Уколико буде памети, неће доћи до обуставе градње „Северног тока 2” који Немачка гради с Русијом, упркос најновијим притисцима Европске уније и Вашингтона да се тај пројекат обустави, изјавио је јуче Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” на округлом столу „Гасна једначина – изазови снабдевања гасом”.

Упитан да ли управо ова дешавања са „Северним током 2” могу угрозити пројекат „Турског тока” који треба да прође преко Србије, он каже да уколико се будемо држали трећег енергетског пакета енергетских интереса, градиће се и гасовод према Немачкој и Србији.

Бајатовић се нада да интереси Француске, Немачке, Аустрије, Мађарске па и Бугарске, не могу бити мање важни од оног што заговара Брисел потпомогнут САД-ом.

– Обновљиви извори енергије сигурно не могу бити замена за гас. Течни природни гас може да буде комерцијалан после 2045. године али шта до тада – пита Бајатовић и додаје да је сигурно да се убудуће неће градити велики гасоводи као сада због геополитичког утицаја, који они имају.

Марк Антони Ил Мазега, директор центра за енергетику при Француском институту за међународне односе, каже да ће притисак ЕУ бити све већи када је реч о коришћењу угља за индустрију и грејање. Немачка и Пољска ће се прве борити против тога јер немају чиме да надокнаде своје мањкове. Све ће то ићи у прилог повећању потрошње гаса којег Русија има највише, објашњава Мазега.

Детлеф Веидеман, члан ИО складишта гаса у чешком „Моравиа гасу”, напомиње да свако ко буде имао изграђен гасовод какав је „Северни” или „Турски ток” имаће и гаса. Будућност гасног тржишта је течни природни гас, чији терминали тек треба да се граде, што није нимало јефтино.

– Тешко је наћи инвеститора, па се може догодити да ће Катар, који има овај гас, градити сам терминале и испоручивати га. Јер ускоро, на пример, крузери неће моћи да плове морима уколико не буду точили у своје резервоаре управо овај течни природни гас – рекао је Веидеман јуче на овом скупу који су организовали САНУ и „Србијагас”.