Припаднике окупационих снага нико не може да рехабилитује, а поготово не да им враћа имовину конфисковану после Другог светског рата, поручује директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић и наводи да је Агенција до сада у тим случајевима донела неколико десетина одлука којим је одбила враћање имовине.

„То не ради нико, па неће ни Србија”, каже за Танјуг Секулић, али наглашава да је Србија једина земља у Европи која враћа имовину фојкдојчера који нису учествовали у окупационим снагама, нити су вршили ратне злочине.

Нагласио је да Агенција примењује закон који је врло јасан по том питању који забрањује враћање имовине припадницима окупационих снага и њиховим потомцима.

Како је навео, постоји неколико десетина најдрастичнијих случајева рехабилитације припадника С С дивизије и усташког покрета.

„Имамо и рехабилитацију класичних ратних злочинаца, пре свега из Недићевог режима”, наводи Секулић.

Објаснио је да је у сваком од тих случајева Агенција утврдила да је припадник окупационих снага из доступне документације, односно из архива БИА и војске и свих релевантних архива који су чували ту грађу.

„То није неко напамет утврдио, него све је документовано. То су врло јасни спискови, ту је и чин и место где је службовао, јединица у којој је службовао, а ако је злочин, врло јасно је описан”, рекао је Секулић.

Навео је да је рехабилитација посебан поступак у односу на реституцију и да је свако мешање та два поступка злонамерно, јер судска рехабилитација не подразумева доношење одлуке о враћању имовине.

„Мотив рехабилитације и мотив реституције није исти”, рекао је Секулић и додао да се реституција односи на имовину, а рехабилитацијом се поништава нека осуда која није била у складу са тадашњим законима или у складу са цивилизацијским стандардима.

Нагласио је да никоме у Србији није допуштено да враћа у живот и рехабилитује сопствене окупаторе.

„То је изнад и реституције и изнад неких уобичајених понашања, изнад политике, везано је за нашу историју и за неке цивилизацијске стандарде које морамо да поштујемо”, рекао је Секулић.

Управни суд би, каже Секулић, могао да донесе пресуду и тако реши враћање имовине.

„Мислим да то не би било у реду”, додаје Секулић.

Објаснио је да Агенција не враћа имовину окупационим снагама, али враћа припадницима немачке националне мањине, који нису учествовали у окупационим снагама, нити су вршили ратне злочине.

Укупно је поднето 1.157 захтева потомака фоксдојечера за враћање имовине, који су углавном држављани Аустрије и Немачке.

Аустријски држављани поднели су 564 захтева, а немачки држављани 593 захтева за враћање имовине.

Према подацима Агенције за реституцију, до сада је донето 75 решења за враћање имовине аустријским држављанима и то 13 пословних простора, два стана и три зграде што је укупно 18 објеката површине 2.440 метара квадратних.

Агенција је такође вратила бившим власницима и законским наследницима и 891 метара квадратних неизграђеног градског грађевинског земљишта, 482 хектара пољопривредног земљишта, као и 0,25 хектара шума и шумског земљишта.

У складу са Законом о враћању одузете имовине и обештећењу, Агенција је до сада донела 67 решења о враћању одузете имовине немачким држављанима, а за сада враћено је 28 пословних простора, три стана и девет зграда што је укупно 40 објеката површине 2.171 метара квадратних.

Бившим власницима и законским наследницима враћено је и 187 метара квадратних неизграђеног градског грађевинског земљишта, 376 хектара пољопривредног земљишта, као и 2,1 хектара шума, преноси Танјуг.