среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКОГ РАТА

Бомбардовање Солуна 1916.

Аутор: Коста Ђ. Кнежевићсубота, 15.12.2018. у 20:14
Срспки војник испред делова цепелина у Солуну

По свршетку албанске голготе, војска централних сила лагано је све више добијала вести о гомилању савезничких трупа свих родова крај лучке вароши Солун, која убрзо постаде, не само вишенародна, већ и вишеконфесионална права кошница. Ради што бољег уочавања тих кретања и њиховог ометања аеропланима, Немци су имали још и морнаричку цепелинску базу која је била смештена у Темишвару, који је тада био столећима у Аустроугарској монархији. База је била веома добро опскрбљена тако да се у њој производио и неопходни водоник, простим раздвајањем два основна елемента који чине воду. Непријатељи нису сматрали да у Краљевини Србији има икаквих објеката које ваља бомбардовати из ваздуха великим балонима, тако да су из темишварске базе само неколико пута извршили извиђања до слома српске државе.

Због насталих околности цепелини су кретали од Баната преко моравске и вардарске долине до новог фронта крај Солуна. Један од тих великих балона напуњених јефтиним водоником, био је и цепелин са ознаком Л. З. 85, који је спадао у веће по величини, класе Р. Дужина му је била 198 м, имао је две гондоле, четири мотора са максималном брзином од 103 километра на час и наоружан са пет митраљеза, док је посаду чинило 19 особа.

Под окриљем ноћи извршио је два казнена похода на сам Солун. Прво бомбардовање се десило између 31. јануара и 1. фебруара 1916. (по новом кал.), док се други његов поход одиграо месец и по дана доцније у ноћи 17. на 18. март. Када је узлетео и трећи пут да понови бомбардовање 4. на 5. мај 1916, британски артиљерци су га приметили на време и отворили шрапнелску ватру са ратне лађе „Агамемнон”. Шрапнели су оштетили моторе небеске лађе Л. З. 85 и она је почела да губи у брзини и висини. Посада је била довољно прибрана те је све авио-бомбе које је имала и даље у себи (1.350 кг експлозива) бацила у море баш код ушћа Вардара. Принудно слетевши у рит делте особље је одмах потпалило цепелин да савезници не би могли да га заплене.

Ускоро се и разданило тако да су одмах кренуле савезничке потере да се небески бродоломници заробе ако су преживели пад. Од српских јединица, које су кренуле у ту хајку, био је и Трећи комбиновани пук у чијем је саставу тада била и солунска ђачка чета, разред матураната рођених 1896. Главни посао налажења и хватања непријатеља урадио је војвода Јован Бабунски (1875–1920) са својом четничком јединицом. Хватање је било брзо, ефикасно и без неке велике муке: посаду су нашли идућег дана у риту где су хтели да на пролетњем сунцу покушају да осуше одећу. Једини из посаде који је ипак успео да се врати у свој табор био је командант цепелина капетан корвете Петер Штрасер (1876–1918). Ухваћене Немце војвода Бабунски је предао оближњој француској лоњици која је такође била у потери. Тога дана, 6. маја 1916, већ по подне су војска Антанте и варошани Солуна увелико сазнали шта се десило и ко је заробио посаду палог цепелина. Французи су још једном били одушевљени брзином војводе Бабунског, који је од њих, због тог и још других подвига примио, 14. фебруара 1918, Орден Легије части петог степена (витешког) и то управо од Канцеларије државних ордена Француске. Орден му је, пред целим стројем покрај Преспе, на јуначка прса ставио ђенерал А. Гијом (1863–1940).

Алуминијумски велики костур обореног цепелина су чувале наше јединице на том месту где је уништен. Нешто доцније био је пребачен на кеј поред Беле куле у Солуну. И војници и грађани су долазили да виде уживо пропалу грдосију која их је претходних месеци бомбардовала. Сачувана застава Л. З. 85, која се вијорила на крми и преживела пожар, данас се налази у Ратном музеју у Паризу, док је једну од његове четири потисне елисе узео као трофеј адмирал Х. Фајлер (1864–1934) командант „Агамемнона” и држао је на зиду у својој кајути. Од алуминијумског лима и разних профила војници су правили различите сувенире повезане са тим догађајем, а било је занимљивих платнених марамица са одштампаним цртежом крхотине и краћим текстом...

Приликом потере један од енглеских санитетлија, родом из Канаде, иако је јахао на коњу утопио се у дубоком, муљевитом риту великог ушћа Вардара. Мањи део цепелинских бомби које нису пале у море, а преживеле су пад и пожар, проналазили су и активирали српски ветерани, који су то урадили потпуно смирено и без страха што је савезнике уистину задивило.


Коментари3
0c9af
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Шта је било са четничким војводом Јованом Бабунским? Какав му је био животни пут? Пишите о војводи Василу Велешком, о војводи Луну, војводи Вуку... Немојте да народ мисли да су четници "измишљени" у филмовима Вељка Булајића и на седницама Агитпропа. Дужни остасмо тим јунацима...
Bilo jednom
Koliko mi je poznato Jovan Babunski je ubijen od strane VMRO iz zasede odmah posle zavrsetaka prvog rata . Bio je preteca gerilske borbe i njegova jedinica koja je bila stacionirana oko Prespanskog jezera nije davala mira neprijatelju sve vreme rata. Namerno se skrivala uloga cetnika u borbi protiv okupatora od ratova za oslobodjenje od 1876 pa do 1945. Cetnikci pokret je uglavnom vezivan za gradjanski rat u Srbiji od 1941 i namerno je precutkivana njegova prethodna istorija . Postoje fotografije na kojima su Princ Djordje i buduci kralj Aleksandar u cetnickim uniformama jos iz 1904 god.
Препоручујем 5
Neko Nesto
Svaka cast,lepa prica

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља