уторак, 21.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:43
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Модерно гуслање из постјугословенског циркуса

Било би, можда, занимљиво организовати регионално такмичење народних уметника, али бојим се да би се тај музички фестивал помирења претворио у римејк емисија Џерија Спрингера. Било би више телохранитеља, него гуслара
Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 23.12.2018. у 21:00

Наводно је неки амерички универзитет истраживао утицај гусала на здравље и установио да лечи 18 болести. Дакле, одлазак на гусларско вече може да се пореди с боравком у хипербаричној комори, под условом да, наравно, ово истраживање није лажна вест. Такође, није установљено како гуслање утиче на слух. Како сам био присутан на неколико таквих манифестација, модерни гуслари, међу којима је све више оних без бркова, а биће и да су нижи од два метра, подсећали су ме на психоделичне горштаке који солирају на једној жици и јаучу у десетерцу. И гуслар и слушаоци су све време у трансу те, ма како апсурдно звучало, песме косовског циклуса или модерна поезија и свирка, с новим див-јунацима, стварају утисак да сте упали на концерт жестоког етно-панка.

Модерних гуслара је све више, а један од њих, Вукота Говедарица, био је кандидат за председника Републике Српске, али како је био противник кандидатима и политици Милорада Додика, који је склонији Митру Мирићу и класичном, народњачком жанру, ем је Вукота изгубио, ем му гуслари из Републике Српске сада прете избацивањем из чланства. Оптужују га да је американизовао косовски и Милетов циклус, сумњичећи га да је покушао да убаци каубоје у неку од славних битака.

Тако се на скорашњим изборима у Босни показало да гуслање никако није скрајнуто с политичке маргине, иако се елитистичким круговима, као и обично, погрешно учинило да су гуслари већ дуже време групица аутистичних чудака без икаквог утицаја. Не тврди узалуд Матија Бећковић да су црквено звоно и гусле два најсветија звука српског народа, за разлику од Мила Ђукановића, којем се баш те две мелодије чине као несносна бука.

Срђан Печеничић

Званична Подгорица се, заиста, одмах дипломатски унервозила, пошто је певање уз гусле крајем новембра ове године уписано на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства као национално богатство Србије. Ако су гусле искључиво црногорске, онда је њихов и Филип Вишњић, али је проблем како препевати српског Хомера? Како из његових антологијских песмама, уз које је гуслао, избрисати сваки траг српства и уметнути, рецимо, вишевековну тежњу брђана ка евроатлантским интеграцијама? Митрополит Амфилохије је, наравно, одмах поентирао, гуслајући за софром у Призрену, током прославе 1.000 година Епархије рашко-призренске. Осим што је духовник, Амфилохије је и искусни гуслар, свестан снаге молитви и епова.

Али, поред Црногораца, побунили су се и Албанци, Хрвати и Босанци, тражећи да се одлука Унеска ревидира, јер тврде да и они поседују власнички лист над древним народним инструментом. Шта не увиђају у Подгорици, Загребу, Тирани и Сарајеву? Да би гусле постале њихова баштина, требало је само да се први сете и пријаве на шалтер Унеска. Онда би, вероватно, наши гуслари видали ране, ронили сузе и пили рујно вино.

Оно што много више забрињава јесте што се антигусларска хистерија наших комшија уклапа у црногорско ново писање историје које изгледа као да га је срочило монтипајтоновско министарство уврнутог хода. То ће рећи да се, и поред лекторисања Његоша, бацања фатве на Матију и избацивања чика Јове Змаја и Десанке Максимовић из уџбеника, није догодило оно што и до сада никоме није успело: да се убеде Срби с оне стране Брда како никада нису били Срби. И да су, уместо гусала, свирали гитару! Ако је то пред гледаоцима успело диригенту Милу, да ли, када зађе сунце над Ловћеном, он то заиста мисли? И оно најважније – да ли искрено верује у своју реинкарнацију? Да никада испод јастука, поред кубуре, није држао „Горски вијенац”, а на зиду гусле и слику Филипа Вишњића.

Стојећи у чекаоници, изван магистралних европских токова, показао је то и гусларски рат, још нисмо открили дубину својих заблуда, иако је онај страшнији, грађански, одавно завршен. Али остала је националистичка омраза и недостатак свести да су одавно измишљени механизми за демократско разрешавање конфликата, па макар њихови узроци били наизглед банални – овога пута гусларски. Ако смо последњих деценија натерани да станемо пред огледало и играмо игру истине, хоћемо ли коначно признати да се усијане главе нису охладиле, иако се на њих сручила лавина историје?

Зар ће се нови дипломатски спорови водити због гусала и треба ли да се укључе мировни посредници из Брисела или ће се проблем пребацити у Уједињене нације? Ко, заиста, може забранити црногорским, албанским, хрватским и босанским уметницима да гуслају о својим биткама, јунацима и победама?

Било би, можда, занимљиво организовати регионално такмичење народних уметника, али бојим се да би се тај музички фестивал помирења претворио у римејк емисија Џерија Спрингера. Било би више телохранитеља, него гуслара. О томе би се могао спевати још један модеран еп из постјугословенског циркуса.


Коментари24
b11fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Tesan Podrugovic je bio usmena enciklopedia narodnih pesama mnoge od koji je zapisao Vuk Karadzic. Ucestovao je u Prvom Srpskom ustanku.
Zujo Klicuka
Vuk je najvise narodnih epskih pesama zapisivao od Filipa Visnjica, Tesana Podrugovica i Starca Milije.
Препоручујем 0
danilo obradovic
Ovo je vise i opasnije od cirkusa .Svaki detalj zivota na Balkanu zeli se prikazati u nacionalnom prefiksu .Gusle su istrumenat koji sluzi narodima ovde za potkusurivanje .Zalosno da nije tuzno .
iz glave
аутошовинизмом до еу...да су гусле несрпске или келтске, гуслали би несрби или келти, који су нетрагом телепортовани одавле( у ствари су још ту као и сви остали претсрби). Гусле су најбезбеднија временско-просторна чаура у којој су врли преци послали поруку својим потомцима, којом су сачуване народне умотворине, пословице, анегдоте и сл поучне приче на најлакше памтљив начин - у стиху, да би потомци тим знањем постали нечији преци. У Подгорици их зову шлогираним виолончелистима, овде психоделичним горштацима...Ovaj krug sam smislio / Ovaj krug sam stvorio / Ovaj krug sam razbio ko vetar rasuo
Mike Kovian
E, pa gosn.Apostolovski, ne sećam se da me je iko u poslednje vreme tako uveselio i nasmejao kao ovaj vaš "guslarski" prilog. Isčitavao sam ga iznova čak četiri puta, dva u ćirilici, dva u latinici, i u oba "isčitavanja" nisam našao ni jednu jedinu zamerku. Svaka čast!
Haha
Da me neko prisili da slušam gusle ceo dan, mislim da bih izašao lud. To unjkanje i zavijanje izaziva tešku mučninu u stomaku. Neka hvala!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља