субота, 17.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:27
НЕ САМО О ПОСЛУ: МИОДРАГ ЂОРЂЕВИЋ

Кувао сам за Гадафија

С кутлачом у руци прошао је пола света, пошто је по завршетку Угоститељске школе у Бору, као млад кувар добио посао у Војној установи „Дедиње”, а кувао је за 72 председника држава и влада, што у Србији што у Либији
Аутор: Милош Лазићнедеља, 16.12.2018. у 13:25
У друштву са Гадафијем (Фотографије из личне архиве)

Кад је 20. октобра 2011. године свет славио убиство Муамера ел Гадафија, Миодраг Ђорђевић, звани Мија, Београђанин родом из околине Зајечара, кришом му је запалио свећу. То баш и није било по исламским обичајима, али рачунао је Бог је један, па свеједно ко му се и како обраћа, ако то чини искрено и од срца – разумеће.

Мија је последњи Србин који је видео Гадафија. Био је последњи који је напустио Либију засуту бомбама и већ раскомадану међу племенима или политички супротстављеним таборима. Арапско пролеће загазило је у позну јесен, људи су гинули, „напреднији” део света је сеирио, сиротиња туговала, а ми смо ћутали иако смо остали без великог пријатеља.

Узбудљив живот

Са либијским пасошем

Организација Уједињених нација затражила је истрагу сумњајући да је реч о ратном злочину. Безнађе је стигло до житеље некада богате и просперитетне земље.

Али, ово није прича о злу које је снашло север Африке и Блиски исток, већ о делу Мијиног узбудљивог живота којим је прошао с кутлачом у руци. По завршетку Угоститељске школе у Бору, млади Миодраг Ђорђевић одмах је добио посао у Војној установи „Авала” (доцније „Дедиње”, а данас „Топчидер”). Не без поноса спомиње да је кувао за 72 председника држава и влада, што овде што код Гадафија.

– У Либију сам отишао 11. јануара 1990. године – почео је Мија. – Уз сагласност ССНО који је морао да одобри свако путовање у иностранство! Иначе, отишао сам са – службеним пасошем. Препорука за Либију, то јест за Гадафијев протокол, било је што сам знао арапски језик, а уз то и њихову кухињу: та знања сам покупио у Ираку, где сам седамдесетих боравио са београдским грађевинским предузећем „Рад”.

Остао је уз Гадафија до 31. јула 2011. године, када се с блиндираним аутомобилом домогао Џербе и спасоносног аеродрома. Наиме, Мија се није вратио последњим летом који је за наше грађане организовала Влада Србије већ је остао у оном паклу четири месеца дуже!

– Те последње месеце провео сам са Гадафијем на разним локацијама по Триполију – наставио је лични кувар председника Либијске Џамахирије. – Стекао сам утисак да он није знао шта се догађа, нити зашто га бомбардују? А да будем поштен, нисам знао ни ја! Али, нисам веровао ни да више од две деценије рада за Гадафија бесповратно одлазе међу успомене.

Иначе, каријеру у Триполију почео је као један од кувара, а напредовао је захваљујући знању и труду.

– Госпођа Сафија ми је једном приликом рекла да кувам много боље од већине Либијки – насмејао се. – То сам прихватио као изузетан комплимент, и то са највишег врха. То сам оправдао средином 2000. године, када је у Сирту организован неки врло важан самит на којем је почасни, или бар главни гост био Тони Блер. И када су сви очекивали да се упустим у спремање некаквих острвских специјалитета, пред Муамера ел Гадафија и британског премијера изнео сам пуњене пилиће, гарниране пиринчем у бојама британске и либијске заставе, на изненађење затечених гостију, па чак и домаћина! А, колико су вредновали моје умеће и труд нека посведочи податак да сам био вероватно једини члан особља коме је уручен – либијски пасош! Постао сам „њихов” и формално.

Кухињска дипломатија

Затим је, сећа се, на трпезу изнео харуф машви, или пуњено јагње, на српском, али „одевено” у фрак од лиснатог теста.

– Нажалост, већина фотографија тих мојих креација остала је у Либији, у Триполију, где им се изгубио сваки траг – сневеселио се Мија. – Али, то ме мање боли од неправде што нашим људима из Гадафијевог окружења нико и никада није захвалио на великом доприносу дипломатским односима наше две земље. Јер, око Гадафија су, уз либијско обезбеђење, били све сами Срби. Мислим да је то организовао генерал Јован Чековић, који је с председницима многих пријатељских, а махом несврстаних земаља, па и са Гадафијем, имао посебно срдачне односе.

Причало се да је Муамер ел Гадафи добро знао наш језик, што је врло вероватно! Јер, провео је извесно време у (ондашњој) СФР Југославији, и то у Мостару где се, као пилот, усавршавао на нашим летелицама.

– Нисам чуо за то, али знам да је инсистирао да једно од његове деце обавезно научи српскохрватски језик – каже Мија. – Нажалост, када је почео онај џумбус са растурањем Југославије, кад је свака нација почела да истиче своје заставе, југословенска школа у Триполију с веома дугом традицијом је – затворена. Ето како се губе пријатељи и бледи наклоност коју су уживали сви житељи некад заједничке државе... да не спомињем вредне послове што смо имали у Либији, које је обновило тек неколико српских компанија, међу којима је, наравно, међу првима била фирма генерала Чековића. И то је нека дипломатија, али и она је багателисана.

Признаје да су му најлепши, најзанимљивији тренуци боравка и рада у Либији били излети у пустињу, на које се Гадафи отискивао с породицом на истински одмор од државничких послова и незаобилазног протокола. Баш на таквим излетима Мијино мајсторство је долазило до изражаја.

– Лако ти је да куваш у председничкој палати, али покушај да спремиш нешто у беспућу и од затеченог – испрсио се Гадафијев лични кувар као да је управо освојио титулу најбољег и највећег у свом уметничком занату.

Заиста, шта је благоизвољевао да види на трпези човек кога је Запад у свом незнању прогласио за окорелог диктатора?

– Ма, какав диктатор, какви бакрачи – љутнуо се Мија. – Па, ми смо се крај њега осећали као чланови породице! Према својима је био веома строг, али према нама... Једини његов захтев особљу који је неком могао да засмета било је то што је инсистирао да се под његовим кровом или шатором говори искључиво на арапском језику.

Почео је да набраја јела која је припремао: базин, рз бенгази, асида, камиље месо, јаретина, кус-кус чаир, домаће коке и кунићи... па опазивши збуњене изразе на лицима саговорника, упустио се у превођење.

Пустињски качамак

– Базин је сличан нашем качамку, а спрема се од јечма и прелива сосом од затара, нама непознатог медитеранског зачина. Аскда је качамак од белог брашна преливен медом и џемом од урми, док је рз бенгази сасвим обичан пиринач с куркумом – одхукнуо је због овог напорног тумачења. – А, ако се некоме учини да је то исувише скромно за председника онако богате државе, ваља га подсетити да је Гадафи био управо такав човек. Остало су шаренило либијског фолклора и злонамерне предрасуде.

Доцније се распричао о томе како је и супругу одвео у Либију, како их је Гадафи наговорио да се фотографише с њиховим ћеркицама, како је успео да га сними док дрема у сахарском песку... не скривајући сету.

За арапску кухињу вели да понекад личи на нашу. То тумачи чињеницом да је Србија на известан начин медитеранска земља, бар када је реч о избору намирница и зачинским групама, али и да је вековима трпела утицаје Оријента.


Коментари13
ad757
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Amer
Ceo svet slavio ono gnusno ubistvo?! Gadafiju je trebalo suditi za zlocine i onda je Libija imala neke sanse. Ovako je samo jedno nasilje zamenilo drugo i imamo gradjanski rat. A to su ti sto nesto tu slave verovatno i hteli. Zapadno licemerje.
Ljubomir
Petre, vidi se da su te ti Ameri skroz preokrenuli. Covek sa imenom Moamer Gadafi je ubijen pred kamerama, mucen i zlostavljen. Za kakve zlocine je trebalo da bude sudjen? On ili Toni Bler i balamunta koja je na podmukli nacin uvela "zabranjenu zonu letenja" i onda sama tamo slala svoje bombardere i rakete da uniste jednu prelepu i prebogatu zemlju. Bio sam u vise navrata u Libiji i uvek sam zeleo da se vratim tamo. Gadafi je po merilima trulog Zapada bio diktator - a kao Tramp je nesto drugo, samo zato sto je (kao) demokratski izabran? Ma ne vredi trositi reci... Jesi li video stravican pogled u lice smrti u ocima Gadafija kada su ga povlacili po pustinji i udarali? I ko je za to odgovarao? Niko. A podstrekaci su bili SVI Zapadni politicari. Za podstrekivanje je Seselj osudjen - a oni? Da, "ceo svet" je zaista slavio to gnusno ubistvo - a LJUDI su ze zgrazavali, dok su neljudi slavili.
Препоручујем 16
халал
Халал вера српском кувару!
Dragan Pik-lon
Na Balkanu se surecu sve svetske kuhinje-mediteranska,kontinentalna,orijentalna,madjarsaka i arapska.Sve ove kuhinje su se izmesale bas na Balkanu-raskrsnici puteva i Kultura.Nije ni cudo sto nasi kuvari postaju najskuplji i najbolji na svetu.Pogledajte samo fleksibilnost gospodina Djordjevica.On je kratkim boravkom(kuvanjem) u Iraku naucio arapski kao od sale.To mogu samo veliki kuvari.Jezik i i kuvarstvo su sastavni deo svake Kulture.Na krajnjem zapadu zapada je ista situacija.Radio sam godinama kao kuvar,kelner,gazda,menadzer,direktor,ucitelj u ugostiteljstvu.Dosao sam do zakljucka da jednom pravom srpskom(balkanskom) salatom mozete kupiti ministra.Bas onog koga ne mozete kupiti suvim zlatom!!!
Милован Рафаиловић
Ово што се десило у Либији је гнусан западни злочин. Гледао сам Хилари Клинтон кад је са усхићењем кречала: Дођосмо, видесмо, и он је мртав!
MAKEDONAC MKD
Није тачан навод да је Гадафи у Мостару похађао школу за пилота.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља