петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:54

Пут шарана до славске трпезе траје три године

Рибарски комплекс "Свети Никола" у селима Неузина и Банатска Дубица састоји се од 16 језера. - Ове јесени дневно је на тржиште пласирано и до 80 тона рибе
Аутор: Ђуро Ђукићуторак, 18.12.2018. у 20:30
Било је ове јесени дана када је из језера извучено и отпремљено на тржиште и по 80 тона рибе (Фото Ђ. Ђукић)

Сечањ, Неузина – У Сечњу одавно маштају да би шаран могао да их изведе из круга неразвијених. Ова средњобанатска општина има највише рибњака у Србији. А највећа фирма која се овде бави узгојем рибе је Пољопривредно рибарско предузеће „Свети Никола”, које покрива 60 одсто општинских потенцијала. Њихова језера су најбоље искоришћена.

– Овде има богатих водотокова, пре свих ту је Тамиш, који је у овом делу тока чист попут Дрине, нема у њему трагова хемије, а овде је повољно и слатинасто тло, где се након ископа језера дође до непропусне глине. Овуда пролази и канал Дунав–Тиса–Дунав. Зато је подизање рибњака релативно лако, а тако је и с обрадом њива, на којима наша фирма производи храну за рибе, што појефтињује тов – каже директор „Светог Николе” Милан Вељовић.

Рибарски комплекс чине два рибњака лоцирана у селима Неузина и Банатска Дубица, укупне површине од око 1.500 хектара, од чега је под воденим огледалом 1.000 хектара. На рибњаку у Неузини налази се 10 језера, а на рибњаку у Банатској Дубици шест. Језера су површине од 3,8 до 190 хектара. Рибњаци су подељени на језера ради бољег одржавања хигијене, лакшег излова рибе и укупне контроле дешавања у води.

– Има газдинстава која под језерима, или поменутим воденим огледалом, имају много веће површине, али гаје много мање рибе. Зато површине некада нису важно мерило – каже директор.

– Поред језера су изграђени и савремени зимовници, у којима рибе безбедно чекају пролеће. У њима се узгајају једногодишња и двогодишња млађ и конзумна риба. Вода потребна за снабдевање језера на рибњацима узима се се из поменутих река и канала Дунав–Тиса–Дунав, поред којих се ови рибњаци и налазе. Ова година рекордна је за сечањске рибњаке. Рибари кажу да је била рибарска. Велики број слава падао је средом и петком, дакле биле су посне, а за те дане код нас вртоглаво расте потрошња рибе. Од око две хиљаде тона произведене рибе, више од половине чини конзумна и она ће бити испоручена тржишту, а остало је млађ до једне или до две године старости. Било је ове јесени дана када је из језера извучено и отпремљено на тржиште и по 80 тона рибе.

Процес производње почиње убацивањем у језера личинке од које се узгаји једногодишња и двогодишња млађ. Да би се од првог корака дошло до коначног производа – конзумног шарана потребно је три године. Насађивање рибе врши се у пролеће, када се она сортира по категоријама. Сортирање се врши и у јесен, када креће излов. Он почиње 1. октобра и траје до 10. децембра, и то је период када се сва језера празне. Наравно, извесне залихе се остављају преко целе године. Једногодишња и двогодишња млађ убацује се у зимовнике или мала језера, а конзумни шаран иде у продају.

Оно што је карактеристично за „фабрику” рибе са звучним именом које само по себи асоцира на славе, сва језера се празне и исушују до пролећа, када се врши тањирање и посебна припрема, што знатно утиче на квалитет шарана. У фебруару производња изнова започиње кречењем, након чега се у језера упушта вода како би се могао обновити „процес насађивања”. У току летњег периода, све до пред сам излов, риба се храни и контролише њено здравствено стање и прираст како би достигла идеалну тежу и квалитету за продају.

Према речима Милана Вељовића, узгој рибе је доста компликован посао, па је код нас дошло и до стагнације у овој грани. Стање се донекле променило након што је влада одлучила да се рибари субвенционишу са по 10 динара по килограму рибе. –То није тако велики новац, али говори да се побољшао однос државе према овој грани и да се увиђа њен значај, кажу рибари. Ми смо по квалитету спремни за извоз и сигурно бисмо одолели конкуренцији у свету када бисмо радили у истим условима као они, кажу рибари, који ових дана у снежном окружењу и „кроз лед”. извлаче шаране. Њихови шарани тешки су и крупни, а у ЕУ траже оне од један до два килограма. Томе бисмо се брзо прилагодили. Цена рибе на нашем тржишту је пала и износи 300 динара. То је износ којим може да се покрије солидно пословање.


Коментари6
6c16f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Decak
Jedna od najinteresantnijih slika u novootvorenom Narodnom muzeju posvecena je osnivanju sela NEUZINE - danas velikog uzgajalista ribe.
Slavkan
Jeste li sad čuli zašto se u Srbiji pojede par kilograma ribe za godinu dana, naravo, zato što je preskupa.
Zoran
Moze vas milion stvari u Srbiji da izvadi iz nerazvijenih, ali je problem sto one nece same od sebe.
milan
cena ribe je izuzetno visoka.nikad riba nije bila skuplja od prasetine.kad su ribnjake pod svoje uzele politicke partije,cena je skocila 100%.prasici za bozic nikad nisu prelazili 250 din zive vage,a saran za svetog nikolu od 400 do 500 dinara.a onda kazu zaradili malinari,pa im partije plate 80din/kg a prodaju u maximarketima od 500 do 809din.mleko otkupljuju po 20 din/lit. prodaju od 80-100 din./kgpsenicu otkupe od 15-18din.al je za to hleb od 80 do 120 din/kg.tesko proizvodacu bilo sta da proizvodi.HIJENE pretvorene u ne-ljude sve im otmu.kad nema drzave ili kad nema macke misevi kolo vode....cena sarana nebi smela da prede 250 din/kg,pastrmke 300din./kg a sve u maloprodaji !
Marinko
Slobodno pitaj mene ja sam radijo na tom ribnjaku sve znam kad sam prico gazda me nije sluso
Препоручујем 4
Marinko
Svaka cast Milane
Препоручујем 8

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља