среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:24

Војни меморијали – заборављени сведоци страдања у Великом рату

Црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу мало је позната, а у њој је сахрањено око 40.000 српских и аустроугарских војника
Аутор: Јелена Чалијасубота, 22.12.2018. у 22:01
Црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу (Фото С. Ступарушић)

Како смо у претходне четири године обележили важне јубилеје у вези са стогодишњицом Првог светског рата, колико смо упознати са војним меморијалима и местима страдања везаним за овај период, то су биле теме предавања „Окамењено сећање: Меморијализација Првог светског рата” у Заводу за проучавање културног развитка. На измаку године у којој је обележена стогодишњица завршетка Првог светског рата, о овоме су говорили историчар Дејан Ристић, некадашњи управник Народне библиотеке и државни секретар за културу, и архитекта-конзерватор Раде Мрљеш, стручњак у области заштите непокретног културног наслеђа.

На почетку предавања, Дејан Ристић парафразирао је речи солунца Живојина Лазића, који је преминуо осамдесетих година прошлог века, да ми јесмо победници Првог светског рата, али да ће та победа бити лака у односу на ону коју треба да извојују потомци – победу над заборавом. Колико успешно бијемо ову битку, сведоче речи Дејана Ристића који је истакао да ове године, на пример, стогодишњица пробоја Солунског фронта није ни обележена, док ни Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар, није адекватно обележен на територији Србије. Учесници предавања су указали и на то да је и Српска православна црква пропустила да на одговарајући начин обележи велике јубилеје. Ристић је похвалио напоре Архива Србије који је од више од пола милиона докумената која чува у вези са Првим светским ратом сваке године објављивао зборник оних одабраних. Војни меморијали и споменици најзначајнији су део непокретног културног наслеђа из овог периода, али о њима често не знамо довољно, а неретко их и свесно уништавамо.

– Црква Светог Димитрија са костурницом у Лазаревцу, главни меморијал Колубарске битке, мало је позната, а то је и највећа некропола на територији Србије из Првог светског рата и у њој је сахрањено око 40.000 српских и аустроугарских војника. Такође, сви знају за Зејтинлик и многи мисле да је то највеће српско војно гробље ван наше земље, али није тако. Највеће је оно у Маутхаузену где је сахрањено око 8.000 Срба – рекао је Ристић.

(Фото Милан Јанковић)

Он је подсетио да у контексту војних меморијала, Србија има око 700 различитих непокретних културних добара у више од 40 земаља света. На предавању је указано и да се осим недовољног познавања овог дела наслеђа неретко сусрећемо и са случајевима девастације. Поменут је случај војног гробља у Ваљеву које је два пута уништено. Украдени су и разваљени готово сви крстови страдалих у Првом светском рату, а када је гробље обновљено, а на основу јединог преосталог крста урађене музејске реплике свих осталих, поново је дошло до уништавања гробља и одношења крстова са њега. Ристић је објаснио да су приликом поновног уређења крстови под земљом повезани железничким шинама како не би били поново однети са гробља. Раде Мрљеш навео је да је немачко војног гробље на Топчидеру тренутно у веома лошем стању због полемика око тога треба ли га уопште обнављати јер је окупаторско.

– На овом гробљу, међутим, осим споменика посвећених погинулим немачким и аустријским војницима, постоји и трећи споменик подигнут храбрим српским војницима, и то је и написано на њему на српском и немачком. То је редак пример да окупатор подиже споменик војницима одбрамбене војске. Занимљив је случај и скулптура лава у Буковичкој бањи, која је дело аустријског вајара и официра Питера Гинтера. На монументалном постаменту, скулптура лава представљала је симбол аустријске победе над Србијом и имала је уклесану 1916. годину. По завршетку рата, локално становништво скулптуру није уништило већ је на постамент уклесало нову годину, 1918. и тако је промењен симболички значај споменика. Он је постао симбол српске победе. Постамент је уништен после Другог светског рата, а скулптура лава је закопана у парку. Касније је откопана и сачувана је до данас – испричао је Мрљеш.


Коментари4
8edb4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan Glisovic
Sa memorijalnom crkvom izmedju sela Krupac i Izvor kod Pirota gde je sahranjeno mnogo Grka Srba,Rusa,sa njom nista,kao da nije ni postojala niti kao da postoji,znam da nije namerna greska,ali potrudite se malo vise, to je najveca memorijalna crkva ili ako zelite memorijalni objekat najveci u istodnoj i juznoj i jugoistocnoj Srbiji,a renovirana je posle bombardovanja i izgleda fantasticno sada,ali ni vi ni rec,nista lose ne mislim,samo vam skrecem paznju na neke memorijale u jugitocnoj Srbiji,ako nas vec drzavni aparat drzi za ,,..pak Srbije" , nema razliga da nes se ne sete saborci,a ginuli smo isto kao i svi,a u poslednjem ratu sa arvautima i medju najbrojnijima....Pozdrav,nista lose,samo nas se setite prezivelih,a posebno onih izginulih....Pozdrav.
Sinisa Stojcic
Skloni smo zaboravu.Gospodin Ristic je lepo uocio.Sve nam se ponavlja jer smo losi djaci.Mi i ne znamo nasu istoriju.Svaka ideologija je ponistila prethodnu.Istorija pocinje od svake novex vlasti.Nista nam nije sveto.Nasi dedovi su ginuli da bioloski opstanemo,ali su politicari sve ucinili da zarad svoje vlasti sve minimiziraju ili preglorifikuju u zavisnosti od politickih interesa
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У сред Ваљева украдени крстови са гробља? Испадоше Шиптари "добри момци": они само сруше, али не краду.
Милош Ćirković
У Ивањици је 13.септембра 2018 године на иницијативу Србских ратних ветерана и достојних потомака одржана Академија поводом 100 година од почетка артиљеријске припреме и пробоја македонског фронта !!! Тачно 11.11. у 11 сати и 11 минута код споменика крајпуташа у насељу Марина река обележена је ПОБЕДА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ! НЕКА СЕ ЗНА ДА ИМА ДОСТОЈНИХ ПОТОМАКА који поштују своје деде и прадеде који су се борили ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ +

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља