петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Сваровски се бори са нацистичком прошлошћу

понедељак, 24.12.2018. у 12:43
(Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

БЕЧ - Аустријски концерн се бори са савладавањем своје нацистичке прошлости, а резултати анализе прошлости су у два наврата нестала, указује бечки дневник „Стандард” додајући да је одобрено објављивање само краће верзије, преноси Танјуг.

Непосредно пред „Аншлус” Аустрије Трећем рајху, 21.фебруара 1938. године марширало је 500 људи кроз Ватенс, где се налази седиште концерна.

Већина учесника су, према подацима жандармерије, били запослени у овој компанији, а међу њима и два члана породице Сваровски Вилхелм и Фридрих.

Марш бакљама завршен је са „Зиг хајл”, „Хајл Хитлер”, произилази из рада историчара Дитера Штифела који је објављен у једном стручном часопису.

Овај чланак је краћа верзија две књиге, које је Штигел протеклих година писао о породици Сваровски.

Обе књиге су се бавиле улогом компаније и власника током нацистичког доба.

Обе књиге до дана данашњег не смеју бити објављене, јер их је концерн склонио, иако је предузеће дало у налог Штифелу да изради анализу прошлости.„Желимо проактивно да се опходимо нашом историјом”, рекао је Маркус Лангес-Сваровски, један од најутицајнијих чланова породице.

Водеће личности породице Сваровски су имали тесне везе са нацистичким режимом, што чини тешким компанији да се суочи са својом прошлошћу, јер се плаши последица.

Камен темељац за данашње предузеће постављено је у Габлонцу, крајем 19. века, у месту које је било светски познато по производњи перли од стакла.

Данијел Сваровски је 1891. развио једну машину за брушење стакла, које је омогућило индустријски производњу накита од стакла.

Један јеврејски трговац из Париза, Арман Косман, који је све финансирао, Данијел Сваровски и још један трећи власник основали су предузеће које је данас познато широм света.

Убрзо се селе у Ватенс, где је компанија почела да производи повољно накит за шире масе.

Будућност компаније, поред оснивача, обележили су његови синови Вилхелм, Фридрих и Алфред, који су били први код марша бакли.

Они су управљали компанијом у нацистичко доба.

На тамну прошлост Сваровски породице указао је историчар Хорст Шрајбер још средином 1990-тих, чланком о економској и социјалној историји покрајине Тирол.

У њој је навео да је породица Сваровски већ пре „Аншлуса”, док је НСДАП у Аустрији још била забрањена, имала своје заслуге за нацизам.

Као доказ навео је да податак да су најважнији чланови породице Сваровски након „Аншлуса” добили чланске картице из блока „илегалних”, које су добијали само они који су се залагали за странку док је била забрањена.

Шрајбер је био тај који је први писао о учешћу Сваровских у маршу бакљи, те је расветлио да је Алфред Сваровски између 1943. и 1945.водио Привредну комору за округ „Тирол-Форарлберг”.

Иако то није политичка функција јасно је да је Алфред био суодговоран за организацију војне индустрије.

Шрајбер је указао и да рајхскомесар Јозеф Брикел хвалио компанију Сваровски што је још пре „Аншлуса” вођена „јасно нацистицки”.

Због ових оптужби породица Сваровски је дала у налог анализу прошлосту од стране историчара Штифела.

Он је најпре написао биографију оснивача компаније Данијела Сваровског, у којој је третирао и време нацизма, али то дело наишло је на отпор код налогодаваца.

Са Штифелом је договорено да напише другу књигу, која се бавила само нацистичким временом и отпором породице Сваровски.

Та књига је одштампана, али је свих 500 првих примерака нестало у архиви Ватенса, после новог отпора појединих власника компаније.

Штифел каже да комплексна породична структура иза фирме не зна тачно ко је имао примебде.

Поједини чланови породице страхују да би објављивање података о нацистичкој прошлости компаније могло нанети штету, посебно у САД, једном од главних тржишта.

Иначе када су дали у налог анализу прошлости породица Сваровски није споразумом ушла у обавезу и да је објави.

Штифелу је одобрено само да напише чланак за стручни часопис, што је сада и урадио.

Он је у свом чланку указао да су чланови породице имали различита мишљења о нацизму.

Вилхелм и Фридрих су приступили НСДАП још 1933., што историчар Оиливер Ратколб сматра „неуобичајно” раним приступом, који показује да су веровали уз идеологију.

Штифел је писао и о присилним радницима у концерну Сваровски, указујући да је 1944.сваки шести до седми радник био присилни радник, при чему је 124 било из западне Европе.

Компанија је, после рата, прошла типичну аустријску причу и па су Данијел, Фридрих, Вилхелм и Фридрих, јер је закон о забрани онемогућио да особе које су између 1933.и 1945.били чланови НСДАП, С С-а или других нацистичких организација, воде фирме, а уједно је претило и одузимање имовине, од председника Аустрије тражили изузеће.

Они су писали да су у нацистичку странку наводно ушли само из економских разлога и да су избегавали конфликт са тадашњим властима, што су многи Аустријанци тврдили након Другог светског рата.

Захтев председнику подржала је Народна партија Аустрије (ОВП), захваљујући којој је председник породицу Сваровски скинуо са листе „забрањених”, уз образложељење да је компанија важна за привреду, нуди радна веста и да је потребна.

Током нацистичког доба је компанија Сваровски најпре имала тешкоће, јер су након „Аншлуса” САД увела високе царине на њихове производе.

Међутим нацистичко министарство привреде је подстицало извоз, а након почетка рата и комплетним застојем извора, компанија постаје велики произвођач за Вермахт правећи до краја рата 180.000 двогледа.

Штифел, међутим, у аналилзи указује и да породица Сваровски никада није заборавила на јеврејске сувласнике.

Тако је одуговлачењем поступка покренутог од власти ангажовањем адвоката компаније спречила „аријанизацију” сувласничке структуре.


Коментари11
d2eec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
Зна Америка више него добро с ким сарађује, али, када је у питању добит, њу не занима нацистичка прошлост компаније породице Сваровски. Аустријанцима и није замерити што су, по сваку цену, сачували своју златну коку, к за разлику од нас, неразумних Срба, који смо послушали туђине, и своје умне људе и познате породице протерали, убијали, сатирали...Бар у томе бисмо могли да се угледамо на Германе. Да се много више волимо, држимо, поштујемо и помажемо међусобно!
Beogradjanin Schwabenländle
Објасните Ви нама какве везе имају УСА за аустриским предузећем Swarowski, сем Ваше личне мржње и фобије свега западног. Верујем, сутра би се преселили у УСА, још увек " обећану земљу ", сем ако као наследница неког комунистичког клана нисте добро обезбеђени, опљачканом имовином .
Препоручујем 0
Standardovac
Der Standard je poznat po raskrinkavanju komunističkih zločina diljem sveta. Posebno je angažovan bio na demistifikaciji polja smrti u Kambodži i ulozi jugozlikovaca u ubistvima zarobljenika na području Jasenovca.
Raca Milosavljevic
... eto price za razmisljanje ... zna se koliko su posle kraja drugog svetskog Ameri prihvatili bivsih nacista a velikih strucnjaka samo da rade za njih,tako da je ovo samo za neku akademsku raspravu ... a mi smo imali Kristal u Zajecaru,imamo jos po malo na izdisaju Srpsku fabriku stakla u Paracinu ... ko nam je branio da to cuvamo ...
Коста
Савезници смењују све водеће државне службенике у Немачкој 1945. Денацификација почиње јануара 1946. у трибуналима које Савезници предају Немцима! Опраштања су идавана на основу личних сведочанстава родбине, пријатеља и суседа јер докумената често није било. Од 8,5 милиона прпадника Хитлеорве НДСАП странке, једва 1.4% су проглашени "главним кривицима," чиме би изгубили посао. Маја 1951, нови немачки закон рехабилитује и тих 1,4% и одобрава да се врате на старе положаје. Денацификација је де јуре укинута 1948, али је де факто престала баш тим законом Нове Немачке 195. Од тада су у Немачкој и Аустирји многа водећа места деценијама држали бивши нацисти без икаквих проблема. Зато овај случај са Сваровским мирише на личну сплетку која нема никакве легалне основе.
Вукашин Јеленић
Све јаке фирме шваба који су профитирали од робовским радовима,остали да раде и преживели рат јер нису морали платити раднике и нису имали расход,штовише и разарање њихових фабричних кругова није их болно погодило јер се нафатирали тешко.И опет би то швабо хтео,али неће успети.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља