se ne zna šta je prethodilo sadašnjem stanju,odnosno po kojem osnovu je izvršeno oduzimanje.Većina komentara se ne bazira na činjenicama,nego na vlastitim viđenjima stvari i ličnim osećanjima.
Zoran Popovic
Jedan mladi pravoslavni pop u Ekvadoru je lepo definisao stanje u Srbiji: "Krsteni komunisti su nam naneli veliko zlo, ali ovi danasnji nekrsteni komunisti su jos gori".
Игор Г.
"Петар Јакшић" Да ли је могућ да неко још не схвата да је комунизам утопија празних стомака. Ако се ико бавио пљувачином свега нормалнога зарад револуције то су управо комунисти којима није сметала идеологија да би пљачкали и ускакали у туђе кревете и куће. Лопов је увек лопов не битно из којих побуда краде. С обзиром ко је васпитавао генерације пионира од 1944 није чудно да је лоповлук нормална ствар.
Братимир
Закони су европски и Србија незаустављиво срља у шаке ЕУ. Ово са комунизмом нема никакве везе. Чиста крађа и отимачина. Лоповска држава, још од октобра 1944.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља