Крагујевац – Никола Кока Јанковић желео је да сачува своја дела, да их заштити и изложи како би била доступна публици и пошто напусти овај свет. Одлучио је да их поклони родном Крагујевцу (1926), под условом да град и Универзитет сазидају зграду легата. Своју вољу званично је саопштио првог септембра 2011.

Уговор којим су регулисали међусобна права и обавезе град и Универзитет су, узимајући у обзир академикову изјаву о намери, потписали 25. априла 2012. године. У име града потпис на уговор је ставио тадашњи градоначелник Верољуб Стевановић, а у име Крагујевачког универзитета ректор Слободан Арсенијевић. Зграду легата, по слову уговора, требало је завршити најкасније до краја 2013. године. То се, међутим, није десило.

Одлазећи с функције ректора, Арсенијевић је у разговору за „Политику” априла 2015. године, између осталог, изјавио да је „новац намењен легату отишао на изградњу свлачионица ФК Раднички”.

Зграда легата завршена је тек ове године, уочи Ђурђевдана, шестог маја – Дана града Крагујевца. Кока Јанковић није дочекао да види лепо здање. Преминуо је 25. априла 2017. године, у 91. години.

Годину и по након смрти академика, 5. октобра 2018, град и Универзитет су допунили првобитни уговор анексом четири, којим је утврђено да бригу о поклоњеним вајарским делима и другим уметничким предметима из Јанковићеве збирке преузима Народни музеј у Крагујевцу. Тиме је, чини се, изиграна последња воља овог националног великана.

Од легата до галерије (Фото Б. Карталовић)

Наиме, у поменутом уговору из априла 2012. године стоји да ће се о легату – поклону Коке Јанковића, онако како је он то желео, старати Универзитет у Крагујевцу. Тачка пета члана пет гласи овако: „Универзитет у Крагујевцу се овим уговором обавезује да прими и стара се о вајарским делима, уметничким и другим предметима поклонодавца, тако што ће сва поклоњена дела и предмете завести у свој инвентар, истим руковати на најбољи могући начин, према правилима која регулишу галеријске поставке вајарских дела.„

Иако се Народни музеј у Крагујевцу нигде не помиње, ни у уговору, ни у изјави о намери покојног академика, надлежни у граду сматрају да последња воља Николе Коке Јанковића ипак није прекршена одлуком која је на Скупштини града званично усвојена 26. октобра ове године.

– Галерија Никола Кока Јанковић управља његовим легатом, чиме је испоштована воља Јанковића. Ауторска права иду у надлежност Универзитета – кратко је саопштио члан Градског већа за културу Миљан Бјелетић у изјави коју нам је доставило Одељење за информативне послове Крагујевца.

Ова изјава је заснована на скупштинској одлуци која говори о формирању још једне организационе целине у оквиру Народног музеја у Крагујевца, под именом „Галерија Никола Кока Јанковић”.

Међутим, у првобитном уговору града и Универзитета с краја априла 2012. године, у тачки другој члана пет, јасно је назначено да се будући „објекат легата има видљиво, јасно и несумњиво означити као ’Легат Николе Коке Јанковића’”.

Иначе, грађевинска дозвола, издата још 16. октобра 2012. године, односи се на „објекат културе (Зграду САНУ и Легата)”.

– Мислим да је ово замешатељство. Не волим када се ствари које су почеле чисто после прљају неким приземним интересима. Легат је једно, а галерија друго. О легатима се, по закону, брине држава, а галерију може основати било ко, град, општина, појединац. Овде је реч о статусу и третману националног блага, што Кокино дело свакако јесте. Да је знао да ће бити „Галерија”, а не „Легат”, сумњам да би дела поклонио Крагујевцу – каже за наш лист „Кокин ђак”, професор Факултета ликовних уметности у Београду, вајар Здравко Јоксимовић.

Лепа зграда, првобитно „Легат”, а сада „Галерија”, отворена је, поменусмо, овог Ђурђевдана, на Дан Крагујевца, али је и даље празна и закључана. Када смо недавно питали зашто не ради, из Одељења за информативне послове Скупштине града добили смо одговор да шестог маја „није било отварање, већ само аудио-визуелна презентација објекта”.

„Аудио-визуелно презентирани објекат” се свима допада на први поглед, тако да мане може да примети само његов творац архитекта Зоран Гагић, који је каријеру градио у Паризу.

– Објекат сам замислио као скулптуру на постаменту. Међутим, од када су радови почели, са мном се више нико није консултовао. Иако сам дао јасне инструкције, употребљен је другачији грађевински материјал, који је катастрофалан. Не треба да чуди, јер је на тендеру изабран најјефтинији понуђач. Мене су позвали тек на крају, да присуствујем отварању празне зграде – каже Гагић у изјави за „Политику”.

Што се власничких односа тиче, вршилац дужности ректора Универзитета у Крагујевцу Ненад Филиповић тврди да је и даље на снази уговор из 2012. године, с тим што наводи да ће уметничком заоставштином Коке Јанковића управљати, не установа на чијем је челу, већ град.

– Универзитет ће управљати крагујевачким Центром за научноистраживачки рад САНУ, који ће бити смештен у објекту, а град ће управљати галеријом у којој ће бити изложена дела Николе Коке Јанковића – објаснио је Филиповић, наводећи да зграда, колико му је познато, још није отворена због „неких проблема с грејањем”.

Према речима Ненада Ђорђевића, директора Народног музеја у Крагујевца, објекат „Легата”, односно „Галерије”, биће званично отворен „највероватније на Ђурђевдан следеће године”.

– Град је овластио Народни музеј у Крагујевцу да се стара о Кокиним делима, јер Универзитет нема стручне људе који би то радили, нема кустосе. Друго, скупштинску одлуку сам прихватио зато што мислим да је најважније да су дела једног од наших највећих уметника, рођеног Крагујевчанина, остала граду. Комисија је све пописала и дела смо из Кокиног атељеа у Београду пренели у Крагујевац. Већи део се чува у Спомен-музеју „21. октобар”, нешто је код нас. Сада треба да се уради ревизија, да се још једном види у каквом су стању скулптуре. Мислим да ће објекат бити отворен средином наредне године, највероватније шестог маја, на Дан града – навео је Ђорђевић у разговору за наш лист.

Шта би на све ово, да може, рекао Никола Кока Јанковић – „особа беспоговорних личних квалитета о којој никада није написана ниједна ружна реч или негативна критика”, како су овог великог уметника и врсног педагога окарактерисали заједно Мића Поповић и Ђорђе Кадијевић.