субота, 07.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08
СЛАВА ЦРКВЕ У ПРИШТИНИ

Свети Никола и убијени град

Приштини се јуче вратило сто Срба. Овогодишњи домаћин славе је одсутан. Ставили су га на листу злочинаца и не може да дође на Косово и Метохију
Аутор: Живојин Ракочевићчетвртак, 20.12.2018. у 12:07
Сечење славског колача у цркви Светог Николе у Приштини (Фото Ж. Р.)

На овај дан је пола града кретало према цркви. Приштинска сиротиња, професори из великих станова, понеки политичар, мамурни становници Студентског града и новопечени верници пролазили су кроз слично хладно јутро до Цркве Светог Николе. Где су они данас? Отерао их је нови систем, ослободиоци, мировњаци и нова реалност успостављена половином јуна 1999. године.

Велики град није било лако уништити, његови становници пружали су различите врсте отпора: једни годину дана нису излазили из свог стана, други су се лажно представљали, неки су се запослили код странаца, многи су живели иза врећа песка и бодљикаве жице у згради Ју програма и професорском насељу на Сунчаном брегу...

Најважније и најслободније место постала је градска црква, коју су српски хришћани измолили од отоманских власти у првим деценијама деветнаестог века. Кад у њу крене судија Деса Лакићевић обуче најлепшу хаљину касних седамдесетих прошлог века. Њен отац антифашиста се првог дана слободе 1945. вратио у Пећ. „Пребацио је пушку преко леђа, узео нас за руке и назад преко Чакора”, понављала је своју породичну причу и грчевито бранила свој стан. Кад су је коначно избацили из Приштине, плаћала је мемљиве собичке у грачаничком гету и ту, ванвременски одевена, седела на клупи, читала „Политику” и чекала свој изгубљени град. Већ неко време је нема на тој клупи.

„Марширала, марширала краља Петра гарда”, певале су, у овакво хладно јутро, песникиња Даринка Јеврић и професорка Митра Рељић, окружене британским војницима Кфора што су их пратили до Цркве Светог Николе. Наталија Тишма, која је живела на неколико десетина метара одавде, стрчала је и редом љубила седморо сватова и руске војнике који су аутора овог текста и његову супругу довезли старим џиповима на венчање. „Ваш син треба да се зове Никола”, понављала је и плакала од среће. Умрла је у Грачаници, у лименом руском контејнеру, после прогона и погрома 17. марта 2004. године. Жељу јој нисмо испунили.

Илија Трајковић је једини од тих неколико стотина прогоњених, скриваних и убијаних људи који је данас донео славски колач. Био је црквењак овог храма и његов највећи страх је био да му се не угаси кандило испред свечеве иконе, а онда је, 17. марта, упаљена његова црква и кућа.

„Где сте ви, Илија, сада?”, пита ђакон Влајко Гођевац.

„Зар је важно где сам? Кад нисам овде – нигде сам”, одговара Трајковић поред славског колача, који му је чврста веза са изгубљеним градом. Приштини се јуче вратило сто Срба, а игуман Фотије из Девиних вода код Звечана испред импровизованог иконостаса каже да нас је све „допратио Свети Никола до цркве која је бисер овог града. Ми смо тражили Бога и нашли смо га овде, свети су људи који га славе и који га воле”, говори са јаким македонским акцентом. Ту где стоји спаљен је један од најлепших иконостаса Српске православне цркве, рад дебарске дуборезачке школе.

Овогодишњи домаћин славе је у одсуству, зове се Ђокица Станојевић, председник је Удружења расељених из Ђаковице. Недавно су га ставили на листу злочинаца и не може да дође на Косово и Метохију. Његови земљаци стигли су организовано у Приштину. Међу њима је и Радивоје Поповић. Донео је своје књиге и дневну штампу, која овде не долази од тренутка када су уведене таксе на српску робу.

„Срећан сам што се наш народ враћа и што смо ту, са својим најлепшим светињама”, каже Поповић. Два италијанска војника Кфора стоје испод остатака фресака које су од паљевине и високе температуре изгубиле боју и изгледају као негатив. Напољу је плитак снег, из којег, на великој парцели изнад цркве, вире патрљци поломљених крстова које би требало хитно заштитити и сачувати.

Над славском трпезом стоји свештеник Саша Мирковић, пева се „Густа ми магла паднала”, тмуран је дан, одлазе гости Светога Николе.


Коментари9
1446c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мурамец Илија
Главу горе !!! И ово ће убрзо проћи , чим прође руски гасовод и кинески пут свиле ! Када се то деси , Албанија и Црна Гора ће бити "слепо црево" и сами ће молити да их примимо ! Ништа не потписивати , нити се ичега одрицати ,ништа ником не поклањати !!!
DraganaS
"Kad nisam ovde -nigde sam " ...Zastade mi zalogaj nikoljdanske baklave u grlu ...i suze podjoše ...
Mamajev Kurgan
Draga braco i sestre cujte i pocujte zlo Satana je i ove godine poprilicno oslabio,dogodine ce jos vise...a nece jos dugo ...ceka Satanu da im se sve vrati sto su nami Srbima zloucinili i ne samo nami vec i ostalima... I ovu zlocinacku silu mi Srbi cemo da prezivimo i pobedimo...kao sto smo sve prethodne. Srecna Slava Nikoljdan,
Slobodan Markovic
Nisu imali ni pojma da su Srbi dok im to nije receno da treba da budu. Ziveli su lepo uhlebljeni u komunizmu i od pomoci za nerazvijene u SFRJ i uzgred prodavali Albancima zemlju za velike pare. I onda im je receno: Od danas ste Srbi. Od tada slave Svetog Nikolu. Cast izuzecima.
Vlastimir stankovic
Dodji Slobo dacu ti pet ara da prodas da te zelja mine....ili dodji da zivis ovde menjacemo imovinu po prodaj ....
Препоручујем 8
Милча Петринсћи
Па где си бре Слобо просветитељу, где си бре био до сада да србима са Косова и Метохије кажеш да су срби? Они су мислии да су титини комунисти, неки су мислили да су шиптари, заборавили су свој језик и културу, порушили своје светиње и сви се преселили у зграду Покрајинског комитета КПЈ и тамо се молили другу Тити и осталим титићима. Живели су лепо и срећно, мало мало па шиптари запале неку кућу, стогове сена, силују неку жену или девојчицу, испребијају на мртво по неколико срба, угурају србину флашу у задњицу и сломе је, оскрнаве цркву или манастир или их запале... Знаш ли бре човече да је српски патријарх Павле имао личну карту исписану на шиптарском језику, да су прогонили наше свештенике, пљачкали цркве и манстире, заузимали њихову земљу, коју су им својим повељама подарили сви наши владари, почевши од Немање па до цара Душана и Лазара? Оди на окупирано Косово и Метохију и кажи Харадинају да желиш за још веће паре да откупиш кућу неког србина и да се тамо лепо ухлебиш у комунизму.
Препоручујем 48
zoran
Svi Srbi sa Kosova i Metohije ce se vratiti svjim kucama kad tad. Nek ne misle siptari da ce biti tu gde su sad .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља