четвртак, 17.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:24
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ У СУБОТУ 15. ДЕЦЕМБРА

Лутање рукописа „На Дрини ћуприја“

петак, 14.12.2018. у 14:04
Иви Андрић (Архива „Политике“)

ОДИСЕЈА ЈЕДНОГ ПРЕВОДА

Готово случајно, рашчишћавајући подрумске просторије садашњи станари зграде у којој је живео преводилац Иво Ротквић наишли су на неке његове рукописе. Позвали су његову кћерку, па је она дошла да прегледа пакете. Остваривање намере да се На Дрини ћуприја штампа на есперанту траје од 1963. године...

Често књиге, попут људи, имају необичне судбине. Тако су несвакидашња збивања пратила и превод познатог романа Ива Андрића На Дрини ћуприја на есперанто од његовог настанка до појаве у облику књиге. Превод је „чекао“ објављивање нешто дуже од 55 година. Интересантно да је дочекао да се у Србији представи 15. децембра, баш на Светски дан есперантске књиге, односно на дан рођења Лазара Лудовика Заменхофа, креатора овог језика.

Још док је трајао превод  Антоније Секељ се обратио писмом Иви Андрићу да му дозволи да превод објави на међународном језику, напомињући да су есперантисти углавном сиромашни и да неће моћи да плате неку већу надокнаду за право да објаве преведену књигу. Андрић је одобрио превођење и одрекао се било какве надокнаде за објављени превод.

Познато је да је Шведска академија наука доделила Иви Андрићу (1892-1975) Нобелову награду за књижевност 26. октобра 1961. године. Тако се наш књижевник нашао у пробраном друштву светских литерарних величина Х. Сјенкјевића, Р. Тагоре, А. Франса, Џ. Б. Шоа, А. Жида, Е. Хемингвеја, А. Камија и других, изазвавши интересовање за ову балканску ветрометину и наш мали језик. То је истакао и секретар Шведске академије обративши се Андрићу речима да је „за Шведску академију било велико задовољство да у вама награди представника једног језичког подручја, које до сада није било заступљено у реду носилаца награде“. Тада је, што је и разумљиво, почело нагло превођење његових дела на разне језике света, између осталих и на есперанто.

О језику есперанту

У тадашњој Југославији је био прилично јак покрет љубитеља међународног језика есперанта. Право да се назива међународним језиком есперанту је дала трајност – то је језик који је настао пре 131 годину, преживео многе промене у свету, а данас његови заговорници и познаваоци постоје у 140 земља, а организације есперантиста у 80 земаља. Све есперантске организације обједињава Светски савез есперантиста (УЕА) са седиштем у Ротердаму. Процењује се да неколико милиона људи у свету говори овај језик, док је за око хиљаду њих то и матерњи језик. Деца, додуше, брзо науче и мајчин и очев језик, па многа деца из есперантских бракова имају по три „матерња“ језика.

Димитрије Јаничић

ИНТЕРВЈУ
Стално се питамо шта нас још чека

Из очаја човек може и да се вине увис, поучен искуствима с дна. То је добра страна очаја. С друге стране, кад је превелик, очај човека може натерати да занеми или да пресвисне. Читамо код Гетеа и ово: они који су срећни треба двоструко да се плаше, јер имају одакле да падну. А колика је вероватноћа да ће пасти?

Драган Стојановић

У обиљу домаће прозе премало је добрих новела, а у књизи Ћерка шпанског борца Драгана Стојановића, дугогодишњег професора Опште књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду и књижевника, налазе се три краће прозе које чине велику разлику. Ово издање објавио је Дом културе „Студентски град“, који је на прошлом Међународном београдском сајму књига после 23 године поново имао свој штанд. У оквиру целине овог дела, новеле „Патро“, „Ерихова смрт“ и „Ћерка шпанског борца“ прате временски ток преломних догађаја 20 века. Почињу од балканских ратова, настављају се Првим и Другим светским ратом, да би црта закономерности страдања јунака из народа била подвучена темом треће новеле, по којој је књига и названа, а то је тиха неправда отетог од побеђених у комунизму. Синови који наслеђују судбине погинулих очева, слом старих империја и рађања нових идеологија, судбине стварних и измишљених нациста, брзе љубави које су прекинуте регрутацијама или усташким пуцњима у леђа, лажи које су толико пута препричане да постају истине, то су детаљи који ткању ове прозе дају ненадмашну читалачку привлачност управо и због неочекиваности исхода.

Да ли бисмо могли да кажемо да је једна од нити које повезују три новеле у књизи Ћерка шпанског борца однос појединца и историје, „о комплексном сагледавању човековог положаја у историји“, што сте давно написали у предговору Мановог Доктора Фаустуса?

За разлику од Мана, који у поменутом роману покушава до повуче линију од Лутера до Хитлера, моја намера је била да „резимирам“ шта се нама од, рецимо, Церске и Колубарске битке до данас догодило и шта није могло да се догоди, а требало је; откуд толико апсурдних смрти, уместо животних обасјања и испуњења, која живот чине вредним живљења.

Марина Вулићевић

ИЗЛОЖБЕ
Један оквир мења све

Иако је плакат за Дан младости 1987. најпре одабран на конкурсу као победнички, његови креатори су кривично гоњени јер се дознало да је ово дело било редизајн нацистичког постера Рихарда Клајна из 1936. године. „Један генерал је рекао да је плакат добар, али је црно-бели, па делује ’метално’. Ја сам рекаo да је то зато што је Тито био металски „радник“, каже Роман Урањек, члан групе Irwin

Контроверзни плакат из 1987. креиран за Дан младости

Последња деценија Титове владавине у Југославији на културном плану била је обележена изванредном креативном енергијом чији су носиоци, између осталих, били и  авангардни уметнички покрети. Један од типичних представника овог правца осамдесетих година 20. века била је група Ноје словенише кунст, настала 1983. године у Љубљани, а која је између осталих обухватала позоришну трупу Сестре Сципио Нашица (назване по римском императору који је наредио да се спале сви театри у Риму), сликарску групу Irwin, музичку групу Лаjбах као и дизајнерску групу Нови колективизам. Чланови групе Irwin и Новог колективизма Роман Урањек и Миран Мохар били су аутори контроверзног постера поводом дана младости 1987. године који је изазвао несвакидашњи политички скандал у Југославији.

Роман Урањек и Миран Мохар пронашли су нацистички постер на којем је био приказан голи младић с бакљом, немачким орлом и нацистичким крстом, а ови уметници су нацистичке симболе заменили социјалистичким – југословенском тробојком и голубицом.

Иако је овакав плакат најпре одабран на конкурсу као победнички, његови креатори су кривично гоњени јер се убрзо дознало да је ово дело било редизајн нацистичког постера Рихарда Клајна из 1936. године.

– Отишао сам на састанак где су седели функционери тадашњег Савеза комуниста, представници војске и показао сам им наш плакат. На том састанку, сећам се, био је неки генерал који је коментарисао да је постер сувише хладан јер је у црно-белим бојама, да је много „металан“. Иначе му се допао. Ја сам се у тренутку досетио, када је он употребио реч металан, да му кажем: „Па друже генерале, Тито је био металски радник, зато је то црно-бело и ’метално’“. Та моја примедба била је кључна да се рад прими – прича нам Роман Урањек један од креатора контроверзног плаката.

А онда се јавио извесни Гашић из Ниша који је открио порекло мотива, и вест је објављена у Политици.

Марија Ђорђевић

ГОСТУЈУЋА ИЗЛОЖБА
Седам мудраца у шуми бамбуса

Без постулата, знања и вештина које чине есенцију конфучијанства не би могла бити досегнута лична целовитост сваког од припадника елитног слоја кинеског друштва чији свет осликава изложба „Сва лица културе. Сликарство и живот учењака древне Кине“ која од јуче траје у Народном музеју Порцелански тањир у пет боја с приказом церемоније у Павиљону феникса, династија Ћинг, владавина цара Кангсија (1662−1722) Седам мудраца у шуми бамбуса, династија Ћинг (1644−1911), аутор Ју Линг, водене боје на свили Фигурина од тробојне глазиране керамике, династија Танг (618−907), ископанo 1957. у гробници Сјенју Тингхуи, град Сијан, провинција Шанси

Седам мудраца у шуми бамбуса, династија Ћинг (1644–1911), аутор Ју Линг, водене боје на свили (Фото: Национални музеј Кине)

Минуциозна изложба која нам до у детаљ приближава један више него удаљен свет, најпре просторно, потом идејно а онда, у највећем броју артефаката и временски, сежући у векове пре нове ере. Тако би се у једној реченици могао дочарати распон поставке „Сва лица културе. Сликарство и живот учењака древне Кине“, прве међународног карактера организоване у Народном музеју од кад је летос поново отворио своје здање на Тргу републике и оне којом је на велику сцену од синоћ свечано враћена чувена велика сала на другом музејском спрату, простор упамћен по томе што је одувек био поносан домаћин бројним тематским изложбама.
Ако би требало да се укратко сублимира суштина филозофије којом одише преко 110 експоната на око 200 квадратних метара изложбеног простора, посебно парцелисаног за ову прилику, било би то име Конфучије. Јер, лична целовитост на путу индивидуације сваког од припадника елитног слоја кинеског друштва истакнутог у самом изложбеном наслову не би могла бити досегнута без дубоке посвећености постулатима, знањима и вештинама које чине есенцију конфучијанства.

Милица Димитријевић

ФЕСТИВАЛИ
Јужно од севера, источно од запада

Програм фестивала Алтернативе филм/видео је широко конципиран, укључује разнолике радове и не ограничава се на филмске и видео-радове намењене биоскопима, већ и на аудио-визуелне покретне слике намењене галеријама и другим изложбеним просторима, као и на уметнике с флуиднијим приступом

Из видео-рада „Знам“ Јоване Иконић, Србија

Фестивал Алтернативе филм/видео (Дом културе Студентски град) увек се посвећено укључивао у регионалне токове. Када је основан, 1982. године, конципиран је као национални фестивал, фокусиран на аудио-визуелне радове који су били алтернатива главном току. У то време нација се конституисала унутар Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, која се састојала од шест релативно великих република и две аутономне покрајине средње величине. Било је много радова који су се могли укључити, посебно зато што је постојао релативно велики број активних кино-клубова у свим републикама. Југославија је имала изврсну, мада потцењену, историју авангардизма у филму и визуелним уметностима уопште, јединствену и јаку традицију непрофесионалне културне активности која је званично подржавана од државе.

У 21. век поменуте републике ушле су као независне, мада са релативно слабијом продукцијом, како из економских, тако и из политичких разлога. Али чак и у златно доба социјалистичке Југославије регион није третиран као важан у очима империјалних центара моћи у Западној Европи и Северној Америци, а исто је и данас. Регионална кинематографија сматрана је мањинском, несавршеном, непреводивом и погодном да се сажима у анонимну масу презрених „комунистичких“ кинематографија

Грег де Кјур млађи

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари2
aa9e8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Izgleada da je Bog prvo storio belog coveka pa posle sebe bradu . Taj civek je napravio brodove i kulturno pokorio svet. Njegovo potomak je Albert Nobel. Malo ko zna da su Australski Aboridzani zadrzali svoju drevnu neoletsku kulturu do 1950tih . Bilo ih je preko 500 plemena sa posebnim jezikom i kulturom starom preko 70.ooo. Atomske probe i eksplotacija rude oznacile su njen kraj. Za uvek je izgubljena tajna kako covem moze opstati na planeti. Nobel je bio zivi doprinos tome gubitku - to je sustina njegove nagrade.
zoran stokic
Dok je animistički svet oduvek smatrao čoveka kao završetak i ključ svog razvoja (na Zemlji i Kosmosu) entropija je merila porast nereda u jednom izolovanom termodinamičkom sistemu. Entropija Kosmosa raste te se on kao celina strukturalno raspada i dimanički slabi; sa protokom vremena inertnost postaje sve veća i kada dostigne apsolut više neće biti makroskopskih fenomena! Bakterije, pak, koje žive unutar zatvorene posude pokazuju opadanje entropije tj. povećanje unutrašnjeg reda. Kako kaže Šredinger, “organizmi se hrane negativnom entropijom”. U jednom sićušnom sektoru vasione pojavio se, znači, fenomen života, pravac kosmičkog procesa tu je obrnut: materija postaje organizovanija, a energija koncentisanija. Život je kretanje ka većoj organizaciji, većoj diferencijaciji strukture, višim nivoima integracije - to je jedini način da Homo sapiens preživi kao "stranac" u takvom Kosmosu. Kakve - nacije, rase, kakvi bakrači...
Препоручујем 5

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /
Културни додатак
Културни додатак
Културни додатак

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља