недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:17
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ДАРКО ТАНАСКОВИЋ, дугогодишњи амбасадор Србије у Унеску

Српске цркве као плен косовских Албанаца

Уколико би „Косово” постало чланица Унеска, Приштина би чинила све да то злоупотреби и „објасни” да наши културни и духовни споменици нису на КиМ само у територијалном смислу
Аутор: Јелена Попадићнедеља, 16.12.2018. у 18:00
(Фото З. Анастасијевић)

Заговорници пријема „Косова” у Унеско, они исти чијим су гласовима наша културна добра уписана на „Листу светске баштине у опасности” комотно превиђају једноставну чињеницу да су споменици на Косову и Метохији стављени на листу угрожених и да их Кфор штити од Албанаца. На ову околност у разговору за „Политику” упозорава проф. Др Дарко Танасковић, дугогодишњи амбасадор Србије при Унеску, додајући да ми оне који подржавају Приштину у намери да постане чланица ове организације „узнемиравамо питањем”: „Рат је на КиМ завршен. Од кога онда прети опасност нашим споменицима? Да није можда од ових истих за чије се учлањење у Унеско залажете?”.

– Обично немају одговор – истиче Танасковић, иначе професор Филолошког факултета и стручњак за оријенталистику и ислам, филологију и некадашњи амбасадор СРЈ у Турској, Азербејџану, али и при Ватикану и Малтешком реду.

За наш лист говори о борби Србије да заштити своје светиње на Косову, да не дозволи прекрајање историје и отуђења споменика који представљају срж српске културе и духовности, која траје готово две деценије. И поред тога што су, 2004. у мартовском погрому, свет обишле слике српских цркава у пламену, велике западне силе и даље подржавају пријем такозваног независног Косова у Унеско, што би представљало ненадокнадив губитак за нашу земљу, Српску православну цркву и цео народ.

Иако су 2015. године на скупштини Унеска у Паризу, док је Танасковић био амбасадор наше земље у овој организацији, Албанци доживели пораз, сваких неколико месеци Приштина прети да ће поновити захтев за пријем у организацију. На КиМ се налази око 1.300 цркава, манастира и других објеката који чине културно наслеђе српског народа. При томе, четири храма СПЦ су већ 12 година на листи заштићених споменика културе, а у јавности се често полемише о начину на који су те светиње заведене у Унесковим списима и колико бирократски прописи ове организације иду наруку Србије.

Јесу ли четири споменика културе на КиМ, тачније четири православна храма, који су под заштитом Унеска заведени као византијско наслеђе, а не као наслеђе Србије и СПЦ?

Четири наша културна добра (манастир Високи Дечани, црква Успења Пресвете Богородице у Грачаници, црква Богородице Љевишке у Призрену и Пећка патријаршија) у документима Унеска не воде се као византијско, али ни као српско православно наслеђе већ као „Средњовековни споменици на Косову (Србија)”.

Може ли таква формулација да послужи као повод за одузимање ове баштине од српског народа и СПЦ?

Ова неутрална формулација, која свакако није срећна, сама по себи, засад не може да послужи као повод или, пре, оправдање за шиптарско посезање за тим културним и духовним  драгуљима српског средњовековља. Наравно, уколико би „Косово” постало чланица Унеска, сигурно је да би Приштина чинила све што је у њеној моћи да то чланство злоупотреби и „објасни” свету да ови културни и духовни споменици нису само на Косову у територијалном смислу, како стоји у релевантним документима Унеска, већ да је то споменичко наслеђе „Косова” као државе и интегрални део некаквог косовског културног идентитета. Албанци то, уосталом, и сада упорно чине, без обзира на реалност, а камоли неке обавезујуће правне и друге формулације или научно утврђене чињенице.

Да ли је уобичајено да заштићене споменике културе Унеско везује искључиво за назив државе или територије на којој се налазе?

Пракса у Унеску јесте да се културна баштина формално систематизује према територијалном припадању датој држави, а не према својој културно-историјској припадности. Ако се не варам, сем у случају неких јерменских светиња у Ирану, по правилу се не дефинише и не спецификује ни одредницама националне или верске припадности.

Значи ли то да изостављање националног предзнака на неки начин помаже косовским Албанцима у покушајима да присвоје културну баштину на КиМ?

С обзиром на нескривене амбиције шиптара на „Косову” да „расрбе” и  прогресивно  албанизују нашу духовну и културну баштину, било би свакако много боље да је она заведена с атрибутом „српска”. У једном тренутку ситуација је била и неповољнија. Приликом редовног разматрања стања заштићености споменика са „Листе добара у опасности”, на заседању Унесковог Комитета за светску баштину у Квебеку (2008), а под жестоким притиском неких утицајних држава које су управо у то време признале независност „Косова”, из текста закључка који се односи на наше споменика избрисане су све референце на Србију, као да они са њоме и са СПЦ немају никакве везе. Касније се, дипломатски, успело да име Србије, у загради иза речи „на Косову”, буде враћено у текст, што је и био максимум који се објективно, с обзиром на све околности, могао остварити.

Каква је могућност да ови споменици евентуално постану део некакве „косовско-албанске” баштине?

Уколико би „Косово” постало чланица Унеска, против чега се Србија засад успешно политички и дипломатски бори, формално би се наши средњовековни споменици на КиМ територијално водили под државним заглављем „Косовo”. Суштински, они никада не би могли постати део „косовско-албанске” баштине у историјско-националном смислу, јер их са културом Албанаца не повезује апсолутно ништа. Ко би могао прихватити, рецимо, апсурдну тврдњу да је Дечане градила стара албанска династија Нимани?! Не обазирући се на то, на простору који административно контролишу приштинске власти сва значајнија културна добра, а посебно она туристички атрактивна, систематски се обележавају на начин који сугерише да су изворно њихова.

То је разлог због којег „Косово” толико жели у Унеско?

И то је, несумњиво, један од разлога. За њихово упорно залагање мотив је, међутим, примарно политички – афирмисање државности „Косова” на међународном плану. Наравно, кад би се докопали места у овој специјализованој агенцији УН за образовање, науку и културу, они би је доследно користили као полигон за политичке провокације заоденуте у маскирну униформу образовне, научне и културне проблематике.

На који начин на претензије „Косова” да уђе у Унеско гледа светска стручна јавност?

Озбиљна, професионално одговорна стручна јавност не може гледати и не гледа позитивно на евентуални пријем „Косова” у Унеско, али, као што је познато, постоје и ешелони идеологизоване и/или плаћеничке псеудонаучне и псеудостручне мафије која је увек спремна да пружи квазинаучну аргументацију за безочне „културолошке фалсификате” својих налогодаваца. То је, заправо, својеврсни интелектуални тероризам. А тероризам, као што знамо, у одређеним околностима може да буде привремено ефикасан.

Да ли светска стручна јавност разуме улогу Србије и српских владара у стварању ових споменика?

Већ сам рекао да за озбиљну научну и стручну јавност ту нема недоумице или каквих сумњи, и то још одавно.

Шта Србија још може да учини како би заштитила своје културно наслеђе на КиМ?

Поред тога што се упорно бори против чланства „Косова” у Унеско, Србија мора да размишља и о томе какву би стратегију применила уколико би се једног дана догодило да Приштина ипак добије столицу у овој међународној организацији. У овом тренутку то није вероватно, али увек ваља бити спреман и за најнеповољније сценарије. Не бих сада говорио о томе шта би било разумно предузети у таквој хипотетичкој ситуацији. С обзиром на то да њени стручњаци немају приступ терену или да је он крајње ограничен, Србија се мора кроз разне видове међународне сарадње посредно старати о стању свог духовног и културног наслеђа на КиМ. Битан чинилац је и СПЦ јер је свештенство и монаштво животно на лицу места и у тешким егзистенцијалним условима. Уз одређену помоћ Београда, могу предузимати низ домаћинских, практичних и конкретних корака на побољшавању стања наших цркава, манастира и других сакралних објеката.

Какав је статус остале српске баштине на КиМ, манастира и цркава који нису заштићени, али су део светске баштине?

Да би неко културно добро могло бити кандидовано, тј. номиновано за упис на „Листу светске баштине” Унеска, оно претходно мора, уз поштовање прописане процедуре, у Србији бити увршћено међу културна добра од националног значаја и доћи на прелиминарни списак за Унеско. Потом следи пријављивање, уз израду сложеног номинационог досијеа. Ту нема пречица. Од пре извесног броја година, захваљујући високој стручности наших експерата, њиховој посвећености и доброј организованости, урађено је неколико веома повољно оцењених номинационих досијеа за упис на „Листу нематеријалног културног наслеђа”, попут онога за крсну славу, коло или нетом уписаних гусала. Пример успешне прекограничне сарадње у једној тзв. серијалној номинацији за „Листу материјалне културне баштине” представљао је заједнички упис стећака, чији су носиоци биле, осим Србије, БиХ, Хрватска и Црна Гора.

На који начин су у Унеску заведени остали заштићени споменици културе који се налазе у централној Србији?

Заведени су, логично, под државним заглављем „Србија”.


Коментари22
18562
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Pokraina Kakadu u Australiji je bogata rudom uranijuma a takodje i drevnom Aboridzanskom culturom . Aboridzanskim plemenima je savetovano da tu pokrajinu stave pod zastitu UNESCO sto je i ucinjeno . Pokrajina je proglasna za UNESCO Nacionalni Park a potom je UNESCO postigao sporazum sa Japanom o vadjenju uraniuma u toj pokrajini. Eksplotacija je trajala godinama dok Japanski atomski reactori u Fukusimi nisu eksplodirali - zagadili su more i vazduh . Aboridzani ,od koji je zemlja nasilno oduzeta ,kazu da ima Boga.
Nomen M.
Naše kulturno nasleđe na KiM je u vrlo teškoj situaciji zahvaljujući zapadnim sponzorima kosovske nezavisnosti. Albanci na KiM već vekovima nemaju neke značajne istorijske spomenike i onda, kao nacija u nastajanju, žele preskočiti te vekove i prikazati svetu srpske spomenike kao svoje, da ih neko nebi upitao šta je to njihovo.
Nestor
А зашто се наша културна добра у документима Унеска воде као „Средњовековни споменици на Косову (Србија)”, уместо „Средњовековни споменици на Србија (Косово)” ???!!! И ко се са наше стране сложио да се тако региструје
unutrašnji dijalog
Naša kulturna dobra-crkve u dokumentima Uneska vode se kao Srednjovekovni spomeniti na Kosovu - da se prikažu kao srednjovekovni spomenici - a ne i sadašnji i budući spomenici - kulturno blago srpskog naroda i autohtonih Srba koji sada žive na svojoj istorijskoj-ustavnopravnoj i medjunarodno priznatoj teritoriji-zemlji Srbiji - sa ciljem da se prikrije etničko čiščenje Srba sa Kosova od Titovog perioda - do albanskog separatističkog ustanka 90-tih godina i bombardovanja Srbbije i proteranih 250.000 Srba da se otme i preda Kosovo Briselskim sporazumom. STOP Briselskom sporazumu - hoćemo Kiparski model statusa Kosova!?
Препоручујем 6
unutrašnji dijalog
Sa potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013 god Kosovo teritorijalno dobilo sve atribute albanske države (zato SAD-EU-KS kažu završena priča - odredjen status, što se u javnosti prikriva) Sada se traži kompromis - bilo kakva opcija o normalizaciji (Vučića-Tačija) - da to potvrdi Medjunarodna konferencija - i Kosovo ulazi u UN, Unesko...?Naravno da će nakon Toga Albanci sve uraditi (falsifikate) - da srpsko pravoslavno-crkveno nasledje prikažu kao "srednjevekovni kulturni spomenici (poput tvrdjava srednjeg veka: Kalemegdan, Smederevska tvrdjava...), a na terenu-Kosovu će postepeno nestajati crkve i manastiri (od 1200-1300 na 20-30) da ne bi moglo nikada da se povrati srpstvo-pravoslavlje na Kosovu, to je očigledno. Tako je uradjeno i sa srpskim stanovništvom na Kosovu: etničko ćišćenje decenijama, a proteranim Srbima 250.000 hiljada nakon bombardovnja onemogućen je povratak da bi Albanci napravili državu, a ostatak od 150.000 Srba smanjio se na 120.000. STOP Bris. sporazumu!!!!!
unutr. dijalog
@penzioner. Ukucaj na intrnetu Briselski sporazum-BS 2013 god, dobićeš originalan tekst od 15 Odredbe: Prve sest tačke-odredbe u vezi Zajednice većinskih srpskih opština (ZSO), ali ostale devet odredbe daju Kosovvu sve atribute Albanske muslimanske države. Ako ukucaš Briselski sporazun 2015 god dobićeš: Opšti principi o konstituisanju i nadležnosti ZSO (Marko Djurić je tada rekao da je Srbija u Briselu pobedila Kosovo sa pet prema nula)? Formulacija sporazuma je izvedena da prikrije suštinu-predmet sporazuma: Odredjivanja statusa Kosova (primopredaja teritorije KiM): Integrisan administrativ. prelaz u granicu sa albanskom carinom 2013, ukinute sve isntitucije Srbije na Kosovu, Srbi integrisani u albanske institucje. Zbog toga do danas BS nije dostavljen Narodnoj skupštini na debetu-raspravu, niti na referendum, da se vlasi-Srbi ne dosete da je Kosovo dobilo status Albanske države, a Srbija ništa teritorijalno, i manje od toga: da dugoročno finansira opstanak Srba na Kosovu.
Препоручујем 3
penzioner
kako znate detalje briselskog sporazuma, zasto ga ne objave da znamo sadrzaj a kazu da ima 2 strane. mozda bi trebalo to Politika da uradi.
Препоручујем 2
Sasa Trajkovic
Iako se u našoj javnosti minimiziraju ove velike diplomatske pobede Srbije u UNESK u i Interpolu koje su razljutile SAD glavnih sponzora Kosova zbog njihovog kredibiliteta ali reakcija Prištine i SAD a samo pokazuje koliko ih je to zabolelo ... naravno TO je samo jedna bitka a ne dobijen rat zato Srbija mora u naučnom smislu da utvrdi sistematizuje i pokaze autentičnost Gračanice, Dečana , P. Patrijaršije ... kao srpskog a ne kosovskog nacionalnog blaga i da se naša crkva kroz verske institiucije uključi u to jer to su i verski a ne samo kulturni spomenici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља