понедељак, 27.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:06

Судска архива у атомском склоништу

Виши суд у Панчеву предложио је градској управи да стари исељени затвор преда на коришћење Историјском архиву, како би се судски списи спасили од поплава
Аутор: Александра Петровићнедеља, 16.12.2018. у 19:00
Судски предмети уредно су поређани на полицама, али поплаве су од многих омота направиле „аквареле” на којима се не може ништа прочитати (Фото А. Петровић)

 Када у Панчеву падне киша, вода се слива са крова Палате правде, низ степеништа, од тужилаштава према судовима и атомском склоништу у подруму, где чами десетине хиљада судских предмета. Председница Вишег суда у Панчеву Станка Симоновић предложила је Градској управи да стару зграду Окружног затвора уступи Историјском архиву Панчева, како би добио нови простор за чување архивске грађе.

Притвореници, осуђеници и запослени у затвору који се налази у строгом центру града, у пешачкој зони, управо су пресељени у нови најмодернији казнено-поправни завод на Баваништанском путу, а Министарство правде је зграду вратило граду Панчеву. Говорило се о томе да ће зграда бити претворена у музеј, али се испоставило да то није добра идеја јер старе затворске ћелије нису идеалан простор за музејске експонате. Осим тога, затвор се не може срушити јер здање има статус споменика културе.

Палата правде је просторно спојена са старим затвором, па је било логично да тај напуштени део реши недостатак простора судова и тужилаштава, бар када је реч о предметима, који се сада чувају у атомском склоништу испод зграде суда и на ходницима тужилаштва.

Палата правде у Панчеву надлежна је за 300.000 становника јужног Баната, од Вршца и Беле Цркве до Ковачице. У згради старој 58 година, у строгом центру града, раде Основни, Виши и Привредни суд и Основно и Више јавно тужилаштво у Панчеву.

Испод троспратне зграде је атомско склониште, а у њему – судска архива. Десетине хиљада предмета чами у мраку и чека да буде спасено од поплаве. Киша и снег са равног крова спуштају се низ зидове и велике прозоре из светларника у ходнике и силазе низ степеништа заједно са странкама и запосленима.

Кроз атомско склониште воде нас председница и секретар Вишег суда у Панчеву. Неколико огромних просторија испуњено је судским предметима од пода до плафона. Уредно су поређани на полицама, али поплаве су од многих омота списа направиле „аквареле” на којима се не може ништа прочитати.

– Највише је предмета Основног и Привредног суда, а многи од њих носе датуме после 2000. године. Пре тога, 1999. склониште је имало своју праву намену током бомбардовања, а затим су у њега почели да се „спуштају” предмети јер Историјски архив Панчева нема места да прими архивску грађу. Сада више ни овде нема места. Предложили смо да град преда затвор Архиву, јер читаво Панчево има проблем са архивском грађом, не само из суда, него и из других држаних органа, здравствених, образовних и других установа – каже председница суда Станка Симоновић.

Упозорава да у Палати правде не пропадају само судски списи него и читава зграда, која је стара 58 година. Постоји пројекат реконструкције и прошле године је добијена грађевинска дозвола, али радови никако да почну.

– Грађевинска дозвола престаје да важи ако се не отпочне са радовима у року од две године, а добили смо је у децембру 2017. Зато би у 2019. радови морали да почну. Пројектом је предвиђено комплетно сређивање зграде, тако што би најпре био решен проблем равног крова. Био би надзидан још један „увучени” спрат, са косим кровом, који би припао тужилаштвима и био би решен проблем хидроизолације. Досадашњи покушаји парцијалног сређивања нису дали резултате. Хидроизолација мора да се ради у комплету, а с обзиром на велику површину равног крова, никада нисмо добили довољно средстава да све урадимо одједном, па вода увек негде продире и сви проблеми настају због тога – каже Станка Симоновић, која у овој згради ради скоро пуних 40 година. То јој је, каже, друга кућа.

Пројекат предвиђа и сређивање система грејања и целе земљишне парцеле, позади до затвора а напред до главне градске улице. Осим тога, зграда би коначно добила и лифтове.  Трећи спрат припао би Привредном суду, а Основни и Виши користиће приземље и прва два спрата.

– Лифтове немамо, а суднице и тужилаштва су на првом и трећем спрату, тако да инвалиди не могу да им приступе степеништем, па се сналазимо са неким просторијама у приземљу – каже секретар Вишег суда Марина Брашован Делић.

Само ће потпуна реконструкција моћи да реши све проблеме у великој троспратној згради, која је 1960. године саграђена у соцреалистичком стилу, у облику правоугаоника, са много великих прозора са свих страна. Недавно је постављено 109 нових прозора, али то је мање од половине. Зелена површина испред зграде суда украшена је цветним алејама и аранжманима у облику теразија, што донекле улепшава спољни изглед.

Радови не би довели до прекида рада правосудних органа, јер би се кренуло од крова. У темељима су поплављени судски списи који чекају одлуку града о судбини затвора, где је до пре месец дана боравило 20 притвореника и око 40 осуђених на казне до годину дана. Министарство правде изашло је у сусрет захтевима Вишег суда у Панчеву, па су сваке године од 2014. до 2017. буџетом била предвиђена средства за инвестиционо одржавање зграде, која су наменски потрошена на комплетну реконструкцију фасаде и на замену прозора на предњој и бочној страни. У међувремену чека се реализација пројекта реконструкције у оквиру ИПА приступног фонда ЕУ. Председница Вишег суда нагласила је да посебно захваљује Министарству правде што је имало слуха за њихове потребе да у тешким финансијским околностима започне са преко потребном реконструкцијом на згради правосудних органа у Панчеву.


Коментари0
e4b67
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља