Ко би још назвао столицу овим именом осим аутентичних представника јужноамеричког дизајна?
Бразилци, браћа Фернандо и Хумберто, носе у свом бићу ароматичне асоцијације свог поднебља, начина живота, супротности и апсурда свакодневице, усуда, предања... Њихова столица „склепана” од отпадака тврдог дрвета делује необично али стамено, сигурно и неумољиво опомињуће. Направљена је од незамисливо много комадића масивног дрвета, обрађених да буду глатки и пријатни на додир, слепљени или закуцани тако да су повезани чврстим али оку невидљивим везама које као да поручују: „Ми смо једно иако нас појединачно не можете избројати. Одбачени у смеће вратићемо се у пуном сјају, под светлост рефлектора.”
Ова столица је доказ да је столица као предмет много више од онога што сматрамо намештајем у буквалном смислу речи − она је симбол с поруком филозофском, идеолошком, чак и политичком, коју дизајнери, свесно или спонтано упућују свету око себе у коме стварају свој дизајн. Да није тако, сви бисмо имали једне те исте ствари − које нам служе за седење или спавање, за одлагање ствари и окупљање око трпезе.
Столица-полуфотеља с руконаслонима и леђним наслоном направљена је од дрвета, баш као што су се столице одувек и правиле − управо од дрвета. Наравно, овај тип столице може бити и од меког материјала − испуне обложене тканином или кожом, од метала или пластике. Али дрво је најкоришћенији материјал, био и остао, за израду предмета намењеног седењу. Столица „фавела” је јединствена, примерена времену у коме је настала. Она одмах скреће на себе пажњу и истовремено поставља бројна питања која се сама намећу а на која савремени човек најчешће нема одговоре.
Фернандо и Хумберто Кампана
Браћа Кампана, бразилски дизајнери, рођени су у Сао Паулу, Хумберто 1953, а Фернандо 1961. Први је дипломирао права на Универзитету, а други архитектуру, али су обојица завршили течај за индустријски дизајн и обојица су касније били предавачи индустријског дизајна на MUBE (Museo Brasileiro de Escultura) у Сао Паулу. Године 1983. основали су Estudio Campana који се бавио иновативним дизајном и експериментисањем у сфери расположивих материјала примењених у пракси. Сматрали су да је традиција начина живота у Бразилу вредна пажње у дизајн-процесу како ствари тако и мишљења. Године 1997. почиње њихова интернационална каријера, и то у Италији с компанијом „Едра”. Имали су велики број изложби у Тел Авиву, Лисабону, Стокхолму, Лондону, Копенхагену, Њујорку, Токију... Присутни су у Центру „Жорж Помпиду” у Паризу и у Музеју Викторија и Алберт у Лондону. Добитници су бројних награда за дизајн, а међу њиховим наручиоцима су Алеси, Фонтана Арте, Хабитат и други.
Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs
