петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:26

Кина бацила око на Гренланд

Копенхаген и Вашингтон се противе намери локалне владе у Нуку да градњу три међународна аеродрома на најређе насељеној територији на свету повери државној кинеској грађевинској компанији
Аутор: Миленко Пешићпонедељак, 24.12.2018. у 22:00
Авио-снимак писте аеродрома у Ну­ку, главном граду Гренланда (Фото Википедија)

Док аустријски канцелар Себастијан Курц с форума „ЕУ–Африка” у Бечу забринуто апелује како унија не сме Црни континент препустити економском утицају Пекинга, Кинези се прикрадају Европи и САД са севера, из арктичког појаса. Кина је бацила око на ледом прекривени Гренланд, најређе насељену област на свету на којој живи само 60.000 људи, што је зазвонило на узбуну у Копенхагену и Вашингтону.

Кинеска грађевинско-саобраћајна компанија (ЦЦЦЦ) у државном власништву дала је најбољу понуду за градњу три велика међународна аеродрома на тендеру који је расписала локална влада ове највеће самоуправне аутономне територије на свету која је под суверенитетом Данске.

На постојећи цивилни аеродром у главном граду Нуку могу да слећу само мали елисни авиони. Због недостатка пара у буџету који се делом пуни и дотацијама из Данске, власти ове земље Поларног круга сматрала је да ће отварање нових аеродрома повећати трговину и живот својих грађана тиме учинити бољим.

Копенхаген, који има коначну реч у питањима безбедности на територији Гренланда, противи се склапању овог посла не само зато што је ова кинеска компанија на црној листи Светске банке већ зато што на северозападу ове територије САД имају стратешки важну војну ваздухопловну базу.

Како преноси  Би-Би-Си, гренландске власти нису расположене да причају о свом односу с Кином. Али бивши премијер Купик Клеист каже да би овај посао био добар за Гренланд јер инвеститори из Америке и Данске нису баш претерано заинтересовани да улажу у ову земљу која је по површини десет пита већа од Велике Британије.

На другој страни, портпарол главне Венстре партије у данској владајућој коалицији Михаел Астурп је искрен

поводом кинеског покушаја да продре на Гренланд: „Не желимо кинеску диктатуру у нашем дворишту.”

Упркос негодовању Копенхагена око тендера са аеродромима, Гренланд не одустаје да унапреди своје односе са Пекингом. Министарка спољних послова Гренланда Вивијан Моцфелд је недавно за грендландски радио КНР изјавила како влада планира  да отвори и представништво у Пекингу како би унапредила трговачке односе. Иначе, Гренланд своја представништва већ има у Копенхагену, Бриселу и Вашингтону, а ускоро отвара и у Рејкјавику.

Највећа препрека градњи аеродрома ипак није Данска,

која је уговором из 1951. године војсци САД дала готово неограничена права на Гренланду. Војна база у Тули је најсевернија америчка војна ваздухопловна база и удаљена је од Северног пола 1.524 километра. Улазак кинеских државних инвеститора у посао градње нових аеродрома могао би имати неповољан безбедносни утицај по америчке националне интересе.

„Ми поздрављамо сарадњу са Кином на трговинском пољу и све је у реду док је она заснована на комерцијалним интересима. Али смо веома опрезни уколико те инвестиције могу имати другу сврху која може изазвати проблеме”, поручио је дански министар одбране Класу Хјорт Фредериксен за портал „Дифенс њуз” поводом жеље Кинеза да граде аеродроме на Гренланду.

Одавно друга највећа економија света инвестира у велике инфраструктурне пројекте у Азији, Африци и Латинској Америци. Али Кина је, како јавља Би-Би-Си, у последње време почела себе да назива и „суседом Арктика”, иако је Пекинг удаљен од Северног поларног круга 3.000 километара. Кина је већ купила и наручила неколико великих ледоломаца, па чак и на нуклерани погон, како би могла да пробије арктички пут за своје комерцијалне бродове.

Своје амбиције према крајњем северу земљине кугле Пекинг је изложио у јануару ове године у свом пројекту „Поларни свилени пут”. Имајући у виду глобално загревање кинески планери хоће да отворе нове поморске линије који би пролазили кроз пределе вечног леда како би охрабрили компаније да граде инфраструктурне пројекте на Арктику.

Према писању аустралијског стратешког института АСПИ, Кина убрзано ради на томе да заузме своје позиције на континенту вечног леда и због тога што се испод његове површине налази једна трећина светских резерви нафте и природног гаса који се још увек не експлоатишу. Русија је ту географски у предности, јер је већ прогласила 1,2 милиона километара Арктика  својом ексклузивном економском зоном. Иначе, Североисточни пролаз, који пролази кроз руске територијалне воде дуж обале Сибира, кинеским бродовима који из Пацифика плове према Атлантику пут скраћује за 12 дана у поређењу с путем који иде кроз Суецки канал.


Коментари13
fb930
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marcco
Pa ako ne želite "kinesku diktaturu" u vašem dvorištu, raspište novi tender sa kriterijumom "Kinezima zabranjen pristup tenderu" pa platite duplo. A onda objasnite kojim pravom to radite kada je to suprotno pravilima STO.
aco vasiljevic
Zato cete imati americku diktaturu u vasem dvoristu.
islam hajrudin
A dva su oka u glavi,zar ne?Hahahha
Radmila Mišić
Kako je to Kina "bacila oko na Grenland"? Kao Istočnoindijska kompanija kad je kolonizovala Indiju? Ne, Kina ima para i gleda gde da ih uloži i to je sve. Da su dosad SAD, Danska itd ulagali u Grenland, ne bi za Kinu bilo više mesta. Uostalom, i nama stalno stižu poruke tipa "nismo trenutno raspoloženi da ulažemo kod vas ali nemojte slučajno da dozvolite Kini da ulaže". A teoretiše se da kapital ne zna za granice, da je svet globalno selo i da može da ulaže gde ko hoće.
Milosav
Sjaj i beda zapadne demokratije. Sve dok oni pobedjuju na tenderima, i to po smesnim cenama, sve je po propisu, a cim izgube, nalaze hiljadu razloga zasto to nije demokratski. To sto na severozapadu Grenlanda vec postoji americka vojna baza, to je normalno stanje stvari, a sto bi neko drugi hteo da izgradi civilni aerodrom, to je katastrofa.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља