петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:16

Ново сведочанство Жарка Лаушевића

Ово је најхрабрија књига коју сам држао у рукама, рекао је Горан Шушљик
Аутор: Марина Вулићевићсреда, 19.12.2018. у 17:57
Посетиоцима промоциjе Лаушевић се обратио са екрана (Фото Live Production)

Овакву књигу не може да напише глумац, затвореник, правник, може да је напише само Жарко Лаушевић, словописац крвљу, емотивно је приметио Мањо Вукотић, поводом треће књиге Жарка Лаушевића „Све прође, па и доживотна”, у издању београдске куће „Хипатиа”.

Ово издање представљено је у препуној сали Академије 28, где је Лаушевић имао своју прву премијеру, још као студент. Публици се обратио са екрана, поздрављајући своје пријатеље на сцени: водитеља програма Ивана Ивановића, Радмилу Станковић, дугогодишњу новинарку недељника НИН, Мању Вукотића, некадашњег главног уредника „Новости”, које су објавиле прву његову књигу ,,Година прође, дан никад”, у чак 330 хиљада примерака. Били су ту и драмска уметница Цвијета Месић, затим Ђорђе Милосављевић, сценариста серије „Корени” (у којој Лаушевић тумачи лик Аћима Катића), колеге, глумци Петар Бенчина и Горан Шушљик. У публици, још много пријатеља и поштовалаца Жарка Лаушевића, који се и у овој новој књизи представља као аутор драматичног дневничког штива, описујући 30 месеци у затвору Забела, као осуђеник број 28375, погрдно назван „Глумац”…

Сведочећи о свом животу на робији, Лаушевић се, по речима Мање Вукотића, обнажио, оголио је своју душу, али је разоткрио и трулеж и лаж прљавих црногорских и српских казамата. Због те болне искрености коју је аутор испољио, и Радмила Станковић приметила је да ова, трећа Лаушевићева књига, оставља најјачи утисак на читаоца. Њени јунаци, по речима Радмиле Станковић, јесу затвореници, као и затворски чувари и управници, пријатељи који га посећују, као и они који су му учинили нажао, постављајући питања о томе „шта ће глумцу пиштољ”. Одговоре на таква и слична питања о сопственој кривици Лаушевић је пружио у делу „Све прође, па и доживотна”. Петар Бенчина прочитао је онај одломак који описује посету Јосифа Татића, као илустрацију претходних запажања о духовитим и саркастичним детаљима овог штива.

Да се ова књига чита као приручник за живот истакао је Горан Шушљик поводом записа једног од својих првих глумачких узора. Уочио је то управо због смелости човека који се беспоштедно суочава са собом и с тим чега све у свету има. Који лишен слободе, за ослобођењем чезне, вапи за љубављу.

– Ово је најхрабрија књига коју сам држао у рукама – закључио је Шушљик.

Цвијета Месић прочитала је и део из предговора издању Виде Огњеновић о Лаушевићевој до суровости прецизној вивисекцији сопствене позиције у досуђеној кривици, која је без болећивости, не замагљује, не мами сажаљење, већ разоткрива и не узмиче пред суочавањем:

„Док слика икону за руководиоца затвора, затим портрете својих родитеља, бележи у дневник да се на чудан начин осећа као да је неко друго биће док то ради, као да није ни овде ни тамо. А онда га неке појаве сурово врате унутар омеђеног круга... У дневник је уписао колико му је значио телеграм Мире Ступице којим му честита нову 1997. годину... али и жал што га нису пустили на сахрану добром и присном старом пријатељу, глумцу Пепију Лаковићу, кога је од милоште звао — `оцо`...”.


Коментари32
5d40c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

VlaDo
Svi oni koji osuduju Lausevica i knjigu bi pustili da ih huligani tuku i ponizavaju i da budu zadovoljni sto su ih ostavili na zivotu.Kada bi na ulici svi mi bili Lausevici,nestali bi huligani.
Владислав Тодоровић
Ako mu je do ispovesti ne treba da zarađuje na svojoj bedi i muci kao Kija Kockar, nego neka lepo ide na Goliju, ili Manastir Studenicu da tihuje, a ne ovako. Ili neka čita Jerotića i sluša sveštenik Vasina. Inače, ne bih da sudim o samom postupku koji je uzrok svega ovoga. Njegova duša to najbolje zna
035
Не могу књигу да коментаришем , али верујем у право да се бори речју . Бесмислене и сурове " мултидоживотне " КАЗНЕ су модерне , али анахроне , уведене и подржане од оних који никада нису одлежали ни дан од заслужене мере . Још у Стаљинизму и Титоизму су мере казнено-васпитне ( а не казне ) биле ограничене временски , на пр. 12 година у СФРЈ ! Само је смртна - казна ! Али хуманија од 40 (одслужено 30 ) година робије !
Препоручујем 1
Zoran Knežević
Uh, kako neki sa sladostrašćem, i nevidjenom pasijom razapinju Žarka Lauaševića?! Hajka me podseća na onu kojoj još uvek živ i zdrav umiče Emir Kusturica. Pročitao sam njegovu prvu knjigu odnosno "Dan prodje godina nikako"?! U njoj nema ni traga opravdanja, kojima smo svi mi skloni. Šibao je sebe "do bola". Postao je ubica, i toga je svestan. Kada nekog ubijete, a ranjivi ste kao svaki normalan čovek, zauvek sebi okačite "rogu" ubice, koje se ne možete osloboditi do kraja života. Kakva nužna odbrana ili samoodbrana. To su samo članovi i paragrafi, koji ne leče. Samo, za Kusturicu mi je jasno zašto je izložen kanonadi horske prdnjave ljudi koji nisu dostojni da mu se obrate ni sa "Dobar dan". Vratio se naciji i veri svojih predaka, koje njegovi napadači i hajkači ne podnose. Čak ni oni koji pripadaju istom nacionalnom korpusu, kao Kusturica. Za Lauševića, ne znam?! Još uvek se "javno mnenje" nije definisalo. Mislim da je nešto slično ili, samo uobičajena pakost, zloba i ljubomora.
МујоЗагреб
@момчило, Сви који не мисле као Ви нису задојени мржњом како већ кажете. Одаратно и неприкладно је зарађивати новац на муци других. Питајте родитеље убијених момака како је њима! И зашто поново Србија? Зашто се убице из ЦГ промовишу у Србији?
Mike Kovian
Žarka sam upoznao u Njujorku, bili smo u kontaktu dobre dve godine, radili zajedno na nekoliko poslova i skoro postali "pravi drugari". On to i jeste! Kontakt je prekinut njegovim hapšenjem u Čikagu. Smatrao sam da, više kao poznanik nego projatelj, nije u redu da ga opterećujem u ionako teškoj situaciji za njega, a osvedočio sam se da ima mnogo prijatelja, iz svih krajeva bivše države. Nemam pravo a ni dopuštenje da govorim u njegovo ime o onome što se dogodilo ali sam ovde sreo i dvojicu ljudi, mnogo bližih njemu nego što sam ja, a jedan od njih je i u srodstvu sa oštećenom porodicom, i obojica su tvrdili da su nastradali momci bili pravi problemi i izazivači sudbine. Čak i da je Žarku oprošteno od porodica. Lausević je živeo i radio u Beogradu. Trebalo bi mnogo vremena i priče da bi se opisalo vreme (i mesto!) kad se i gde se sve odigralo a onome ko se seća tih vremena ionako je sve jasno. Zbog tog ludila i ja sam zaplovio preko okeana, a pre toga nikad ni pomislio na to.
Препоручујем 5
Igor G.
"Amir Čamdžić" "Kakva nužna odbrana, kad ovi nisu imali ni penkalu, a Laušević potegao pištolj", kaže Fila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља