недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Заврше факултет, а живе од „средњошколских послова”

Да млади прихватају свако радно место потврђује и податак да је готово половина факултетски образованих особа ангажована на пословима за које је потребна нижа квалификација од оне коју су стекли школовањем
Аутор: Катарина Ђорђевићчетвртак, 20.12.2018. у 20:00
Ни завршетак школовања многима од њих неће донети олакшање (Фото Д. Јевремовић)

Свака пета млада особа у Србији посао је нашла преко конкурса, четвртина њих се запослила преко пријатеља и познаника, а 11 одсто захваљујући партијској књижици. Илустративни доказ тезе да млади не бирају посао јесте и податак да многи, тачније трећина зарађује радећи послове испод својих квалификација – мада су они са факултетском дипломом имали још мање среће јер готово половина тих академски образованих особа ангажована је на на радном месту за које је потребна средња школа.

Више од половине младих променило би садашњи посао, пре свега због ниске зараде, лоших услова рада и несигурности радног места.

Ово су само неки од бројчано најзанимљивијих података изведених из истраживања Фондације „Центар за демократију” под називом „Млади и достојанствен рад”, реализованог на репрезентативном узорку младих особа, старости од 16 до 30 година, у четири региона Србије. Истраживање које је током јула обављено у сарадњи са филијалама Националне службе за запошљавање такође је показало да 39 одсто не прима накнаду за превоз на послу, 42 одсто их не прима накнаду за прековремени рад, а готово исти проценат њих нема плаћен топли оброк. Сваки пети запослени не остварује права из социјалног осигурања, а сваком четвртом је ускраћено право на плаћено боловање или плаћен годишњи одмор.

– Положај младих у Србији знатно је неповољнији од положаја осталих старосних група и далеко неповољнији од положаја њихових вршњака у земљама чланицама Европске уније. Млади веома тешко налазе посао, а када га и нађу најчешће је то посао испод њихових квалификација, привремен или повремен и слабије плаћен од оних које обављају стално запослени. Када се проглашавају технолошки вишкови млади су први „избор” послодавца, јер постоји уверење да ће се старији радници теже запослити од младих. Зато су стопе запослености младих двоструко ниже од одраслог становништва, док је стопа незапослености младих двоструко већа од стопе незапослености одраслих – каже Сарита Брадаш, психолог и ауторка овог истраживања.

Додаје да посебно забрињава податак да скоро свака пета млада особа нити ради, нити је у образовном процесу. На евиденцији Националне службе за запошљавање дуже од годину дана налази се више од трећине испитаних младих, а дугорочна незапосленост највиша је међу незапосленима са највишим образовањем, који имају звање мастера или доктора наука. Готово половина најобразованијих налази се на бироу дуже од годину дана.

Ова студија показала је и да су приликом уласка на тржиште рада млади најчешће ангажовани у неформалној економији. Углавном раде на црно, односно на одређено време, а велики број њих обавља привремено-повремене послове. Стопа неформалне запослености младих (од 15 до 24 године), према подацима Анкете о радној снази, у 2017. била је 30 одсто и готово двоструко већа од стопе неформалне запослености одраслих (25–54 године). Према подацима из Извештаја о трендовима на тржишту рада западног Балкана, више од половине младих било је привремено запослено.

– Највише запослених на неодређено време ради у јавном сектору у Београду и Војводини, има завршене мастер или интегрисане студије (спојене дипломске и мастер студије) и мушкарци су. Последњи доступни подаци званичне статистике показују да млади имају за 20 одсто ниже месечне зараде у односу на старије раднике. Осам од десет испитаника прима зараду која је нижа од републичког просека, док петина месечно зарађује мање од минималне зараде. На тржишту радне снаге највећа је потражња за радницима који обављају једноставне и мало плаћене послове, па не треба да чуди што најобразованији одлазе – они знају да живот нема репризу – констатује наша саговорница и додаје да више од трећине запослених и незапослених испитаника планира одлазак из Србије.

Висина зарада младих радника зависи од пола, образовања, региона земље у којем живе и сектора у којем раде. Половина младих који раде непријављено је у најниже плаћеној категорији, док су највише зараде оних који имају уговоре на неодређено време. Највеће плате имају запослени у Београду, док половина запослених у Шумадији и западној Србији, као и у јужној и источној Србији, месечно зарађује мање од 30.000 динара.

Најниже зараде и најмање послова има у јужној и источној Србији, због чега се млади масовно селе ка великим градовима и села остају пуста. Забрињава податак да је двоструко више младих жена него мушкараца у најнижој платној категорији.

Међу запосленим испитаницима тек сваки четврти је члан синдиката. Највише „синдикалаца” има међу фабричким радницима и занатлијама, следе стручњаци и инжењери, а најмање их је у трговачким и услужним занимањима.


Коментари44
3d5cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
Ne, da zivimo vec zivotarimo
Slavčez
Pa naravno kad posao dobijaju oni koji su kupili diplomu.
milan
kad pogledate ko je na celu drzave sve vam je jasno.partije su leglo neznanja bahatosti kriminala.lova,lova,lova do krova, bez rada bez znanja,bez znoja.samo li primete da ste pametni,sledi sikana.zaboga ugrozavate ih.sta je radio ministar rada?bio jorgovanki kosovarki sofer.kad muskarac propadne ide u sofere ili policajce.u serbiji postane ministar rada.sad su soferi i panduri glavne face,kad zena propadne,zna se sta postane.u srbiji starlete(kurve) su tv voditeljke,minis-tarke poslanice,ambasadorke,poslovne pratnje,heroine.da se coveku zgadi.to je program zapada za unistenje nacionalnih vrednosti drzava.kog je to predsednika u yu drzavama izabrao narod.nijednog.samo milosevica1988.on pametniji od njih.e nece da moze da budes pametan.ima da budes glup.pa postave vazale da pljackaju i zaglupjuju naciju i jos uz njinu kontrolu=savremeni kolonijalizam
milan
kad pogledate ko je na celu drzave sve vam je jasno.partije su leglo neznanja bahatosti kriminala.lova,lova,lova do krova, bez rada bez znanja,bez znoja.samo li primete da ste pametni,sledi sikana.zaboga ugrozavate ih.sta je radio ministar rada?bio jorgovanki kosovarki sofer.kad muskarac propadne ide u sofere ili policajce.u serbiji postane ministar rada.sad su soferi i panduri glavne face,kad zena propadne,zna se sta postane.u srbiji starlete(kurve) su tv voditeljke,minis-tarke poslanice,ambasadorke,poslovne pratnje,heroine.da se coveku zgadi.to je program zapada za unistenje nacionalnih vrednosti drzava.kog je to predsednika u yu drzavama izabrao narod.nijednog.samo milosevica1988.on pametniji od njih.e nece da moze da budes pametan.ima da budes glup.pa postave vazale da pljackaju i zaglupjuju naciju i jos uz njinu kontrolu=savremeni kolonijalizam
Боба
Тужно је што је перспектива омладине код нас по свему што се види лоша тренутно а и у догледној будућности. Корени тога су дубоки а леже и у неадекватном систему школовања али још више у поремећеним друштвеним вредностима, деиндустријализованој економији, малом тржишту рада, партијском запошљавању, што све заједно доводи до недостатка понуда за посао, малих примања код већине - недовољних за иоле пристојан живот код оних који и успеју да се запосле. Зато имамо велики проблем исељавања омладине. Ово се може решити једино повеаном бригом за омладину - нуђењем повољних услова школовања и студентских кредита као некад уз враћање програма запошљавања младих макар на пар година у јавном сектору и стимулисања истог у приватном. Са радним искуством је далеко лакше наћи посао. И све ово наравно тешко да може да промени све набоље у друштву које се рекламира као извор јефтине радне снаге за углавном мануелне послове. Само улагање у трансфер технологије а не шрафцигер погоне може донети напредак.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља