Хакери су годинама имали приступ дипломатској комуникацији ЕУ, а депеше које су сада процуреле у јавност откривају бројне тешкоће с Брисела: од тога како се изборити с компликованим односима преко Атлантика и како се опходити са Русијом и Кином до страховања да ће Иран обновити нуклеарни програм.
Према писању „Њујорк тајмса”, који је дошао у посед хакованог материјала, европске дипломате су описале јулски састанак између Доналда Трампа и Владимира Путина у Хелсиникију као „успешан (барем за Путина)”. У другој се износи детаљан извештај са састанка европских званичника и кинеског председника Си Ђинпинга, који је Трампово „силеџијско” понашање према Пекингу упоредио с „боксерским мечом без правила”. На приватном састанку Си се зарекао да његова земља неће попустити под америчким застрашивањем чак и ако ће трговински рат нанети штету свима јер „Кина више није заостала земља”.
Више од 1.100 докумената „Тајмсу” је проследила безбедносна фирма „Ерија 1”, коју су основали некадашњи званичници америчке обавештајне службе Ен-Ес-Еј. Они су их на основу богатог искуства приписали хакерима кинеске војске. Кинеско министарство спољних послова је рекло за Си-Ен-Ен да је „Тајмсова” прича „сумњива, неоснована и крајње неодговорна”, да је Кина и сама жртва таквих напада и да се залаже за безбедност сајбер простора.
Једна депеша с почетка марта одсликава тешкоће у односима између ЕУ и САД које су настале доласком Трампове администрације. Каролина Вицини, заменик шефа мисије ЕУ у Вашингтону, препоручује да европске дипломате говоре о САД као „најважнијем партнеру” чак и када су против Трампове политике у неким стварима (клима, трговина, споразум о нуклеарном програму с Ираном).
ЕУ је саопштила да је „свесна навода о могућем компромитовању осетљивих података и да активно истражује ствар”, али ништа из депеша није хтела да коментарише. Савет за националну безбедност Беле куће није имао коментар на текст.
Тајмс пише да је на мети било преко 100 организација и установа, укључујући УН, амерички највећи синдикат и министарства спољних послова и финансија многих земаља. Неке су компромитоване пре више године, а сазнале су тек пре неколико дана када их је обавестила ова америчка фирма. УН су биле на мети 2016. када је Северна Кореја активно лансирала балистичке ракете.
Случај подсећа на Викиликсову објаву депеша Стејт департмента 2010, али их нема толико и реч је о документима нижег нивоа тајности.
За разлику од „Викиликса” или хаковања имејлова америчке Демократске странке 2016. хакери се у овом случају нису потрудили да објаве материјал и то је према речима обавештајних званичника била „чиста шпијунажа”.
Упад је извршен преко кипарских дипломата, који је хакерима обезбедио потребне лозинке да уђу у целу базу ЕУ и то није био посебно софистициран напад, рекао је Орен Фалковиц, директор америчке фирме.
У фебруарској депеши се упозорава да је Крим који је Москва анектирала пре четири године претворен у „жариште на ком су можда већ распоређене нуклеарне бојеве главе”.
После јулског самита у Хелсинкију, европске дипломате су описале напоре Беле куће да умањи штету пошто је Трамп на заједничкој конференцији с Путином говорио и оно што није било договорено. Трамп је пристао да Руси испитују бивше америчке дипломате, а да заузврат амерички истражитељи саслушају Русе оптужене у истрази специјалног тужиоца Роберта Малера. Према документу од 20. јула, Бела куће је уверавала Европљане да ће Трампов договор бити поништен да би се спречило испитивање Американаца.
Детаљно се описују напори током ове године да се наставе економски аранжмани са Техераном како би се приволео да поштује споразум из 2015. иако га је Трамп напустио.
Европљани су такође размишљали да ли дозволити Дмитрију Рогозину, бившем руском заменику министра спољних послова који се залагао за анексију Крима да путује у Аустрију на међународни састанак, јер је у то време био под финансијским санкцијама ЕУ.
„Тајмс” пише да је у депешама много анализа спољне политике и европске стратегије о трговини, миграцијама, тероризму и проширењу који би Кина и друге земље могле да искористе.
Један бивши амерички обавештајац каже да је ЕУ више пута упозорена да јој систем комуникација веома рањив на хакерске нападе Кине, Русије, Ирана и других, а да су Европљани само слегали раменима.
Тајмс закључује да су се Европљани са закашњењем постају свесни ризика. У Москви и Пекингу делегације чланица ЕУ користе посебну мрежу „Зевс”. Високи званичници све чешће користе телефоне с енкрипцијом и на кључним местима су изоловане собе за састанке. Строго поверљиви документи чувају се у посебном систему који је према речима европских званичника унапређен, а депеше које се тичу споразума са Ираном из 2015. обезбеђене су специјалним системом заштите.
