четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Саосећање и уживљавање

Ово је темељни принцип сваког пријатељског и љубавног односа, али понекад емпатична особа може заборавити на своја осећања, потребе и интересе, а такво запостављање себе води у неуротичну љубав према другима
Аутор: Зоран Миливојевићпонедељак, 24.12.2018. у 08:00
(Срђан Печеничић)

Саосећати са другом особом је темељни принцип сваког пријатељског односа, од љубави, преко пријатељства, па до пријатељског односа према непознатој особи. Зато је саосећање везивно ткиво сваке заједнице. Саосећати значи емоционално резоновати са другом особом: особи је жао што други пати, а драго јој је што је срећан.

Што је пријатељски однос интензивнији, саосећање је израженије.

Поделити и бол и срећу

Оно што омогућује да једна особа саосећа са другом јесте то што се њом идентификује, поистовећује. Тада особа у другоме види човека који је исти као и она, или који је исти као неко кога она воли. Видећи себе у другоме, она себе види у ситуацији у којој се други налази.

Могуће је саосећати са другим када су његова осећања болна, али и када је други срећан због неког успеха. Када нису блиски са другима, људе не дотиче толико срећа других, колико их дотиче њихова несрећа. Идентификација и саосећање покрећу особу на солидарност, на пружање помоћи особи у невољи.

Изразити саосећање особи која је доживела неки губитак јесте, само по себи, знак пријатељског односа. Тако, на пример, када је особа тужна зато што је изгубила неку блиску особу, други јој изражавају саучешће и тиме потврђују пријатељски однос. „Саучествовати у туђем болу” заправо значи сажаљевати, али се у овим ситуацијама та реч не користи због тога што има негативно значење, као што има у изразу који садржи презир: „Могу само да га сажаљевам.”

Док за саосећање са непријатним осећањима друге особе постоји више израза, као што су саучешће, сажаљење, самилост, немамо посебну реч за саосећање са пријатним осећањима. Како не постоји „сарадовање”, „савесеље” итд, неки су предложили да користимо грчку кованицу „синхедонија”.

У односима љубави у којима је саосећање највише изражено, видимо да оно није само реакција на осећања вољене особе већ је и проактивна радња. Када волимо некога ми желимо да се осећа пријатно, тако да предузимамо радње које код њега изазивају пријатна осећања. Истовремено, не желимо да се вољена особа осећа непријатно, тако да избегавамо оне поступке за које знамо да ће код вољене особе изазвати непријатност. Наравно, ово није апсолутно правило, јер у односу љубави се појављују конфликти и препирке, али јесте важан принцип љубави на који се често заборавља.

Стручни назив за саосећање са другим јесте симпатија. Супротан однос, однос непријатељства је антипатија, противосећање, када је особи драго што други трпи, а криво када је други срећан. Апатија означава равнодушност и такође може бити врста непријатељског односа када је неко равнодушан према туђој патњи.

Разумевање, па емпатија

Емпатију или уживљавање треба разликовати од симпатије или саосећања. Способност емпатије је способност једне особе да се уживи у неку другу особу која је различита од ње. Свака мајка добро зна шта је емпатија јер се уживљава у своје дете које још није научило да говори и тако препознаје његове потребе. Уживети се у некога значи претпоставити да сте ви та особа, а онда „њеним очима” и „из њених ципела” сагледати њену животну ситуацију. Што боље познајемо другу особу, њене вредности, поглед на живот, оне елементе у којима је она различита од нас, то ће наша емпатија бити тачнија. Данас сматрамо да је за емпатију далеко важније разумети начин на који други доживљава себе, друге и свет, него да се уживљавамо у његову ситуацију. Управо из ових разлога људи са високом способношћу емпатије имају високу емотивну и социјалну интелигенцију због чега су веома успешни у оним професијама у којима се ради са децом и људима.

И симпатија и емпатија, и саосећајност и уживљавање су окренути према другима, тако да саосећајна и емпатична особа може заборавити на себе, на своја осећања, потребе и интересе. Запостављање себе води у „неуротични алтруизам”: неуротичну љубав према другима. Управо због тога су настале новије психолошке теорије које наглашавају важност развијања саосећајности особе са самом собом и неговања њеног пријатељског односа према самој себи.


Коментари3
bac82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sandra
Nazalost mnogo je onih koji zele da ih simpatisem I empatisem, a cim Kazem (retko iznosim) svoje probleme bas ti isti ih umanjuju ili povecavaju svoju nazovi ''muku"". Nekako mi je preko galve svih njih , verujte mi.. svakom treba po bar 2 psihijatra! Mislim da svi ti sto osete da imamo sluha za njihove probleme, toliko nemaju osecaja za druge I da su toliko sebicni da nemam reci. Bas volim ljude I volim da pomognem, prenesem svoje iskustvo jer ja ucim na tudjem..I logicno mi je da pomognem, ali nema smisla vise da se druzim sa ovim sto kukaju I stalno ocekuju razumevanje, podrsku..I ako im Kazem resenje problema, oni nastavljaju po svom (a I da kukaju). Tako da mislim da su mnoge vrline postale mane u danasnje vreme, I strasno mi je zao zbog toga! E sad, tesko da ima neuroticnih altruista,sobzirom da iz mog iskustva ovi sto kukaju zaista znaju da uguse ...I covek se sam okrece sebi, shvatajuci da vecina ljudi zaista nema meru. Hvala za divan tekst!!
Dragan Pik-lon
Ako ne volimo malo i sebe iluzorno je ocekivati simpatiju prema drug(gima)om.To je minimum maltera koji nas povezuje,bolje reci poistovecuje sa drugom osobom.Interesantno je da beba ne razlikuje sebe kao drugo bice od majke.Ona to dozivljava kao jedno bice(osobu).Kad se pocinju stvari razlucivati,jasno nagovestavati bas tada i pocinje prva simpatija od strane bebe.Dok je kod majke to nastalo jos u prvom zagrljaju tek rodjenog deteta.U ljubavi izmedju dvoje mladih(moguce je i izmedju starih,jer ljubav nema granica) sve pocinje od simpatije.Dalje se osecanja nadogradjuju preko poistovecivanja do zadnje plodonosne faze,kad jedno ne moze bez drugog.Danas mnogi zive u iluziji smatrajuci da se preko drustvenih mreza moze doziveti puna simpatija.To je moguce samo u trodimenzijalnom svetu u direktnom kontaktu dve osobe.Ono sto bismo mogli opisati-kao da su povezani istom(jednom) zicom koja neprekidno varnici.....!!!
zoran stokic
Sa empatijom stičemo resurse da rešavamo konflikte i uvećamo kohezivnost zajednice...Čarls Darvin je 1872. napisao naučnu raspravu o emocijama, u kojoj je iznosio argumente u prilog empatiji kao "činiocu opstanka vrsta". Za razliku od sisara, vodozemci ne pokazuju nikakav znak empatije (čak i jedu sopstvene mladunce). Primetimo da je Darvinovu socio-biološku ideju anticipirao kineski mudrac Meng Ce (3 v. p.n.e) kada je napisao: "Svi ljudi imaju um koji ne podnosi da vidi patnju drugih." Savremena socio-neurologija je potvrdila da su oni bili na dobrom tragu. Dok je kod sisara ta radnja instinktivna, ona je kod čoveka naučena (za nju postoje predispozicije), tj. svako dete mora da "poveže" u svom mozgu neuronska kola za empatiju, kako bi ona mogla da dolaze u fazu rezonance u društvenoj praksi. Slično je i sa "povezivanjem" neuronskih kola koja detetu omogućavaju da se kasnije koristi simboličkim jezikom. To "povezivanje" je determinisano kulturnom paradigmom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља