петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Европски савезници САД на цедилу

Аутор: Биљана Митриновићнедеља, 23.12.2018. у 20:00

Док је Доналд Трамп посредно водио битку с републиканским савезницима у Представничком дому како би „избоксовао” пет милијарди долара за градњу зида према Мексику, на сто му је стигла оставка министра одбране Џејмса Матиса, најкрупнијег политичког играча од свих који су или отишли или најурени из Трамповог тима. Иако већ више није никаква новост да Трамп мења своје најближе сараднике чешће него селектори играче на утакмицама; да никакво чудо није да ће амбасадорку САД у УН заменити бивша ТВ водитељка с Фокс њуза – вест да је Матис поднео оставку делује као рушење једне од носећих цигли у зиду.

ПОВЛАЧЕЊЕ: Трамп ће можда и успети да сагради зид како би спречио прелазак Мексиканаца и испунио обећање дато својим гласачима; можда ће и повући све или већину америчких снага из Сирије, што је хтео још одавно – али после оставке министра одбране прогнозира се да су све мање шансе да ће задржати однос снага који му гарантује опстанак на председничкој функцији још две године.

Трамп је до сада пролазио кроз иглене уши повлачећи потезе које су неоконзервативци једва толерисали: улагали су много напора и притисака, ангажовали много људи да макар ублаже такве одлуке. Интервенционистички расположено тврдо језгро републиканца није само против повлачења из Сирије, него и за тврђи приступ у сузбијању „ауторитарних држава” попут Русије, Кине, Северне Кореје... Повод за оставку министра одбране је повлачење америчких снага из Сирије, чему се противе амерички савезници и високи војни званичници. Снаге у Ираку, наравно, остају. Али је ту још много узрока. Један од њих је и предложено велико смањење америчког присуства у Авганистану – половина од 14.000 војника до лета идуће године – после 17 година.

Матис је искочио из владе: да ли ће амерички интервенционизам бити настављен (Фото Бета/АП)

ДЕМОКРАТА МАТИС: Само неколико месеци раније, почетком октобра, Матис је најављивао да у Сирији има још много посла, да је тачно да се Исламска држава распала, али да је ојачала свој центар и да Американци неће напустити своје савезнике на овом ратишту. И у својој оставци он је навео да је америчке савезнике третирао с поштовањем, што имплицира да председник то не чини и да Французе, Британце, Немце, Израелце, о Курдима да не говоримо, оставља на цедилу. Уочи Матисове азијске турнеје, у јавност је испливао озбиљан показатељ њиховог сукоба. Медији су пренели Трампове речи да је Матис „нека врста демократе”, који би ускоро могао да напусти владу, а министар је то демантовао, рекавши да га је председник уверавао да има његову стопостотну подршку.

Тако да се не може рећи да је Трампа изненадила ова оставка. Она је само показатељ да сукоб мишљења између Трампа и неоконзервативаца улази у завршну фазу и да ни председник, на крају, није без шанси да доврши замену државног апарата својим људима.

ЕВРОПА НА УДАРУ: Повлачење САД из споразума о регулисању употребе ракета средњег и малог домета нови је ударац за европске савезнике САД. Русија неће дозволити да Американци изврше инспекцију нове нуклеарне крстареће ракете јер она, наводно, не крши одредбе договора. Москва је оптужила Вашингтон да је само тражио изговор да изађе из споразума како би развијао своје ракете. У свим тим оптуживањима најмање је важно да ли свака страна развија своје ракете у оквиру споразума или на повећању домета хоће да раде легално. Путин је свакако на годишњој конференцији рекао да су Русија и САД дотакле дно у међусобним односима.

Најлошије је, барем за европски континент и савезнике САД, што ће показна вежба бити изведена на источном крилу НАТО-а, где ће се скрцати све те ракете. Пољска и Румунија су већ спремне, а убрзано ширење НАТО-а на Црну Гору и Македонију затвара линију према Русији.

Последње истраживање „Галуп интернешенела”, спроведено у 64 државе, показало је да у западноевропским државама недостаје спремност да своје земље бране оружјем. Најпацификовнији су Аустријанци, од којих би само њих 21 одсто оружјем бранили своју домовину, наспрам 94 одсто становника Блиског истока, Африке и Пакистана. Чињеницу да би у случају потребе просечно само четвртина становника западне и централне Европе узела оружје да брани своје земље истраживачи објашњавају недостатком „конкретне слике претње”. Она сада из више праваца постаје све очигледнија.


Коментари1
4a836
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zorka Papadopolos
Dok vozim auto (preti da postane oldtajmer, uprkos svemu ;), slusam razne nemacke stanice na radiju. Komentator rece jutros, da sve sto americki predsednik radi je precizno po listi obecanja koja je dao biracima, pa mu se to, eto, ne moze zameriti. Medjutim, uticaj Trampa na banke nije toliki, pa podizanje interesa moze da mu dodje, kazu, glave, jer, u krajnjoj instanci bi moglo da dovede do manje zaposlenosti. Naravno, radio stanica nije narocito sklona americkom predsedniku...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља