понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Расте минус на текућем рачуну државе

У НБС објашњавају да су на то утицали бржи привредни раст и цене нафте, док стручњаци кажу да је он и даље недопустиво висок
Аутор: Јована Рабреновићпетак, 14.12.2018. у 22:00
Нафта крива за дефицит (Фото А. Плавевски)

Дефицит текућег рачуна Србије, према пројекцијама Народне банке Србије (НБС), износиће ове године између пет и шест одсто бруто домаћег производа свега што привреда и грађани створе за годину дана. Минус на текућем рачуну државе је за претходних шест година преполовљен и то са око 11 одсто из 2012. године на поменутих пет или шест одсто. Дефицит платног рачуна не обухвата само онај спољнотрговински, већ и салдо плаћених камата и дивиденди повучених из Србије, као и суфицит који настаје по основу дознака.

Милан Трајковић, заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС, каже да је кључни фактор смањења текућег дефицита био раст извоза робе и услуга, који је у претходних шест година повећан скоро 10 милијарди евра.

– Важно је што ће тај дефицит и ове, као и у претходне три године, бити више него покривен страним директним инвестицијама – наглашава Трајковић.

Према пројекцији НБС, дефицит текућег рачуна у текућој години требало би да износи 5,2 одсто БДП-а, с тим што „актуелне тенденције показују да постоји вероватноћа да буде нешто већи, пре свега као резултат инвестиционог циклуса, односно појачаног увоза опреме и сировина”.

На привремено повећање дефицита утиче и раст светских цена нафте, на који се, како додаје Трајковић, донекле и рачунало. – Ефекат цена нафте био је најизраженији прошле и ове године, при чему је у току прошле године, раст светске цене нафте довео до повећања текућег дефицита око 0,6 процената, док би ове године тај ефекат могао да износи неких 0,7 одсто – каже Трајковић.

У периоду јануар-октобар 2018. године, око 88 одсто текућег дефицита односило се на минус у спољнотрговинској размени нафте, горива и гаса. Наредне године би, сматра, тај ефекат требало да буде доста нижи, имајући у виду актуелно кретање светске цене нафте, као и пројекције за наредну годину.

Такође истиче да, узимајући у обзир пројекцију за ову годину, кумулативна стопа привредног раста у Србији за протекле четири године износи скоро 12 процената, при чему су фиксне инвестиције порасле више од 30 одсто. – У таквим условима је нормално да имате појачан раст увоза опреме, као и појачан раст увоза сировина, што се управо и догодило у последње две године – објашњава Трајковић.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да се и у другим земљама, с којима се ми поредимо, попут централно источне Европе (ЦИЕ), прошле године повећао дефицит текућег рачуна што је последица већих цена нафте, али да раст привреде није на то утицао.

– Друге земље су у сличним околностима што значи да купују нафту, али ипак имају мањи текући дефицит. Већина земаља ЦИЕ има уравнотежен рачун текућег плаћања или је он у суфициту. Само код нас и суседних држава велики је дефицит спољног платног биланса – каже Арсић.

У НБС сматрају да је, с обзиром на актуелни раст домаће привреде, динамично и извозно оријентисано привремено повећање текућег дефицита уобичајена појава. Много је важнија чињеница да је раст постављен на дугорочним и одрживим темељима, што ће довести и до континуираног раста стандарда наших грађана. Појашњавају да је кључан допринос економском расту потекао од прерађивачке индустрије, грађевинарства и услуга претежно приватног сектора.

Позитиван допринос дали су и сектори информационо-комуникационих технологија, трговине, саобраћаја, туризма и угоститељства. Посматрано по изворима раста, најзначајнији допринос дао је инвестициони циклус започет 2015. године, при чему је кумулативни раст инвестиција у основна средства за четири године износио преко 30 одсто. Поред тога, континуирани опоравак тржишта рада и раст кредитне активности подржан монетарном политиком НБС, резултирао је и опоравком личне потрошње, која од 2016. године има одржив раст.

 

 


Коментари8
a759e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

haha
Imate sajt RZS pa pogledajte. šampioni smo u kritici.
Slavčez
A gde se dede "suficit" o kome svakodnevno priča predsednik?
Aleks
Budzet i platni bilans nisu ista stvar! Platni bilans gleda celu sliku zemlje, privatni i javni sektor, dok je budzet samo u domenu javnog sektora. U tekstu lepo piše da su cena nafte, saldo kamata na dividendama uzročnik toga. Na ovo prvo ne utičemo uopšte direktno, ovo drugo je izmedju ostalog rezultat činjenice da imamo trgovinske deficite. Trgovinski deficit skoro uvek dovodi do veće kupovine na trzistu kapitala deficitarne zemlje. Primer radi Tramp se zali na trgovinski deficit, ali sa druge strane zemlje koje imaju visak sa Amerikom u nju najvise i ulazu, zato NR Kina drzi najveci broj hartija od vrednosti Amerike posle različitih nivoa vlasti u samoj Americi.
Препоручујем 2
Momčilo Popović
Mi smo u nekom pogrešnom "filmu"! Celi svet nam je kriv i svi su protiv nas i pronalazimo hiljade "objašnjenja" i opravdanja zašto nam nije bolje, a istina je potpuno drugačija. Dok smo mi uzalud i besmisleno trošili svoju energiju, vreme i novac na beskrajne sukobe sa onima koji su živeli oko nas, promaknulo nam je da je svet ušao u potpuno novu fazu razvoja u kojoj se mi opšte ne snalazimo. Cela Evropa (ili bar onaj deo Evrope koji je u EU) je već potpuno zagazio u tako zvano "Postindustrisko društvo" koje karakteriše primena visokih tehnologija, potpuna "kompjuterizacija" i sve veća "automatizacija" proizvodnih procesa. Čak je i savremena poljoprivreda pretvorena u pravu "industriju" hrane i to sve skupa više nema veze sa onim kako mi to još uvek radimo. Industrija koja je ostala iz vremena socijalizma jednostavno se ugasila jer tehnološki više nije bila "kompatibilna" sa današnjom svetskom proizvodnjom industriskih proizvoda, a u ostalome..."Lost in the universe"!
Нестор Габрић
Ви сте у праву.... теоријски. Таква је криза у ЕУ да само звечи. И политичка, и економска, и ... о онима другима неком другом приликом. Често сам тамо, прошло је златно време од пре 15-так година. Бирократија развалила све, људи крпе с краја на крај како знају и умеју, пољопривреда да нема дотација би цркла, и овако је сељак на граници преживљавања. И то Вам говорим за Немачку. А тек се предвиђа 2019. велика економска криза - већа него 2008. Европа је остала без лидера и политичког вођства - Меркелова, Макрон, Мејова.... прднули у фењер. А у Бриселу међусобни сукоби бирократа јер пара нема, па ко ће више да отме за себе.
Препоручујем 9
Hm, hm...hm?!
Početkom devedesetih godina Milošević je u jednom svom govoru preteći poručio svima ostalima u Jugoslaviji otprilike ovo...: "Ako i ne umemo da radimo al' umemo da se bijemo!"E pa bračo i sestre, vreme pokazuje da je zaista "diskutabilo" koliko mi to uspešno umemo da radimo i da se uklopimo u svet koji je već takav kakav jest, a i ono koliko se dobro bijemo ....?! Hm, hm.....hm?!
Svetlana Gačeša
Da mi tu puno ne filozofiramo! Jednostavnim i razumljivim rečnikom rečeno mi u Srbiji se već u dužem razdoblju jedemo više nego li smo stanju zaraditi (stvoriti). Posledice toga su pogubne i kratkoročno i na dugu stazu. Pravi alarm treba da nam bude činjenica da po stanovniku stvaramo dvostruko manji BDP (per capita) od npr. Hrvata i oko 3 puta manji nego što to stvori jedan Slovenac ili oko 50% manji nego što to stvara jedan Crnogorac. Sve ostalo su samo puste priče i obično zamajavanja javnosti. Moramo shvatiti da po stanovniku veći BDP stvara čak i ne mali broj afričkih zemalja i mi moramo već jednom da sađemo sa oblaka, samozavaravanja, bajki i samohvala o "nebeskom narodu" i da sami sebe sagledamo u nekom objektivnijem i realnijem svetlu....i to u svakom pogledu! Jer inače...ne piše nam se dobro!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља