понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:11

Човек који је описменио домаћи рокенрол

Недавно објављена књига „Памтите ме по пјесмама мојим” обухвата готово читав опус нашег књижевника Душка Трифуновића
Аутор: Ј. Копривицапетак, 21.12.2018. у 17:05

„Шта би дао да си на мом мјесту”, „Има нека тајна веза”, „Пристао сам бићу све што хоће”, само су неке од антологијских песама домаће музике, али многи не знају ко је аутор тих стихова. Са жељом да се упознамо или подсетимо „човека који је описменио домаћи рокенрол”, како су одавно окарактерисали књижевника Душка Трифуновића, издавачка кућа „Прометеј” недавно је објавила књигу „Памтите ме по пјесмама мојим”, која обухвата готово читав његов „музички” опус.

Тачно 301 Трифуновићева песма нашла се у књизи, коју је приредио Богомир Мијатовић, новинар и публициста. „Бијело дугме”, Корнелије Ковач, Здравко Чолић, Јадранка Стојаковић, „Индекси”, Арсен Дедић, Дадо Топић, Сеид Мемић Вајта, Габи Новак, Марина Перазић, Бисера Велетанлић, „Тешка индустрија”, Масимо Савић само су нека од имена домаће музике која су певала или компоновала на Трифуновићеве стихове, и сви они као и многи други су у Мијатовићевој књизи, за коју су поговоре написали Абдулах Сидран и Петар Поповић. Мијатовић, цењени новосадски новинар и публициста, присетио се на промоцији књиге, одржаној у Београду, да је Душка Трифуновића упознао 1993. године када се запослио у Телевизији Нови Сад.

– Једно време смо делили канцеларију и наравно причали о свему и свачему. Једном приликом сам га упитао да ли зна колико је његових стихова завршило на плочама и снимцима. Рекао је да не зна и доста се немарно односио према том делу своје каријере, и желео сам то некако да исправим. Причајући једном о својој песми „Албатрос”, признао је да она говори о лажи, додавши да више воли лаж, него истину, јер истина буде сурова, а лаж је увек забавна – казао је Мијатовић, подсетивши да Трифуновић, занимљиво, није волео музику.

– Говорио је да она смета, и чак убија суштину онога што је песник хтео да каже. Још шездесетих написао је чувену мисао која је касније завршила у песми „Марија Браварија”: „Музика је моћно средство за јединство неписмених”.

Композитор Раде Радивојевић, кога је са Трифуновићем упознао књижевник Милован Витезовић, због музике за ТВ серију „Горе доле”, присетио се да песник није много говорио:

– Али када нешто каже то је било оштро, тачно и запажено. И писати

на Душкове стихове је било лако, јер је имао тако садржајан стих и са мало речи успевао да каже пуно.

Иако песму „Има нека тајна веза” сви везују за Јадранку Стојаковић или Горана Бреговића, занимљив је податак, који је открио Мијатовић, да је они нису први снимили.
– Сабина Варешановић је први извођач која је ту песму објавила на плочи, годину дана пре Јадранке. Душко је говорио како је пристао да напише текст о затворском чувару, пошто је Горан Бреговић, који је са групом журио на неку турнеју, направио музику коју није стигао да поквари!

Душко Трифуновић није постао академик, а управо неке од стихова, који су се нашли у овој књизи, аутор и приређивач дела „Памтите ме по пјесмама мојим” је „окривио” за то.
– Академици су му то узели за зло, али Душко се шалио на ту тему, једном приликом рекавши: „Жао ми је што нисам академик, зато што, да јесам, сахранили би ме о државном трошку, а овако ћете морати ви да ме сахрањујете” – сетио се Богомир Мијатовић, називајући књижевника једним од најдуховитијих људи које је упознао, истовремено и двосмислених, о чему сведочи и „тезга” за једну нашу фабрику слаткиша.

– Шта написати о ратлуку? Али, Душко је сместио причу у кући, где баба и деда седе и гледају телевизију, а немају зубе, нити имају пара да их поправе... Међутим, једу ратлук уз речи: „Ем је меко, каква срећа; ем је слатко, па подсећа...”

Од фабрике до стихова

Душко Трифуновић, рођен 1933. године крај Босанског Брода, био је књижевник, песник, телевизијски аутор и добитник бројних награда. Иако је завршио браварски занат и 12 година радио у фабрици вагона, кришом је писао песме. У 24. преселио се у Сарајево, и завршио књижевност. После пет објављених књига поезије, запослио се на Телевизији Сарајево, као уредник Омладинског програма, доводећи на „мале екране” ондашње популарне музичаре.

Иако је до тада, бар код нас, било нечувено да један песник сарађује са једним рок бендом, Трифуновић и „Бијело дугме” „срушили” су то поимање, и компоновано је и снимљено око триста његових песама. Први је аутор песама са социјалном тематиком у домаћој поп и рок музици, али и великог броја дечјих песама.

Трифуновић је објавио око 85 књига и четири романа. По избијању рата у Босни, оставши без целокупне имовине и књижевних дела у рукописима, 1992. преселио се у Нови Сад, где је и преминуо 2006. године.


Коментари14
e6593
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

festa
Dobro je za mnoge da saznaju i znaju za pesnika! Imenovani bend koji koristi divnu, tudju poeziju, meni nije od značaja , dobro je što poezija ne može da se upropasti, kao rok bend koji je uveo turbo bend.
Dusko Trifunovic zasluzuje poseban osvrt
Ovaj tekst je jako siromasan podacima i trazi pisanje specijalnog osvrta koji bi stigao iskljucivo od ljudi iz sarajevskog 'kulturnog milijea', a koji do tancina poznaju rad Duska Trifunovica i njegov kapitalni uticaj na kulturni zivot u Sarajevu, s narocitim akcentom na bogatu sarajevsku pop-scenu.
dzordz
nesporan je kvalitet tih pesama. ali tesko da je to rokenrol. bar ne onaj originalni. jer r&r je nastao u usa kao izraz pobune mladih protiv otudjenog drustva gde je bog dolar, a nasilje nad narodom/narodima sasvim uobicajen metod vladanja. doduse ni tamo u r&r nije izbegnuta komercijalizacija, stotine miliona dolara su impregnirale najvaznije izvodjace, otupela je ostrica pokreta dece cveca, ideali su umrli sa klubom 27. belo dugme je na neki nacin kraj yu roka. razumljivost pesama nije donela nista osim privremene zabave opa cupa, a posle ratova devedesetih belo dugme nije imalo ni gde da se vrati. jesu iz sarajva, ali ih to sarajvo vise ne zeli.
bez znanja jezika bez konkretnog zanata
Sarajevo. Radiceva ulica. Na pedesetak metara udaljena od cuvene "Park" kafane ("Parkuse") u kojoj su se svakog podneva na kafi nalazile sarajevske zvijezde pop i rock muzike. Na petom spratu bjehu prostorije u kojima je radio Dusko Trifunovic. Bijah, mozda u prvom razredu gimnazije kad sam Dusku nosio moju zbirku pjesama napisanih rukom pod nazivom "Filomena moja druga zena". "Daj mi tu tvoju Filomenu da je vidim" - rece mi Dusko. Poslije nekoliko dana navratih da ga upitam za misljenje. "Suvise je seksa u tvojoj zbirci, ne vjerujem da bi to islo" - rece mi smijeseci se. @Bojana: A sta mislite sta se desavalo sa ljudima koji su u zrelim godinama i sa svojim porodicama na pocetku ovog zadnjeg suludog rata otisli u inostranstvo da sacuvaju glavu? Bez znanja jezika, bez konkretnog zanata, a vec u godinama...
nikita stanesku
"…i porodi me kao srna na snegu…"

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља