субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:40

За субвенције инвеститорима 15 милијарди динара из буџета

У буџету за наредну годину задржана је пракса да се даје само збир свих субвенција за инвеститоре, а остаје непознато колико се пара одобрава сваком појединачно, оцењује Фискални савет
Аутор: Маријана Авакумовићуторак, 18.12.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Модел субвенционисања инвеститора, који је још 2006. године по узору на ирски и словачки модел, патентирао тадашњи министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић не само да и даље живи – него ће догодине достићи свој врхунац. Буџетом за 2019. планирано је око 15 милијарди динара за субвенције приватним предузећима. То је око 2,5 милијарди динара више него ове године.

Толико пута оспораван модел привлачења страних улагача, у борби са конкурентским земљама из окружења, можда се може оправдати оним чувеним цитатом Синише Малог, министра финансија, „ако каниш победити не смеш изгубити”, који је употребио у недавној скупштинској расправи о буџету, када су посланици и министар надахнуто реплицирали једни другима цитатима из стрипа „Алан Форд”.

Фискални савет оцењује да се и у буџету за наредну годину задржава пракса да се даје само сумарна вредност за подстицаје (као збир свих субвенција за инвеститоре) уз навођење листе од око 40 предузећа која добијају новац.

– На овај начин остаје непознато колико се пара одобрава сваком инвеститору појединачно, што умањује транспарентност буџета – упозорава Фискални савет у „Оцени предлога закона о буџету за 2019”.

 Аутори овог извештаја примећују да субвенције за инвеститоре расту и да се влада све више ослањала на ову нетржишну меру као начин подстицања инвестиција, а то не треба да буде замена за реформу привредног амбијента.

– После вредности од око 10 милијарди динара у периоду од 2012. до 2015. субвенције расту на око 12,5 милијарди динара у претходне две године, да би се планом за 2019. за инвеститоре предвидело око 15 милијарди динара. Поменута динамика за 2019. била је и очекивана, с обзиром на то да је у буџету за 2018. дата планирана трогодишња динамика, која се сада, за 2019. годину, и остварује – наводи Фискални савет и препоручује да треба почети са смањивањем субвенција, по истеку планираног трогодишњег периода, то јест од 2021. године.

После извештаја Европске комисије о напретку Србије, из априла ове године, у коме је наведено да је политика субвенционисања страних инвестиција нетранспарентна и да нема системске контроле трошења тог новца, било је наговештаја да ће бити редизајниран Динкићев модел субвенционисања. Премијерка Ана Брнабић више пута је рекла да би подстицаји убудуће могли да се одобравају само за иновације и нове технологије, уместо за свако радно место.

Скупштина Србије је пре неколико дана усвојила Измене и допуне закона о улагањима у коме нема назнака да ће бити промењена политика субвенционисања. У Министарству привреде кажу да ће посебном уредбом бити дефинисано ко, колико и под којим условима може да добије субвенције.

– Изменама закона наглашена је једнакост домаћих или страних, физичких или правних лица која се могу појавити као улагачи. Изједначени су домаћи и страни улагачи у погледу права на ослобађање од царинских и других дажбина приликом инвестирања – кажу у министарству.

Као облици државне помоћи овим законом су предвиђени додела подстицаја, порески подстицаји и олакшице, ослобађања од плаћања такси, царинске повластице...

Стручњаци одавно сматрају да није оправдано субвенционисати свако радно место, већ се морају дефинисати приоритетне области. Милорад Филиповић, професор Економског факултета, каже да је направљен одређен помак и да се у последње време циља ка компанијама које доносе високе технологије. Отварају се технолошки паркови и све више се промовише иновациона делатност, али ефекти тога ће бити видљиви за три до пет године.

– Страни инвеститори су до сада добили 443 милиона евра субвенција. То је у просеку 6.795 евра по новоотвореном радном месту. Ако се узме у обзир да четвртину инвестиција представљају субвенције поставља се питање шта ми добијамо – сумира Филиповић досадашњу политику доделе субвенција страним инвеститорима.

Он је са Мирољубом Николићем, стручним сарадником Министарства привреде прошле године сачинио „Анализу ефеката одобрених подстицајних средстава за привлачење инвестиција од 2006. до 2016”. Израчунали су да је у том периоду из буџета за подстицаје потрошено 501,8 милиона евра. Чак 90 одсто тог износа добили су странци. Уз помоћ субвенција отворено је 82.015 нових радних места.  Потписано је 314 уговора о додели подстицаја, и то 149 са домаћим, а 165 са страним инвеститорима. Највећи број уговора раскинут је са домаћим компанијама (83), док је са странцима раскинуто тек 16 уговора.

 Међутим, пошто је првобитна замисао била да се субвенционишу радна места у неразвијеним подручјима и да се тако подстиче њихов развој, из ове анализе се закључује да је највише подстицаја додељено у најразвијенијим општинама (140 пројекта), а само 30 у најмање развијеним локаним самоуправама. Највише новца отишло је у прерађивачку индустрију. Најчешће је реч о производима ниске сложености, мале додате вредности, са великим ангажовањем мануелног рада ниско квалификованих радника, без значајнијег ефекта преливања и укључивања локалних добављача у ланац производње. Од 188  субвенционисаних пројеката прерађивачке индустрије само четири су била из области високе технологије.


Коментари10
e3432
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Samo nesposobni daju subvencije sumnjivim stranim investitorima iz naslova reketiranja penzionera iza kojih stoje i neki domaći političari i tajkuni. Ni jedan dinar nesme da se da dok se ne analiziraju sve subvencije u ovih 12g i vidi koliko je dato, ne samo para već i u infrastrukturi i oslobađanju od brojnih obaveza prema državi, te koliko je od tih firmi punjen budžet. Nekako sam siguran da nismo dostigli ni 30% ulaganja i da je sve to samo demagoškopolitikantski marketing onih koji su nesposobni da naprave prave projekte i da u finansiranje istih uključe iz inostranstva samo našu dijasporu i inveticije domaćih privrednika, posebno onih koji su kapital izneli iz Srbije, a izneto je 370 milijardi evra od 1991.g. do danas. Vlasti potvrđuju da nemaju kadrove na rukovodećim mestima, osim stranačke poslušnike, neke i sa kupljenim diplomama, i da zato državna preduzeća propadaju a onda se rasprodaju i narod gura u ropstvo. U ovom milenijumu je genocid nad ekonomijom i građanima Srbije.
Snežana
Kad je moja firma (delatnost inženjering) tražila u doba vladavine Dinkića neke pare da se uposle još 4 radnika, dva meseca u prvom kvartalu sam pravila neke papire od ko kojih me bolela glava . U decembru mesecu te iste godine sam dobila odgovor da para nema. U mom malom gradu je strana firma investirala u neku konfekciju i čaršija priča da je to vredelo 10 000 e/radnom mestu. Neka su ovo priče ,ali boli glava.
Precobarac
Slazem se sa subvenciama ali samo pod uslovom da dobitnici subvencija obezbede prenos tehnologija u Srbiju a ne da od nas stvore samo radnu snagu sa srafcigerom u rukama!!!!!
Milan Miličić, 21201 Rumenka
Nasledni usud: pola pijemo - pola šarcu dajemo!
Ištvan
Bravo kralju. A domace firme nista, ziveli stranci

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља