четвртак, 20.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:51
ИНТЕРВЈУ: генерал-мајор КАРЛОС БРАНКО, бивши заменик шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ

Истином против наратива о геноциду у Сребреници

Аутор: Биљана Баковићчетвртак, 20.12.2018. у 15:00
(Фото Марио Жоао)

Одмах по објављивању, новембра 2016. године, књига „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” изазвала је бројне контроверзе. Тврдње изнете у њој – да у Сребреници није почињен геноцид и да је акција „Олуја” била етничко чишћење – имају већи значај самом чињеницом да је аутор књиге португалски генерал-мајор Карлос Мартинс Бранко, који се од 1994. до 1996. године налазио на положају заменика шефа мисије војних посматрача УН за Хрватску и БиХ.

Чињеница да је саговорник „Политике” након службе у БиХ обављао низ високих дужности у мисијама Уједињених нација (Израел, Либан, Сирија, ирачко-кувајтска граница), али и НАТО-а (Авганистан, Брисел), његовим тврдњама даје посебну тежину.

Књига генерала Бранка требало би ускоро да буде објављена на српском језику, у издању „Књига комерца”.

Шта вас је мотивисало да напишете књигу „Рат на Балкану – џихадизам, геополитика и дезинформација” 20 година после завршетка конфликта на територији бивше Југославије?

Савест ме је навела да напишем ову књигу. Оно чему сам био сведок на терену у много случајева било је веома различито од прича објављених у медијима. Било ми је врло јасно да постоји званични наратив, који се не подудара са реалношћу, прилично удаљен и различит од чињеница. Мој активни професионални живот тек сада је дозволио да напишем ову књигу. Писањем сам доживео неку врсту олакшања. Има смисла написати ову књигу и двадесет година након завршетка рата. Она пружа нове чињенице које ће бити корисне историчарима и експертима о овом конфликту.

Основна теза у вашој књизи јесте – као што се може закључити из оскудних медијских извештаја о њој - да злочин над Бошњацима у Сребреници није био геноцид, као и да је „Олуја” у Хрватској била етничко чишћење над Србима у том подручју? Да ли је то тачно? Можете ли укратко да објасните на основу чега то тврдите?

То је тачно. У Сребреници, босански Срби, као и друге етничке групе, починили су озбиљне ратне злочине. Али, ратни злочини нису геноцид. Ратни злочини и геноцид су различити реалитети, у смислу њихове суштине, као и са правног гледишта. С друге стране, у Крајини циљ хрватских власти био је да се протера цела заједница, цела етничка група из региона, без обзира којим средствима. То има име: етничко чишћење. Они који нису успели да побегну били су брутално убијени без обзира на године и пол. Чињенице су данас, више од двадесет година касније, јасне ако упоредимо етнички баланс у ове две регије пре и после рата. Данас је српска популација у Хрватској незнатна, малтене је нестала. Хрватска уопште више није мултинационална држава каква је била пре распада Југославије.

На основу ових теза могло би се закључити да сте „некритични србофил”, или у најмању руку „антиисламиста”? Да ли сте се суочили с таквим аргументима?

Истина је прва жртва у свим ратовима. Да, као војник ја сам известио о ономе што сам видео. Није лако бити неутралан у рату, када обе стране покушавају да убеде свет у своје аргументе, и да истовремено демонизују непријатеља преувеличаног деловањем плаћених спин-доктора. Нисам ни про-Србин нити антиисламиста. Само покушавам да будем што је могуће неутралнији, ослањајући се на факте, а не на пригодно исконструисане наративе који заборављају непожељне чињенице. Свестан сам да је то ризична и непопуларна опција, посебно када имам добре пријатеље са обе стране ровова. Понекад је тешко одржати баланс, али с толико препрека на путу, оваквим приступом имао сам успеха у већини случајева.

УН је имао на стотине посматрача током ратова у БиХ и Хрватској. Зашто нема више појединаца из редова војних и цивилних структура УН да јавно изразе то што ви тврдите о Сребреници, али и „Олуји”?

Тешко ми је да говорим у име других. Не бих желео да се даље изјашњавам о тој теми.

Први текст о Сребреници написали сте 1997. године. Можемо га сматрати основом ваше књиге у делу о том питању.

Сребреница је само једно поглавље у књизи. Садржај и обим књиге много су шири. Као што њен наслов каже, књига се такође бави геополитиком и дезинформацијама. Углавном је заснована на личним искуствима, али иде и даље од тога.

Која су најупечатљивија искуства на Балкану с којима сте се суочили?

Међу многима, три догађаја остала су урезана у моје сећање: први су последице „Олује” 1995. године, са „црнокошуљашима” који су учествовали у масакру беспомоћних Срба који нису успели да побегну, и то пред равнодушном међународном заједницом; други је бомбардовање Маркала 1995. као и аматерски и непрофесионални начин на који је кривац одмах идентификован, без довољно поузданих информација за конзистентни закључак; трећи је, наравно, Сребреница и сви догађаји који су уследили.

Ко је иницијатор идеје да књига буде преведена на српски?

Иницијална идеја била је моја. Будући да књига говори о драматичном рату који је погодио нације Јужних Словена, био сам чврсто уверен да су они права читалачка публика. Тако има смисла да ова књига буде на српском да би досегла до што ширег читалаштва, укључујући академике, политичаре, новинаре и народ уопште.

Када ће књига бити бити објављена?

Надајмо се да ће бити објављена и представљена на Сајму књига у Београду 2019. године.

Међународна експертска група за филм о Јасеновцу

Генерала Бранка недавно је у Андрићграду угостио режисер Емир Кустурица.

„Срећан сам што као консултант учествујем у међународној експертској групи за развијање идеје о филму о Јасеновцу. Доктор Гидеон Грајф позвао ме је на своје предавање у Андрићевом институту, што је драгоцено искуство, поготово због прилике за сусрет са преживелим логорашима, као и са професором Кустурицом лично”, рекао је генерал Бранко.

(Превела Тања Вујић)


Коментари54
d2159
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
@Igor G.ja ne opravdavam nikakav zlocin samo hocu da znam potpunu istinu.Procitajte jos jednom moje komentare-nece vam biti na odmet!!!
Игор Г.
„Dragan Pik-lon“ Ko oprašta zločin, postaje saučesnik u njemu. „Konstantin Jakovljevic“ Постоји једно оружје које је много страшније од клетве-истина. То вас боли и прогања. „Miloš“ Искрено верујем да сви људи осуђују злодела у свету, па и Српска, али морамо да признамо да без нашег саучесништва зло не би могло да опстане.
Zoran Knežević
Srebrenica je projektovana od strane tajnih službi SAD i Velike Britanije uz pristanak i saradnju muslimanskog vojnog i političkog rukovodstva. To ni po kojoj definiciji ne može biti genocid. Svi oni, koji su u to vreme "gutali" vesti sa raznih strana, i sa ratišta, znaju šta se dešavalo. Takozvana "zaštićena zona Srebrenica" nije mogla biti zaštićena zona jer su se tu sklonile naoružane horde Nasera Orića. Slobodna ili zaštićena zona podrazumeva sigurno mesto za civilno nenaoružano stanovništvo. Da tragika bude veća, vojska N. Orića nije samo našla utočište pod budnim okom Holandskog bataljona, koji bio zadužen za bezbednost Srebrenice, već su svake noći izlazili iz "sigurne zone" i klali i ubijali po okolnim srpskim selima. Takva tragika se odvijala mesecima sve dok nije "puklo" i hvala Bogu, zaustavljeni muslimanski pokolji, akcijom Vojske Republike Srpske. Prema tome, priče o genocidu predstavljaju pokušaj da se preko toga ostvare neki ciljevi koji nisu ostvareni ratom.
danilo obradovic
@Z. K.,covekove osobine su po nekad zloupotrebljavane .Pozitivan i negativan pogled na zivot se prelamaju i reflektuju na ljude koji nemogu imati cist obraz .
Препоручујем 3
Игор Г.
"Dragan Pik-lon" Када се у Југославији раних осамдесетих први пут чуло да је наша нација боља од оних других, да је наша држава од свих старија, наше писмо савршеније, наша историја херојскија, наше жртве веће, а наши фудбалери најбољи, било је смешно. Затим је постало неугодно. Па опасно. И онда је почео рат.
Zoran Knežević
Pa, Vi počnite sa pričom da je naša nacija najgora, da je naša država jedna od najmladjih, da je naše pismo samo recidiv prošlosti koga u cilju napretka treba da se odreknemo, da imamo najkukavičkiju istoriju na svetu, da su nam žrtve lažne odnosno nikakve i da je laž da smo u poslednjih stotinak godina izgubili 30% aktivnog stanovništva, da su nam sportisti, ne samo fudbaleri, najgori. Ne znam da li je ovo Vama, i sličnima Vama, smešno, neugodno ili opasno ali, očekujem da posle ovakvog "samoreklamerstva", Srbijom poteče med i mleko. Ugledati se na druge nacije koje o sebi pričaju samo najgore, zar ne? Doduše ne znam da li takav narod, sem u Srbiji, postoji ali, vredi pokušati, za opštu sreću i dobrobit.
Препоручујем 22
Miloš
@Igor G, svi znamo da je ono što se desilo '95 u Srebrenici itekako preuveličano. Ali na stranu to, što bi mi bili bolji od drugih, kad se to danas očigledno kažnjava. Po tome, otvoreno ću vam reći, da me baš briga za druge žrtve.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља