уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

После четири године, ЕУ зауставља штампарију евра

Већи прилив девиза, кроз стране директне инвестиције, кредите, куповину државних дужничких папира оснажио динар па је НБС само у овој години купила преко 1,8 милијарди евра
Аутор: Јована Рабреновићчетвртак, 20.12.2018. у 17:30
(Фото Танјуг)

Европска централна банка (ЕЦБ) саопштила је пре неколико дана да ће крајем године да заустави штампарију новца, која је захуктало радила чак четири године. ЕЦБ је сваког месеца куповала од банака владине и компанијске обвезнице, најпре у вредности 60 милијарди евра месечно, а како су мере за опоравак привреде давале резултате износ је смањивала на крају и на 15 милијарди евра месечно. Кроз програм подстицаја, који не обухвата само штампање пара, у финансијски систем еврозоне упумпано је чак 2,6 билиона евра. Економија еврозоне је у међувремену оснажила, привредни раст је равномеран, инфлација је близу циља од два одсто, а захваљујући поменутим мерама запослено је више од девет милиона људи. Због тога је ЕЦБ одлучила да обустави програм, упркос новим ризицима као што су глобални трговински рат на релацији САД–Кина и излазак Велике Британије из ЕУ. Програм подстицаја је покренут у марту 2015. године како би се помогао опоравак Европе од дужничке кризе.

Све земље ЕУ имале су користи од овог програма, али не само оне. Од тога су се овајдиле и такозване земље периферије, попут Србије, јер је повећан прилив новца кроз инвестиције, кредите, што је допринело јачању домаће валуте. Колики је био притисак на јачање динара види се и по томе што је Народна банка (НБС) само у овој години на међубанкарском девизном тржишту закључно са новембром купила 1,8 милијарди евра и продала 225 милиона евра, кажу „како би ублажила прекомерне дневне осцилације курса”. Србија по томе није изузетак јер је стабилност курса присутна и у сличним економијама.

Ипак, има ли опасности за нас сада када је европска штампарија пара пресушила? Да ли ће новац да поскупи?

По мишљењу Бошка Живковића, професора на Економском факултету у Београду, благодатне ефекте штампања пара осетићемо и даље, а колико дуго зависиће од тога какву ће ЕЦБ политику даље да води, односно да ли ће да повећавају камате или да заоштре понуду новца. Председник ЕЦБ, Марио Драги, о томе се још није изјаснио и само је најавио да се ради озбиљна реконструкција еврозоне.

– У игри су односи великих централних банака, а наше је да се прилагодимо. Ако се преусмере токови капитала, и мање нам пара буде стизало, доспеле обавезе и државе и привреде неће моћи више да се рефинансирају по садашњим ниским каматама. Укратко, дуг ће поскупети. Држава свој дуг делом и рефинансира па ће се тај трошак новог дуга повећати. Ако камате буду више од стопе раста БДП-а јавни дуг ће се повећати, а ако буду ниже он ће се смањити – каже Живковић.

Додаје да нам је захваљујући европској штампарији новца за последње четири године повећан прилив девиза што је оснажило динар.

– Имали смо већи прилив новца по неколико основа – преко страних директних инвестиција, кроз кредите банака, а и преко продаје државних дужничких хартија од вредности. Захваљујући том приливу било је лакше отплаћивати државни дуг, јер су камате у међувремену пале – каже Живковић.

Он додаје да је у таквим приликама вођење монетарне политике, која је у надлежности централне банке, било лагодније. Лакше је било одржати ниску инфлацију и управљати референтном каматном стопом. Речју, околности су биле потпуно другачије него у периоду од 2008. године па све до средине 2015. године када је било ситуација да динар нагло падне због одлива капитала или заустављања прилива.

Иначе, банкари не очекују никакво драстично повећање камата у еврозони. Штавише, пре се кладе на њихово минимално повећање.

– Еурибор је још негативан минус 0,3 одсто, а очекујемо и да ће наредне године тек незнатно да се опорави и да буде минус 0,2 одсто, значи и даље у негативној зони. Зато ће кредити и даље бити повољни и препоручујемо клијентима да искористе време повољног задуживања – кажу у једној банци.

Захваљујући повољном задуживању Србија је успела да смањи јавни дуг на 54 одсто БДП-а. Министар финансија Синиша Мали недавно се похвалио да су отплатили доспелу петогодишњу доларску обвезницу која је имала камату од 5,875 одсто годишње, што је значајно скупље од цене по којој се држава данас задужује. Дуг у апсолутном износу је смањен на 23,4 милијарде евра.


Коментари19
b6852
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Братимир
Подлога могу бити само материјалне ствари, односно роба која: има директну употребну вредност - може се у овом тренутку нешто купити за њу, има вредност на дуге стазе (ликвидна је)- у сваком тренутку се може разменити за другу робу, може се физички преместити са једног места на друго, може да се дели у мање апоене и практично је неуништива. Једино што испуњава ове услове је злато и племенити метали. Све остало је магла која већ сутра може нестати. Вредност Евра заснива се на поверењу (магли). Онога тренутка када крене наопако стропоштаће се Евро и све остале магловите валуте са њим. На крају ће вредети само онолико са колико је злата покривен.
Bilbija
Znaci lropade evropa, stala stamparija ... sta sada da se radi ... nestace pare, nece imati ljudi za sta da kupuju hranu ... ijaoj ...glad stize, sto rece neko pravite zalihe ulja i secera...
Miodrag
@Gospodine Zivkovicu, zaboravili ste da spomenete priliv deviza od doznaka iz inostranstva. U Srbiji su taj priliv deviza poceli da pretstavljaju "od izvoza radne snage". Ako EU zaustavi stampanje evra u mnogim zemljama EU ce se pojaviti sindrom Francuske, a i Srbiji nece biti lako. Ne mozemo verovati da ce EU rizikovati i sama sebi zabosti noz u ledja, kada je dosadasnjom praksom ostvarila pozitivne rezultate. Srbija je zahvaljujuci guverneru NBS, gospodji Tabakovic, koja je u duzem vremenu cuvala vrednost dinara kao oci u glavi (i ako je na nju vesen stalni pritisak da ga smanji u korist naseg izvoza) doprinela stabilnom kursu i pomogla i Srbiji (kod otplate duga) i narodu Srbije u korist smanjenja kamata na kredite i stabilizacije standarda. S postovanjem,
Dejan.R.Tošić
Miodrag@ Na žalost nbs se svela na servisu stanicu Banaka. NBS je odredila koeficijent za za obračun eura, po kome se euro u medju bankarskom poslovanju obračunava 120,90. Za 1 euro, sada, a srednji kurs eura je sada ispod 120.Drugo,kada ECBanka podigne interferes na odštampane eure, Srbija ce dobiti finansisku udar povećanjem Javnog duga i takodje krizom pri isplati deviznih obveznica sa interesom kupcima državnih obveznica Srbije, koje je NBS emitovala sa prinosom od 6%, a zna se da rast BDP u Srbiji se kreće od 0% do 3% na godišnjem nivou. Vi samo iz ne znanja možete tvrditi da NBS čuva dinar ko "oči u glavi". Jer takvim Merama je Privreda Srbije stala, osim uvoza robe i prodaja iste sa Lon poslovnim aranzmanom u Zastavi. Hvala bogu da Elektro distribuciju i EMS sa Hidro i Termo elektranama i rudnim kopovima imamo jer osim te privredne grane i Poljoprivrede ništa drugo bitnije ne utiče na ukupan rast BDP Srpske države.
Препоручујем 16
V.Petrovic
Јебеш еуро ту лежи друга ствар пљачка и превара народа европе то сам ја казао још кад су мењали државне валуте за еуро 200 марака за 100 еура то је само могла бити газда Јездина филозофија како ће се растрсити видет ћемо али лоше је по европски народ и мале државе.Ето ти сада Вучићу па трчи у европу светска економија ће да се уруши у п. м.
Isakovic
Ne razumes tokove novca. U recesiji se ti tokovi moraju naduvavati da privreda kao 1929. ne bi stala. Bez inflacije, ne bi bilo ni razvoja. Negativne kamatne stope znace da je pakt sa djavolom zavrsen. Sada mu mozes ponuditi i svoju dusu, kao Faust, ali on je nece otkupiti ni po koju cenu. Srbija je na vreme usla u reforme i njoj je buducnost dobra, ali nase trziste iz okruzenja je propalo i pod hitno se treba okrenuti evro-azijskom, jer tamo ce biti svezeg novca. Skolstvo i rad, jedina je alternativa. Srbin iz H. Novog.
Препоручујем 6
Gastarbajter
Dragi moj Petrovicu, Ne zna se da li vise umisljas da znas ili lepse psovanjem izigravas kocijasa. Dje nauci tako, covece? Da te nisu u Mljetke siljali?
Препоручујем 6
Velja
Tih 720 milijardi godišnje je na nivou 3% ukupnog BDPa EU (mi imamo oko 500 puta manji BDP, podaci su javni i lako dostupni svima). Negativna kamata na obveznice ukazuje na recesiju za koju se očekivalo da će statizahvaljujući povećavanju novčane mase (tih 60 milijardi mesečno), ali to se nije dogodilo i svi EU kopozitni indeksi berze, zabeležili su pad u 2018, neki čak 10%.
Zoran
Na recesiju ukazuje i kazna ako drzis pare u banci. Ne da ti ne placaju kamatu, nego i kaznjavaju. Banke ne znaju gde da ulazu, a ja treba da znam i jos ne kaznjavaju banke sto ne ulazu, nego mene. U Amerci je bila kamata mala, beznacajna, ali polako skace, stigla do 3%. To znaci da imaju gde banke da ulazu. Ali da ja placam kaznu u Americi sto drzim pare u banci...pa svi bi digli, niko nista ne bi stavio u banku.
Препоручујем 15

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља