субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ХАНЕС ХОФБАУЕР, аустријски историчар

Разграничење је најозбиљнија идеја за Косово

За Србију је улазак у ЕУ прихватљив, ако постоји могућност да се направе и друге економске интеграције с Кином или Русијом, тако српски пут може бити бољи него неких суседа који су већ у ЕУ
Аутор: Никола Белићнедеља, 23.12.2018. у 20:00
(Фото Д. Жарковић)

Прекретница у дијалогу Срба и Албанаца могао би да буде сусрет председника Србије Александра Вучића с Хашимом Тачијем на Европском форуму у тиролском Алпбаху, који је одржан у августу, каже у разговору за „Политику” аустријски публициста, новинар и историчар Ханес Хофбауер. Овај познавалац балканских, али и глобалних прилика истиче да је тада изнета најозбиљнија идеја о предлогу за решење проблема Косова и Метохије, која се тиче разграничења или размене територије.

– Евидентно је да тада из САД није било великих протеста. Такође, могло би да се каже да ни европска шефица дипломатије Федерика Могерини није имала ништа против. Немачка канцеларка Ангела Меркел је одмах рекла да није могуће разговарати о промени граница. То је, донекле, иронично да земља која је подстакла Словенију и Хрватску да повлаче нове границе сада има такав став – наводи Хофбауер, који је недавно посетио Београд, да би представио књигу Андрее Комлоши „Рад”, коју је у српском преводу његова издавачка кућа „Промедија” издала у сарадњи с „Албатросом плус”.

На питање да ли су Уједињене нације место где би требало да буде присутнија тема Космета, што предлажу из Београда, истиче да је и сама Резолуција 1244 снажан документ који гарантује да Косово није независна држава. „Рекао бих да је садашње присуство готово довољно, јер сада више није могуће решити питање без тамошњих власти и Албанаца, као што није могуће ни без српских власти”, каже Хофбауер, аутор књиге „Експеримент Косово – повратак колонијализма”.

Ипак, разграничење има и многе критичаре, који указују на последице...

Мислим да је то најозбиљнији предлог. Косово је данас лажна држава, али после евентуалног постизања договора, Србија али и Русија требало би да пронађу начин да изграде односе с Албанцима, а онда ће пратити и остали. То ће моћи да се догоди само у случају да елите почну да сарађују на терену, и српска и албанска. Уједињене нације у свему томе могу да буду медијатор. То нису ЕУ, па ни САД, јер су на једној страни, а Русија је на другој.

Још стижу реакције на трансформацију косовских безбедносних снага у „војску”, међународна заједница има различите поруке...

Стварање косовских безбедносних снага, које постоје готово 10 година, било би немогуће без подршке НАТО-а и САД. Сада је занимљиво посматрати реакције у ЕУ и САД. Евидентно је да не постоји само један глас у саставу НАТО-а. Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг упозорио је косовске власти да не настављају с овим процесом, али то упозорење се коси с порукама представника Велике Британије и високорангираних званичника САД, што указује на дискусије у редовима савезника. Такву поделу смо имали и 1991, уз питање да ли ће САД признати независност Словеније или Хрватске. Државни секретар Џејмс Бејкер је у Београду, у јуну 1991, рекао да Америка то никада неће прихватити. Тада САД нису биле сила која се залагала за признавање нових држава. Чешће се чуло да је за издвајање република немачка страна. Сада поново постоје различите позиције, што је веома важно питање. Када правите војску у држави коју не признају многе земље, то је прилично озбиљан безбедносни изазов.

Какав би могао да буде исход?

Ако погледате радикално националистички део косовске политичке сцене, односно Самоопредељење, чији је оснивач Аљбин Курти, њихове речи делују као да их је НАТО преварио. Не могу да кажем да ли се то догађа, али видимо промену позиција, што се односи и на америчке власти. Рекао бих да председник Трамп није толико заинтересован за балканска питања, има веће бриге. Пре свега Кину и Русију, па и Блиски исток. Ту се можда отвара прилика и за Србију да искористи међународну подељеност.

Да ли је Србија такву прилику искористила и у случају неуспелих покушаја Приштине да уђе у Интерпол, а претходно и Унеско?

Наравно да су САД и други покушали да утичу на притисак да се Косово прихвати у овим организацијама. Али српска дипломатија је то превазишла. Рекао бих, и због тога што САД нису с таквом снагом, као раније, приступиле овом питању.

Али такса од сто одсто коју је Приштина увела на робу из централне Србије, после неуспеха у Интерполу, и даље је на снази...

Да, они су тиме започели економски рат. Мислим да су направили грешку, јер ништа у ЕУ не почива на економским забранама, а Косово се храни новцем ЕУ. Они сада без сумње делују једнострано. Никоме се то не допада.

Шта је онда остало Србији да уради како би заштитила себе и свој народ на КиМ, да ли је у том случају одговор да у помоћ позива Русију и Кину, као што и чини?

Србија још има многе проблеме, а мора да гради и економију. Не може да се ослони само на један стуб, односно на ЕУ. Мислим да је политика отворених врата за све и добродошлице зарад повећања раста добра иницијатива. Као што је пожељно имати и многе земље ЕУ и њихове велике инвеститоре на својој страни. Тиме се у економском смислу добија други стуб, или стубови. Томе доприноси велика глобална промена јер, по мом мишљењу, у мандату Бориса Јељцина није било праве руске спољне, а ни војне политике. Данас је Русија консолидована и има интересовање за овај регион. Управо између ова два света Србија може да створи дипломатску позицију која ће помоћи и Србима на Косову.

Могу ли знак јачања ове дипломатске позиције да буду и повлачења признања Косова?

То је добар знак за Србију, као и и подршка земаља које нису ни признавале Косово. Издвојио бих тренутак кад је словачки премијер позвао српску премијерку и када смо видели осуђујући став Братиславе против агресивне економске политике Приштине.

Недавно смо од шефа дипломатије Ивице Дачића чули да је из Беча добио уверавања да влада на чијем је челу Себастијан Курц неће подржати чланство Косова у Интерполу и да је то обећао вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе. Аустрија је ипак гласала за, можда и као резултат спољног притиска?

Свакако. То се дешава у ЕУ, а Аустрија је чврсто повезана с Бриселом. Они разлике у ставовима називају дискусијом, али у суштини увек већи фактори притискају мање.

Када погледате ситуацију у Европи, бројне проблеме и протесте, како оцењујете тренутно стање у ЕУ?

Постоји губитак поверења у европске институције и саму ЕУ. Још у кризи 2008. свима је речено да више нема новца за социјалне, еколошке и сличне програме, али је ипак дељена велика помоћ банкама. При томе, левица, мислим на социјалдемократе, зелене, није имала одговор. Уместо колективизма, причали су о индивидуалним разноликостима и слободама, на пример сексуалним. У реду је бранити нечија права, али то није политичка агенда. У земљама попут Италије и Аустрије појавили су се нови покрети, који постају прихваћени ако направе неке кораке на социјалном плану.

Све чешће се чује да Емануел Макрон и Ангела Меркел имају различита виђења будућности ЕУ. Који приступ сматрате ближим, онај у којем су сви уједињени и једнаки, или Европа с више брзина и прстенова?

Обоје, и Макрон и Меркелова, имају огромне проблеме последњих неколико месеци. Макрон због протеста, а Меркелова због резултата избора у Хесену и Баварској. Главни проблем ЕУ је евро, који функционише у веома различитим националним окружењима. Постоји снажно извозно оријентисана немачка индустрија с огромном производњом, а истовремено веома слабе економске структуре у Грчкој, па и Италији. Ту је већ нека врста унутрашњег прстена у ЕУ, који чине јужни део Енглеске, Холандија, Луксембург, Белгија, Немачка, Аустрија и северна Италија. Ако би се заиста овај простор издвојио, ЕУ би се просто поцепала.

Све су присутније и вести о кинеским инвестицијама у многим земљама ЕУ, али као да појединим круговима на Западу то смета?

У свету се данас главни економски сукоб води између САД и Кине, али је то истовремено и војна трка. Америка можда има тренд економског застоја, али је и даље војно најјача сила. Кина више није нова на сцени и полако преузима економски примат. За то време Трамп уводи протекционистичке мере да заустави посрнуће домаће индустрије. Дакле, Кина подржава слободну економију на глобалном нивоу. Американци покушавају да притисну своје савезнике да не потпадну под кинески утицај. Брисел је такође под утицајем САД и притиском да се не сарађује с Кином. Европа је између чекића и наковња у том глобалном судару, као и Русија.

Под овако сложеним околностима, да ли би Србија требало да буде у ЕУ?

Улазак у ЕУ је прихватљив, ако постоји могућност да се направе и друге економске интеграције, рецимо с Кином или Русијом. Србија не би требало да сече своје односе с ЕУ, али је много паметније решење с два или три стуба која смо помињали. Из такве позиције српски пут може бити бољи од положаја неких суседа који су већ у ЕУ.


Коментари75
92462
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Као Јевреји
Треба бити - непопустљив. Не признајемо независну творевину терориста на Косову нити ћемо икада признати. Не треба ни преговарати са њима, одржавати status quo, докле год другој страни не досади и док се не врате самоиницијативно у Албанију. Истовремено покренути повратак Срба на Косово, како избеглица тако и досељавање Срба из целог света, улагање у Косово и преузимање ствари у своје руке. Заједно смо јачи, заједно ћемо победити. Не треба кукумавчити и понављати малодушне изјаве, већ се уједињено борити да повратимо Косово. Све се може кад се хоће. Догодине у Призрену!
Realno o srpskoj duši
Kosovo će uvek ostati srpsko u duši svakog Srbina pravoslavca , ali nažalost Kosovo je danas samostalna država priznata od SAD i najrazvijenijih država Evrope i sveta. Zato država Srbija mora obezbediti bezbedan život Srbima na KiM i očuvanje srpskih svetinja !
deda iz Srbije van sebe
Аустроугарска нам је после Великог рата посебно наклоњена , одмах у следећем рату су то показали , па опет у разбијању СФРЈ !
aki sredic
Dogodine u Prizrenu! Jel to dovoljno jasno?
Biološki opstanak
Prvo da u ovom veku spasimo sela po Šumadiji i Pomoravlju od izumiranja i nestajanja, a onda sledeći vek možemo pričati o KiM !
Препоручујем 3
aki sredic
Evo ja prvi, ne bih de razgraničavao sa komšijom koji je oteo moju dedovinu uz pomoć belosvetskih kriminalaca. Računam da je Srpska država, a ima je u diskontiniuetetu 1300 godina, ozbiljnija od mene.. pa će sačekati koju godinu i povratiti sve što joj je oteto. Grešim?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља