уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Пркос и понос колунићки

Аутор: Славиша Сабљићнедеља, 11.05.2008. у 22:00
Остаци средњoвековне цркве св. Пурпа из 12. века

Колунић – Пре осамдесетак година, у књиге Матице Српске, уписано је да су „први становници Колунића били Грци”. У селу босанскопетровачке општине, разбацаном подно планине Осјеченице, остали су све до доласка Римљана. Колунићком питомином потом владају и Турци и Аустроугари... касније се туку четници и партизани, а пре тринаест година, и Туђманови и Алијини бојовници.

Од Грка су у Колунићу остале рушевине православне богмоље Светог Ђурђа, од Римљана камени миљокази, а из времена партизана и четника топови, отети од Талијана 1942. године, који су, све до последњег рата, били један од експоната меморијалног комплекса којим још доминира споменик двесташездесеторици сељана убијених током Другог светског рата.

Иза Туђманових и Алијиних бојовника остало је и двадесет седам хумки Срба из Републике Српске Крајине, који су, у лето деведесет пете, скончали у збеговима и непрегледним колонама избеглица.

– Вековима смо се борили, али само за своје. И туђину увек праштали злочине. Никада никог нисмо издали ни окаљали образ. Ето, таквим нас је Бог дао, поносно ће старина Бранко Латиновић, за Другог рата командант омладинске партизанске чете у Босанском Петровцу.

У Колунићу се о људима, које је упамтила и историја, и данас може чути прича о Лазару Латиновићу који је право завршио још тридесетих година прошлог века.

– Тај ти се Лазо са Вељком Влаховићем и друговима борио против Франковог режима у Шпанији. Био је и амбасадор бивше нам земље. Ишао је светом, али Колунић никада није заборављао – наставља Бранко своју причу.

У колунићком засеоку Ревеник родио се и велики српски сликар Јован Бијелић који се, уместо свештеничке одоре коју му је наменио отац Илија, дохватио киста и сликарства.

Из Колунића је и Илија Дошен некада председник Врховног суда Југославије, али и народњак Маринко Роквић, на кога су сељани данас посебно поносни.

– Његовог оца Драгана, половином септембра деведесет и пете, убише душмани. Веровао им је јер ни мрава није згазио. Зато је и остао... Непријатељи су међутим, мислили друкчије. Клали су, убијали и палили све што им је дошло руке. Уморили су и Маринковог оца – уздише Бранко.

Доњи и Горњи Колунић, Ревеник и Ограђеница, за Краљевине Југославије били су једна кнежија. Четрдесет и осме, када се уводи матична евиденција, у колуничком крају, коме се припајају још и Оштрељ и Медено поље, било је хиљаду и по, а пред последњи рат, око 580 душа.

– Данас нас је тек стотинак. Још би било повратника, али људи немају од чега живети... У школи је само једанаест основаца. Учитељица им је нека Бошњакиња из Босанског Петровца – наставља Бранко.

На гробљу понад села, уз саму цркву Преображења Господњег, међу безброј споменика, два су са посве необичним епитафима.

На црној мермерној плочи исписана је прича о страдању породице Мирковић којој су ,, прво НДХ, а онда и комунистички режим, бесправним судским пресудама, отели пилану”, а њиховим власницима изрекли тридесет две године затвора. Пилана породице Мирковић била је „прва приватна индустрија у Титовој Југославији”.

Мало даље гроб и крстача на којој пише како је „Цвијо Латиновић рођен 1805. године, погинуо од руке Мехмеда бербера на Велики петак 1876. године”.

– Дошао ти је тај Цвијо, као и безброј пута пре, на бријање код тог Мехмеда који је имао берберницу у Петровцу. Када је почео избријавати врат, Мехмед је, одједном, бритвом преклао Илију. Одједном му се слила пред очи она душманска крв и одмах заклао Влаха. Ето тако ти је то било – опет ће Бранко.

Сваке године о Преображењу у родни Колунић дође на стотине Латиновића који су у ово село стигли пре много година. Дођу у Колунић, помоле се Богу, наздраве понеку, запевају, а потом заподену приче које нити могу почети ни завршити, а да се на помену корени пркосне и поносне им земље колунићке.


Коментари5
e3dff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zora
Vekovima smo se borili ali samo za svoje...Taj ti se Lazo sa Veljkom Vlahovićem i drugovima borio protiv Frankovog režima u Španiji.
ja
u petrovcu nisu u ratovima stradali samo provoslavci, stradase i muslimani i hrvati, svako ima svojih humki, rat je strasna stvar koju covjek nikada da ostavi sa strane, al eto i to je politika, pozdrav svim petrovcanima
Ljiljana Radanovic
Interesuje me odakle ste uzeli podatke o proslosti Kolunica obzirom da zelim da napisem hroniku sela Rasinovac koji je nekad sa Kolunicem cinio jednu parohiju prema sematizmima koje sam nasla u Arhivu Beograda. Rodjena sam u Rasinovcu. Zivim u Beogradu. Imate li neki dobar savet odakle / kako poceti. Dusan S. Kovacevic je vrlo studiozno napisao dve knjige - jednu o Petrovcu i drugu o cetiri sela Drinic, Bukovaca, Bare i Vedro polje u kojima su svi podaci potvrdjeni iz najmanje 3 izvora ali nije pominjao Grke.
Zorica Lukac
Veliko Vam hvala za ovaj tekst.Posto sam i sama "od Petrovca", tacnije - Vrtocanka, neobicno mi je drago da se pojavilo nesto i sa "Petrovacke ceste".Vec godinama zivim u inostranstvu i vjerujte da su slike iz ranog djetinjstva, u zagrljaju naseg i Copicevog Grmeca, neiscrpna snaga i vjecita podrska da se istraje i svaki put iznova pocne. Ljuti Grmec i plemeniti pretci su nesto sto se ne moze zaboraviti i dok zivimo mi zivjece i nas zavicaj.
vera petrusevska
hvala vam na ovom clanku.Komacno se neko sjetio i najljepseg mjesta na svijetu,hvala vam sad smo sigurni da nije i zaboravljeno

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља