Србија ће после деценије чекања коначно добити новац из претприступних фондова Европске уније за градњу гасовода од Бугарске до Србије. То је, пре два дана у Бриселу потврдио Јоханес Хан, европски комесар за преговоре о приступању, приликом потписивања дела ИПА за 2019. годину у износу већем од 97 милиона евра. Он је том приликом рекао да ће тај део помоћи Европске уније Србији бити делом искоришћен за јачање енергетског сектора, а делом за заштиту животне средине.
– Ту пре свега мислим на средства за финансирање интер-гасног конектора између Бугарске и Србије, чиме је ЕУ показала да подржава независност Србије када је реч о гасним набавкама – рекао је Хан и додао да се на овај начин потврђује и даља подршка Србије чланству у унији.
То није, додао је, уперено ни против кога, нити за некога, већ је чист интерес државе да буде што је више могуће независна када је реч о снабдевању гасом и изворима енергената, поручио је Хан. Он је изјавио да исти стратешки циљ има и Европа која жели да буде више независна од спољних набавки енергената.
– Што смо мање зависни од једног извора енергената и добављача то подиже нашу политичку тежину – оценио је Хан.
Упитан да ли ова најава Хана и дефинитивно може да се чита да је Србија добила новац за гасно повезивање с Бугарском, проф. др Срећко Ђукић, стручњак за међународне односе и гасне прилике у Европи, каже да је Хан све објаснио.
– Коначно је ЕУ потписала уговор за конекцију са Бугарском. За нас то има историјски значај. Наравно, требало би да и ми обезбедимо део новца, бар половину из наших извора. Поред тога Бугарска треба да почне да гради гасовод од Софије до границе Калофине. То финансира ЕУ у целини – каже он.
Битно је, истиче, да Бугари не дају приоритет некој другој конекцији и да она добија гас из „Турског тока” или Јужног гасног коридора. Та конекција је важна за различите правце снабдевања гаса који сада иде само преко Мађарске.
– Том конекцијом можемо добијати две милијарде кубика гаса годишње. То значи, да не морамо да стрепимо уколико би дошло до прекида испорука гаса преко Украјине. Међутим, ту гасну везу с Бугарском је немогуће реализовати до краја 2019, а Руси већ почетком наредне године могу оставити Украјину без плавог горива – напомиње Ђукић.
Иначе, ова траса је требало да буде већ завршена и да прве количине гаса крену 2019. године, будући да је протокол с бугарском страном потписан још 2015. године, а чак 60 одсто ове гасне интерконекције налази се на територији Србије.
– Пре седам или осам година ЕУ је исти овај пројекат нудила Србији. Међутим, постојале су бројне препреке за његову реализацију. Први је висока цена изградње гасовода, с једне стране, али и спремност ЕУ да у том тренутку у потпуности финансира само деоницу на бугарској територији, а да Србија сама обезбеди новац, што је било мало реално. ЕУ је нудила учешће у финансирању од 10 одсто, што је за Србију значило додатно задуживање, а што није долазило у обзир – подсећа Вулетић.
Упућени у гасне прилике сматрају да је добро што ће Србија из ИПА фондова добити помоћ за гасну интерконекцију, а на питање колико ћемо ми морати да доплатимо, исти извор каже да би они требало да плате 49, а ми остатак до процењене вредности пројекта од око 85,5 милиона евра.
Иначе, овим гасоводом Србија би се снабдевала гасом из Азербејџана преко гасовода ТАНАП и ТАП. Све стручне анализе показују да количине азербејџанског гаса не могу да подмире потребе и крајњих потрошача у ЕУ и наших у Србији.
После најаве Хана, овај пројекат гасне интерконекције између Бугарске и Србије има важност утолико што је сада исплативији, јер ЕУ даје део новца. Било како било, алтернативу руском гасу не може да представља ни азербејџански ни катарски течни нафтни гас, који би се до Грчке довозио бродовима, а на шта Хан рачуна када говори да ЕУ треба да буде мање зависна од једног извора гаса. Случајно или не, тек је ЕУ одлучила да „одреши кесу“ у тренутку када се захуктава прича о градњи „Турског тока” преко Србије, којим би требало да стиже руски гас с једне стране и када је представнички дом америчког конгреса усвојио резолуцију против изградње 11 милијарди долара вредног гасовода „Северни ток 2”.
