понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:24

Растко Аничић после посла – врхунски спорт

Један од најбољих стрелаца и играча у Супер рукометној лиги Србије, као и већина његових саиграча из Обилића, није професионалац. – Основао свој клуб у рукомету на песку
Аутор: Иван Цветковићпетак, 21.12.2018. у 15:00
Рукомет школа живота: Растко Аничић (Фото РК Обилић)

Један од најбољих стрелаца (тренутно трећи с 89 голова) и на пет утакмица МВП у Супер рукометној лиги Србије јесте Растко Аничић из Обилића. А (рођен 30. септембра 1993. у Београду) није професионалац. Сваког радног дана је до 17 сати на послу, а после тренира.

– Нисам једини. У Обилићу је већина играча запослена, а неки раде чак и прековремено. Због тога немамо фиксне сталне термине за тренинг – каже Аничић.

Без обзира на то Обилић постиже резултате изнад очекивања.

– Прошле године нас је један гол, чак мање од једног минута, делио од уласка у плеј-оф, међу четири најбоље екипе у лиги. Ове године нам иде нешто слабије, боримо се за место у средини табеле. Али, с обзиром на околности није лоше – оцењује Аничић.

Рукомет је једини спорт којим се бавио, мада му је рођени брат осам година играо кошарку. Имао је десет година када је почео у Студентском граду. Наговорио га је друг Павле Радоман, који је годину дана пре тога почео да тренира у Земуну, али тамо није било екипе за његово годиште.

– Рукомету сам захвалан на томе што ме је сачувао да не скренем с правог пута. Кад су моји другари на прелазу из основне у средњу школу излазили увече, ја сам тренирао и играо утакмице – износи Аничић. – А поред тога имао сам и изванредног тренера Синишу Ђукића, сада члана стручног штаба женске сениорске репрезентације. Он је много утицао на мој развој, и то не само у рукомету. У њему, као и у целом спорту данас, махом се пропагира искључиво остварење такмичарског циља без обзира на средства. Ђукић нас је научио да увек играмо фер и да се понашамо спортски и на терену и ван њега. Никада нећу заборавити његову несебичну подршку за све нас када је школа у питању. Долазио је да разговара с нашим наставницима и на тај начин нам давао огромну подршку.

Када је уписао Факултет организационих наука (ФОН) у Београду 2012. играо је на двојну регистрацију – за Студентски град и Обилић. Наредне две године такмичио се за оба клуба, чак и истог дана. Упоредо је играо и за факултетску екипу с којом је током студирања освојио преко 16 медаља на домаћим и иностраним такмичењима, а 2016. био и њен капитен.

– Доста рукометаша је из Студентског града, кад су постали сениори, прешло у Обилић, који је био ранг изнад. Неки од њих су студирали на ФОН-у, па су ме они и позвали да дођем код њих. А на факултету веома негују спорт. Организација „Спорт ФОН” има секције од фудбала преко кошарке, одбојке, рукомета, стоног тениса до ватерпола, пливања и осталих спортова.

Аничић је у Обилићу већ седму сезону:

– Досад ми је највећи успех то што сам с клубом од Друге лиге Центар, која је тада била трећа по рангу у нашој земљи, стигао до Супер лиге. То смо постигли, јер смо феноменални другари, па смо зато и сачували окосницу тима све ове године. У дворани немам велике амбиције, али сам зато активан члан репрезентације Србије у рукомету на песку и недавно сам основао и свој клуб. Хтео бих да омасовим овај млад спорт који има невероватан потенцијал. Готово сигурно ће бити уведен и на Летње олимпијске игре, јер је прошао „тест” на Олимпијским играма младих ове године. Тренутно нема много клубова у Србији, али надам се да ће се то променити,  јер је Београд домаћин европских универзитетских игара наредне две године заредом на којима ће се играти и рукомет на песку. Финансије су за сада највећи изазов.

Факултет је завршио пре две године и запослио се у компанији „Ем-Ес-Џи Неткономи”. То је страна ај-ти фирма која ради за клијенте из иностранства. И у њој има колега са ФОН-а.

О нашем рукомету Растко Аничић има овакво мишљење:

– Имамо доста добрих играча, наши репрезентативци су углавном интернационалци, али је квалитет домаће лиге све лошији и у будућности нећемо моћи да очекујемо толико добрих рукометаша. Разуме се да ми је драго што је Обилић ту где јесте, али он је далеко од професионалног клуба. То наводи на питање каква нам је то најјача лига. Све остале лиге у региону су јаче. Словеначка и хрватска поготово, а, рецимо, Македонија има два клуба у Лиги шампиона.


Коментари1
e2499
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hiperion
Pravo je čudo da u ovoj zemlji još uvek ima pametne, talentovane i vredne dece. Bravo, momče, bravo Rastko!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Рукомет

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља