среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:45

Србија заштитила само ћилим, дамаст, пешкире и „сирогојно” одећу

У Бриселу покренута иницијатива да се ознака географског порекла додељује и непољопривредним производима, што би могло да смањи незапосленост, и то у најсиромашнијим деловима Европе
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељсреда, 19.12.2018. у 20:30
(Фото А. Васиљевић)

Ознаку географског порекла производа земље чланице Европске уније до сада су могле да добију само за пољопривредне производе, али у Бриселу је недавно покренута иницијатива да се кроз амандмане ово право прошири и на друге аутохтоне производе. Овај предлог ће бити упућен Европској комисији, а Хрватска већ лицитира да би у Европи могла да конкурише са оригиналним славонским златовезом, брачким каменом и пашком чипком. Разлог ипак није само пука промоција ових специфичних производа већ и могућност за повлачење новца из европске касе, будући да је ЕУ издашна у улагањима у ову област. Сваке године систем за заштићене пољопривреде производе (којих је много више) убире 54,3 милијарде евра. Па зашто онда не омогућити исту прилику и онима који производе непољопривредна традиционална добра.

Са чиме би Србија могла да изађе на тржиште Европске уније, односно које производе би могла да понуди?

Према истраживању „Политике”, до сада је на националном нивоу заштићено 78 производа географског порекла, а међу њима само четири непољопривредна производа – пиротски ћилим, бездански дамаст, ручно плетена одећа „сирогојно” и пешкири шабачког краја, што је иначе и последњи производ који је пре неколико месеци регистрован у Националном регистру Републичког завода за интелектуалну својину.

Ознака географског порекла иначе је значајно маркетиншко средство које овлашћеном кориснику гарантује предност у односу на конкуренцију на тржишту, пошто подразумева контролисан и посебан квалитет производа и његово порекло. Нa овај начин означавају се природни производи (вода, камен), пољопривредни (купус, бели лук, малина, итд.), прехрамбени производи (сир, кулен, кобасица, итд.), индустријски производи (пиво и сл.), производи домаће радиности (ћилим, вез, итд.) и услуге.... Највећи број производа обележен ознакама географског порекла јесу пољопривредни и прехрамбени производи.

Интересантно је да је једина заштићена услуга у Србији „Чигота” – Специјална болница за болести штитасте жлезде и метаболизма на Златибору. Имамо заштићених и неколико природних минералних вода.

Европарламентарка Биљана Борзан каже да је у Зеленој књизи Европске комисије, документа у коме се објављују расправе о одређеном питању на нивоу ЕУ, наведено да би регистровање непрехрамбених производа омогућило више од четири милиона нових радних места, и то у најсиромашнијим деловима Европе.

– Две трећине региона из којих потичу овакви производи са ознаком географског порекла имају стопу сиромаштва или незапослености изнад 20 одсто. На овај начин би читав низ различитих ознака аутентичности, који постоји у појединим државама чланицама, био стављен под један оквир – објашњава Борзанова и додаје да би се спречило и кривотворење производа. Плагијати најчешће долазе из земаља Азије где се кривотворе ознаке, али проблем постоји и у Европској унији где се манипулише именима, тако што се оригиналном називу производа додаје реч краљевски или оригинални. Управо због великог броја фалсификата литванска индустрија текстила се потпуно угасила.

– Данас на тржишту има много фалсификата попут лажног брачког камена или шкотског тартана. Аутентични произвођачи углавном немају новца да улазе у правне битке са фалсификаторима. Кажу да губе 40 одсто прихода само у тужбама против „конкуренције” која обмањује потрошаче. Увођењем јединственог европског система смањила би се правна несигурност и повећало поверење потрошача при куповини аутохтоних производа – објашњава хрватска европарламентарка и додаје да су ознаке географског порекла све већи тренд и у свету. Индија је, на пример, заштитила одређене предмете повезане са саријима, сликама и шаловима и на тај начин дошла у позицију да условљава трговце да потписују споразуме како би гарантовали поштовање тих права. То такође није лоше будући да се већина купаца води изгледом паковања, посебно када купују у иностранству. Било какав жиг производ чини занимљивијим купцу, али нажалост и фалсификаторима који то и те како користе. Зато је и важно створити препознатљиву ознаку на нивоу ЕУ.

Ћилимарству треба помоћ државе

Углед пиротског ћилима је познат, дичимо се овим брендом, али је мало познато да ћилимарство, без помоћи државе, неће моћи да опстане, па је и питање шта ћемо од аутохтоних производа моћи да понудимо у Европи.

Драган Панић, директор и већински власник „Понишавља” – Пирот, које је правни наследник друштвеног предузећа које је пре много година заштитило географско порекло пиротског ћилима, каже да је у приватизацији 2005. године сматрао да купује бренд, али да данас сви користе њихов жиг који је први пут заштићен још 1957. године.

– Има га у рекламама, на текстилу, керамици и где све не, а то је жиг фирме. Не видим да имамо посебну корист од заштите наших препознатљивих мотива унутар домаћег тржишта – каже Панић и додаје да би био пресрећан када би оваква иницијатива била прихваћена у Европи, јер би то вероватно омогућило нове инвестиције за развој овог заната и српског бренда. Овако, ако држава нешто хитно не предузме постоји могућност да врло брзо ћилимарство заувек нестане. Каже да је још краљ Александар, који је био покровитељ чувене Пиротске ћилимарске задруге основане 1902, увидео да без помоћи државе овај занат неће моћи да опстане. Истиче да је свака градска кућа у Пироту некада имала по једну ћилимарку. Сада је мање од 20 активних ткаља, што је поражавајуће.

– Ово је један сложен и тежак посао и баш због тога је пиротски ћилим јединствен и непоновљив. Мислим да заслужује да заузме посебно место. Јер, ако краси многе државничке резиденције у свету, зашто не би био и државни поклон, који би био јасно дефинисан у протоколу и производио се за ту намену – сматра Драган Панић.


Коментари20
2864c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Evo sutra idemo kod nekog Rusa-Jevrejina i nosim mu domacu rakiju i lozu. Ta rakija stajala ovde 15 godina(na divlje sam je uneo) a koliko kod onog sto je napravio pojma nemam. Ce da vidimo sta ce da kaze, al ne ocekujem da ce mu bog zna sta prijati. Ja inace to ne pijem...onako...kad moram. Mislim alkohol ne pijem. Ne prija mi nikako.
Zoran
To sto vi umete da napravite skoro nikom ne treba. Sreca imate sirovine, pa vam to uzeli i dali neku sicu.
prazna slama
e tu smo najjaci...
Milenko Ostojic Suri
Pa Mi i nemamo nikakav srpski proizvod Made in Srbija osim to sto kinjeni seljak uspe da napravi pored birokratskog milionskog sistema gloda.. koji sve pare otete od seljaka daju strancima umesto da srpsku pamet i stvarni srpski proizvosd pocne da proizvodi .Sud ce istorija dati
Дејан.Р.Тошић
Nema državne strategije u zaštiti zigova, Made i China, je strategija na nivou države, Kao i Made in U. K. i to se ne dešava stihijski, ni ruže u vrtu ne rastu bez dobrog vrtlara, nego postaju divlje, zato je bespredmetno komentarisati temu zaštite autorskih prava, zigova i patenata u sredini koja misli da lubenica raste sama i zna sama gde je nikla i sazrela.
Zoran
Eto, Kina je tipican primer koja nema nista svoje, a na svemu danas pise Made in China. Ali designed in US.:) Made in danas vise znaci izrmbaceno u toj i toj zemlji. A gde je osmisljeno je druga prica.
Препоручујем 4

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља