субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Уметност лака као дисање

Изложба „Фасцинација Јапаном“ у бечком Кунстфоруму која се бави феноменом јапанизма
Аутор: Марина Д. Рихтерпонедељак, 24.12.2018. у 17:00
Винсент ван Гог „Лептири и макови” (1889), уље на платну (Фото Ван Гог музеј Амстердам – Винсент ван Гог фондација)

Специјално за Политику

Беч – Када је Јапан под притиском америчке флоте 1854. отворио своје воде према свету, земља која се из страха Шогуната Токугава од ширења хришћанства и негативног утицаја запада налазила у изолацији више од два века почела је да заокупља интересовање Европљана и да формира њихов укус. Жене су почеле да носе кимона, да користе необичне чешљеве и да се хладе лепезама са мотивима јапанских трешњи, а домове су преплавиле лаковане кутијице и паравани увезени из егзотичне, далеке земље. Јапан је постао мека за истраживаче, радозналце и трговце који су се у Европу враћали накрцани егзотичним предметима и уметничким делима, а већ се око 1860. у Француској интензивно користио појам „јапанизам“ коме су кумовали Емил Зола, Едмон & Жил Гонкур, Шарл Бодлер и два кључна сликара импресионизма – Клод Моне и Едгар Дега.

После светских изложби у Паризу 1867. и 1878. уметнички кругови, пре свега француски, пригрлили су нову културу – што кроз колекционарство, што кроз сопствену интерпретацију уметности (поготову из Едо раздобља) коју су покушавали или мислили да разумеју. Да им је то слабо успевало онда када се то тицало јапанске традиције и обичаја – нарочито у класичном сликарству, разумљиво је, али јапанизам који се Европом проширио попут пожара извршио је велики утицај на уметнике широм континента, и кимона, лепезе, високо подигнуте пунђе и цветни мотиви инспирисани источњачким ликовним приказима, као и нови однос према ликовној композицији, обузели су сликарска платна. Такође, дрворези у боји добили су на популарности, често имитирајући укијое („народска“) дела која су већ постала саставни део приватних колекција.

Моне је поседовао велику колекцију дрвореза Хокусаија и Хирошиге, а у једном од својих писама брату Теу, Винсент ван Гог је 1888. написао: „Завидим Јапанцима на крајњој јасноћи коју код њих имају све ствари. То никада није досадно и никада не изгледа да је урађено у превеликој журби. Њихов рад је тако једноставан, као дисање, и они праве фигуре у неколико сигурних потеза са истом лакоћом као да је то јако једноставно као закопчати свој прслук.“

Ван Гогова уља на платну, уочљиво инспирисана оним што је описао у писму – „Лептири и макови“ (1889) и „Велика ноћна лептирица“ (1889) налазе се на изложби „Фасцинација Јапаном“ која је 10. октобра отворена у бечком Кунстфоруму и која се бави феноменом јапанизма. Поред ремек дела укијое мајстора (Утагава Хирошиге, Китагава Утамаро, Цукијока Јошитоши, Ичиракутеи Ејсуи, Катсушика Хокусаи, Утагава Кунисада I, II & III, Утагава Кунијоши, између осталих), на изложби се налазе платна, дрворези и цртежи великих европских уметника класичне модерне.

После Монеа, Манеа и Дегаа, источним вирусом су се заразили и сликари млађе генерације: Анри де Тулуз-Лотрек, Васили Кандински, Франц Марк, Бонар, Валотон... Њихови радови су допутовали на изложбу у Беч која добро куратираним избором експоната даје увид у читав феномен. Класичан јапански утицај видимо на аутографији на кинеском папиру „Гавран код прозора“ (1875), бакрописима „Мачка и цвеће“ (1869) и „Ред испред месаре“ (1870) Едуара Манеа, на четири дрвореза из серије „36 погледа на Ајфелов торањ“ Анрија Ривијера као јасан одговор на Хокусајову серију „36 погледа на планину Фуџи“, на дрворезима у боји „Јапански ходочасници на путу до Фуџијаме“ (1901), „Два Јапанца – возачи рикше“ (1900) и „Јапанска девојка испод врбе“ (1901) Емила Орлика. Ту су и цинкографије на жутом папиру „Свите Волпини“ (1889) Пола Гогена, као и уметнички радови аустријске уметничке елите – Густава Климта, Оскара Кокошке, Алфреда Кубина, Коло Мозера и Ханса Макарта, ништа мање под утицајем новог тренда.

За сваку препоруку, изложба у Кунстфоруму траје до 20. јануара.


Коментари0
e8628
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља