среда, 16.01.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:24
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: КОПОРИН

У манастир неко по утеху, неко по добро вино

У задужбини деспота Стефана Лазаревића недалеко од Велике Плане вековима се негује култ винове лозе, на Момајској коси одувек су се простирали виногради, а ове јесени отворена је савремене винарија
Аутор: Јово Симишићсубота, 22.12.2018. у 16:30
(Фотографије Ј. Симишић, Д. Боснић, Ж. Јовановић)
Много је посетилаца у свако доба године
Од средине педесетих Копорин је женски манастир
Владика браничевски Игнатије
Вински подрум

У манастир се одувек одлазило због религиозних разлога. Монашки живот уосталом, подразумева потпуно повлачење од света, молитву, испосништво, физички рад и трагање за савршенством у мистичком искуству. Зато су манастири били изоловани од спољашњег света и за тај свет су били отворени само током ратова или епидемија. Времена су се променила, па су они данас потпуно отворени, а посетиоци долазе и због религиозних разлога, утехе и исцелитељских способности појединих монаха или манастирских реликвија, понајчешће моштију светих људи.

У последње време један од најпосећенијих је манастир Копорин, задужбина деспота Стефана Лазаревића, у коме се чувају његове мошти. Удаљен је шест километара од Велике Плане, од које до Београда има 92 километра. Локација је, као и за готово све српске средњовековне манастире бирана врло пажљиво и манастир је савршено ушушкан у околину. Подигнут је у котлини и окружен шумом, па се готово не можете видети све док се не прође капија. Наравно, манастирски комплекс је опасан високим зидом.

Извор лековите воде

Главна црква, посвећена Светом Стефану, грађена је у старом српском стилу, и претпоставља се да је подигнута 1415. године. У Бечком рату, 1683–1699. манастир је запустео и остао без братства. Обновљен је у последњој четвртини 19. века, али је тек у 20. веку засветлио пуним сјајем.

Од средине педесетих година, Копорин је женски манастир, након чега доживљава своју ренесансу. Залагањем монахиња, али и великог броја верника и црквених великодостојника, манастир је добио бројне пратеће објекте, попут конака за монахиње, трпезарије, конаке за посетиоце, додатка трпезарији и многе друге, који данас чине манастирски комплекс. У оквиру комплекса је и капела која је посвећена Рождеству Пресвете Богородице.

У непосредној близини зидина манастирског комплекса налази се извор лековите воде. По предању, и извор је повезан са деспотом Стефаном Лазаревићем. Легенда каже да је на месту где је данас извор, пао коњ деспота Стефана, који се враћао из лова, у коме је био рањен. Но, када се коњ напио воде са извора, оздравио је, па је деспот ту подигао обележје, које и дан-данас посећују многи путници намерници и готово сви посетиоци манастира.

Постоји и веровање да ова вода помаже и особама које не могу да имају деце. Монахиње сведоче да је небројено много парова који су послали писма захвалности или су дошли да захвале, заједно са својим потомцима, који су рођени након молитви у овом манастиру.

Нову страницу у повести манастира Копорин отворио је епископ Игнатије, који је дошао на трон пожаревачко-браничевске епархије, од 1994. У то доба, владика Игнатије је био професор, а сада је декан Православног богословског факултета у Београду. Поред наставног, научног и редовног рада у епархији, владика се посебно посветио практичним пословима – од којих зависи свакодневни живот сестринства али и будућност манастира. На шумадијским брежуљцима, на чијим ободима је и Копорин, вековима се негује култ винове лозе, а на Момајској коси и узвишењима око манастира одувек су се простирали виногради. Одмах изнад манастирских зидина, на месту где су некада били засади винове лозе, владика је 2011. подигао нови виноград на четири хектара, а касније још три хектара. Током година, од првих берби, почела је производња вина, у почетку скромна, сада, међутим, сасвим озбиљна. Упоредо са подизањем винограда, одвијала се изградња подрума за производњу вина, али и савремена грађевина за све друге потребе винарије, односно винског туризма.

Прокупац за понос

Ове јесени, на ободу винограда, изнад самог манастира, свечано је отворена винарија, која је добила назив „Амбелос”. Основу здања чини укопани подрум, у коме се прерађује грожђе и „лежи” вино – традиционално, у дрвеним бурадима, капацитета 30.000 литара. Са свих страна, пружа се очаравајући поглед на Момајску, манастир и обрисе Шумадије.

Винарија је подигнута уз велику помоћ донатора, напорима целокупне епархије, али је најзаслужнији владика Игнатије, не само као њен идејни творац, већ као активни учесник, који је свој печат оставио и у винограду, од одабира сортимента који је засађен, и у подруму, где је инсистирао на што је могуће већој примени традиционалне технологије у производњи. Владика потиче из околине Ниша, из породице у којој се традиционално гајила винова лоза и производило вино. Љубав према обради земље, дубоко усађена потреба да сваки човек живи од сопственог рада, па и монашка заједница и црква, давали су му инспирацију и снагу, и за седам година комплетирао је цео пројекат.

Поред интернационалних сорти, које су последњих година најзаступљеније у српским виноградима, владика је посебно инсистирао на домаћим, аутохтоним сортама. На првом месту прокупцу, који доминира у винограду и од кога се тренутно справљају два вина: црвено - прокупац и шумадијска ружица. Када су засађени први чокоти у тек формираном винограду у Копорину, ова сорта је била права реткост у младим засадима у Србији. У Шумадији и оближњем Млавском рејону, готово да је била нестала. Само неколико година касније, ситуација се потпуно променила, и прокупац је домаћа сорта која се најинтензивније шири, а вина од ове сорте добијају и највећа међународна признања и награде.

Повратак традицији

– Ми смо изгубили поштовање према своме, према својој традицији – каже владика Игнатије. – Као да се утркујемо да узимамо те неке европске стандарде, што у суштини и није лоше, али не треба да заборавимо своју традицију и њу да промовишемо. Недавно сам у београдском ресторану доживео да ме је један странац препознао и дочекао ме речима: „Ево, овај владика, он је уздигао прокупац из мртвих. Њему треба да захвалимо што пијемо добар прокупац.”

Винарија „Амбелос” је на тржиште изашла са савремено дизајнираним етикетама, са хералдичким елементима из доба владавине деспота Стефана. Тако на етикетама за бела вина доминира змај са обмотаним репом око врата, а за црвена вина слике древног новца и детаљи из манастира Манасија, где је деспот Стефан најверније приказан.

Вино се прави у 16 манастира СПЦ

Последњих година, чак у шеснаест манастира СПЦ у Србији обновљени су стари или засађени нови виногради, поново су враћени у првобитну намену стари и изграђени нови подруми, у којима се справља вино. Међутим, само је у склопу манастира Копорин подигнута сасвим нова, наменски грађена винарија, која је истовремено и најкомплетнија која је последњих година отворена у склопу манастира Српске православне цркве. Са садржајима које има, урађена је као узор како би винарије требало да се опремају.

(Фотографије: Ј. Симишић, Д. Боснић, Ж. Јовановић

 


Коментари0
4cd18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља