уторак, 23.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:44

Творац је роб свога дела

Пред нама је ново издање Настасијевићевих „Мисли” о храбрости, љубави, сажаљењу...
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 17.12.2018. у 10:01
Момчило Настасијевић (Фото: Википедија)

У поезији Момчила Настасијевића (1894–1938) Винавер је осећао само биће овога света и божанску суштину, видео га као свеца српског језика, а његове песме Васко Попа називао је иконама српског језика. Као да је журио да досегне мудрост, и као да је знао да ће морати прерано да напусти живот, Настасијевић је као млад човек имао јединствене одговоре на питања о смислу стваралаштва и песничкој уметности, музици и матерњој мелодији српског језика, о људској природи. Већина мислилаца поводом оваквих проблема читав живот ствара филозофске системе. Очигледно да за такве системе Настасијевић, истраживач у области језика и духа, није много марио, будући да су његова целокупна дела објављена тек после смрти.

Поново, код чачанског „Градца”, читамо „Мисли” Момчила Настасијевића, преузете из истоимене књиге објављене као „Издање пријатеља” 1938. године у Београду. Према уредничкој напомени, потпуније књижевно-историјске податке о овом делу читалац може да нађе у критичком издању Настасијевићевих дела, у редакцији професора Новице Петковића, које су објавили Дечје новине и СКЗ 1991. године.

Настасијевић који највише говори у „Мислима” има од 22 до 26 година. У овој књизи најбројније су идеје записане од 1916. до 1920, затим и од 1927. до 1935. године. Ево како је тај младић спознао контрадикторну, вековима непроменљиву, људску суштину:

„Храброст и нитковлук су биљке које не расту под обичним околностима, већ у врло повољним, или врло неповољним – и зато ће нас неки који је поред нас живео као уредни, мирни и добромислени грађанин наглом променом прилика задивити или разгневити као херој или нитков.”

Стварајући у време наших авангардних песника, Настасијевић је осећао традицију, као и модерност, па запажа: „Модерна уметност не тражи лепо, нити ствара хипотезе лепога: она, идући кроз живот, налази га, осети га, и непосредно дато изрази га кроз своја чула– без норми, без рецепта”.

Књига Настасијевићевих мисли значајна је и због тога што представља идејну срж, оно што се може препознати у његовом стваралаштву у поезији, есејима, прози и драми. Класично звучи мудрост драматичара: „Што је ко на већој висини, све му је опаснији пад”, али модерно звучи идеја: „Треба једном за свагда бити начисто с тиме да сваки идеал има више од три димензије”.

Кроз ове мисли проговара лиричар: „Ако има свемоћи, место јој је у области духа, а не материје; у природи нема чуда, али га у имагинацији има. И сама свемоћ Бога пада пред светом, његовом творевином. Творац је роб свога дела”.

„Нема тог положаја у коме се не крију тајна врата излаза. И онде где се чини да га је немогуће наћи, он се сам наметне. Иза несреће има их два, подједнако добродошла – утеха и смрт. Планинском потоку, бистром и живахном, затворен је пут – његов је излаз тихо и дубоко језеро”.

У овим речима, пак, огледа се искрен човек: „Највиши хероизам и најчистије ослобођење себе није у давању оног што је најдраже, но у победи над оним што се најватреније жели. Трагичност љубави је не у томе што она обећа све, а не да ништа, већ у томе што она, неретко, обећавши обилно, држи нас у обмани да нам је дала све, и онда кад нам је све одузела”.

„Ниједан римски или Наполеонов ветеран није добио толико рана кроз многе бојеве колико један осетљиви сиромах кроз живот.”

„Сажаљење није последња реч осетљива срца, већ љубав. Сажалити се – најплеменитији израз од понизити, али ипак понизити. Жалити значи погледати на ниже и жртвовати део себе; волети – погледати навише и дати целог себе. Тако се треба угледати на Христа.”

„Мисли” нам отварају и херметичну Настасијевићеву поезију: „Истински саопштити, више је него да се учинило; истински забележити, више је него и једно и друго скупа. То је саопштење чину; то је отворити виду где су иначе све очи слепе”.


Коментари2
bc076
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Frizer
Dobra zurka!
Vesna
Kapa dole!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља