уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:51
ПОЛЕМИКА

Удруживање треба да буде економске природе

Аутор: Милан Тошићсреда, 26.12.2018. у 18:00

Мој прилог у „Политици” од 27. новембра „Пољопривреда Србије – и даље се заносимо” добио је 11. децембра „реаговање” са „Дефетизам не води бољитку”. Аутор је Миле Давидовић, као председник Регионалног задружног савеза Нишавског и Топличког округа. Ово „реаговање” не заслужује коментар, из једноставног разлога што је наведени аутор очигледно из политике, а ја из струке. То у Србији тешко иде заједно. Моје једино тврђење у мом прилогу је да формирање задруга или удруживање не би требало да буде политичке, већ економске природе. Нема сумње да је активни министар као искусни политичар одабрао важну тему са обећањем да ће за три године формирати 500 задруга. То значи да недељно формира три  задруге, за шта је великодушно добио 25 милиона евра из касе државе! Формирање задруга је већ увелико поодмакло, чак и уз свесрдну подршку Одбора за село Академије наука.

Нашој јавности (и наведеном Одбору за село) познате су неке од чињеница, које имају већи приоритет за сагледавање и решавање него што је формирање задруга. Са уништеним сточарством (пре свега говедарством) дошло је до невероватног уништавања земљишта. Према подацима из Војводине, тамо је земљиште већ осиромашено за најмање једну трећину. Такво земљиште се скупље и теже обрађује, даје мање приносе, мање чува влагу и теже подноси суше. Са уништеним сточарством, Србија је присиљена да извози своја жита онако како то ради најгора сиротиња. Европа већ годинама нуди Србији сигуран извоз говеђег меса, који се не може остварити ни са једном трећином. Наш очигледно неискусни министар пољопривреде на све стране обећава извоз говеђег меса, иако добро зна да га нема довољно ни за свој народ. Зар треба стручној јавности тумачити да је лако формирати колико год хоћете задруга и за краће време, док све оно око очувања земљишта, обнове сточарства и спречавања срамног извоза жита тражи много година и много више ангажовања државе!

Аутор поменутог реаговања Д. М. и ја спомињемо као угледни пример Данску. По величини обрадивих површина слична нашој земљи, Данска је чувена по удружености свих 42.000 газдинстава (око 15 пута мање него Србија!), и то не само међусобно, већ и са прерадом и пласманом свега што се произведе. Ја наводим да Србија мора што пре да сагледа смањење броја постојећих 600.000 својих газдинстава на бар половину (што нема никакве везе за смањењем или уништавањем села). У вези са Данском, још нешто је важно. Сваки хектар тамо, на северу, добија годишње око 20 тона стајњака, а у Војводини једва 10 процената од тога! За тумачење овог податка довољно је у било ком селу приупитати било ког српског домаћина!

За успешност у савременој пољопривреди најважнији задатак је не само школовање, већ и стално дошколовање оних који опстају у пољопривреди. Нема сумње да држава Србија чини велике кораке у значајним резултатима у погледу привлачења страних инвеститора и инвестиција, у смањењу старих дугова и озбиљном помаку у бруто дохотку. Пољопривреда Србије је, напротив, после високог места спала на дно Европе. Сумњу или дефетизам у прави напредак пољопривреде најмање изазива брзометно формирање задруга. Много веће и видљивије сумње су небрига око земљишта и сточарства и све већа обећања за извоз оног чега немамо. Искрено се надам да силног извоза говеђег меса неће бити, како не би на кланицама завршило и оно што није за клање. И да кажем, за оне који не знају, да је тачно онолико времена колико траје уништавање земљишта (и сточарства) потребно и за његову праву обнову!

У погледу поменутог реаговања, ја сам аутору Д. М. јако захвалан што је ово покренуо. Али и запрепашћен тврђењем да је Србији потребно данашњих 620.000 сељака ради неке одбране Србије, као и да ће формирање више стотина задруга већ за годину дана показати обећане резултате. Више ме чуди Одбор за село, који је „пратилац” активног министра, уместо да су улоге замењене!

Проф. др

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа


Коментари0
59bf9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља