На плато једне од стамбених зграда на Врачару, само у једном дану долетеле су три цедуљице на којима је истим рукописом било исписано: „Помозите ми”. Комшије су претпоставиле да их је кроз прозор бацила њихова комшиница која је, пошто је преживела два мождана удара, била слабо покретна. Сматрајући да је њихова обавеза да надлежне обавесте о ономе шта се догодило, позвали су полицију.
Мало је прошло, а патрола је била пред вратима стана њихове комшинице. У њега, међутим, нису могли да уђу јер су врата била закључана, а на њихове позиве нико није одговарао. Када су се полицајци трећи пут вратили с намером да насилно уђу у стан, син болесне жене је откључао врата. Од призора који су затекли, чланови патроле су занемели. Болесна жена лежала је на средини собе, потпуно нага. Против сина покренут је кривични поступак.
Ово је пример да је насиље пријављено на неуобичајен начин, али је информација за полицију била тачна. У београдском Првом основном тужилаштву које је поступало у овом, али и многим другим случајевима породичног насиља, за наш лист кажу да се неретко сусрећу и са лажним пријавама. Заједнички именитељ за „лажне пријављиваче” насиља у породици, како кажу у тужилаштву – не постоји. Склоне су му особе из свих слојева друштва и узрасног доба, а мотиви из којих то раде су различити.
– Најчешће је реч о освети, уцени ради остваривања одређене материјалне користи, незадовољству због кршења обећања члана породице да ће престати да пије алкохол или користи наркотике. Код брачних партнера прељуба је често мотив за лажно пријављивање или, пак, сведочење на суду. Уколико, рецимо, током поступка за развод кажете да се против супружника води процес за насиље у породици, то ће суд ценити као једну од битнијих околности током доношења одлуке. Зато, приликом лажног пријављивања насиља у породици често долази до злоупотребе деце, а у већим породичним заједницама малишане злоупотребљава и тазбина и побочни крвни сродници – наводе у Првом основном тужилаштву.
Одељење за борбу против насиља у породици овог тужилаштва је за годину дана примене закона поступало по више од 600 пријава за ово кривично дело. Након подношења пријаве, наводе у тужилаштву, тим за координацију, који чине поступајући заменик јавног тужиоца, водитељ случаја Центра за социјални рад и надлежни полицијски службеник, процењује постојање висине и степена ризика од насиља. Уколико тим утврди да у конкретном случају постоји висок степен ризика, поступајући заменик јавног тужиоца спроводи доказне радње како би утврдио да ли су у конкретном случају остварени сви битни елементи кривичног дела насиља у породици.
Међу пријавама по којима је поступано, било је и оних лажних, односно оних код којих је уочена злоупотреба права.
– Уколико се током извођења доказа у поступку због насиља у породици утврди да је дошло до лажног пријављивања или сведочења, тужилаштво по службеној дужности започиње кривично гоњење особе која је то урадила, али најпре утврђује да то није учинила због оправданог страха или личне перцепције. Уколико не постоје сви елементи који би указивали на насиље у породици, то не значи да ће одмах постојати кривично дело лажног пријављивања или давања лажног исказа. У сваком конкретном случају, процењује се субјективни осећај жртве, а то је посебно важно када се као последица кривичног дела насиља у породици јавља угрожавање спокојства или душевног стања члана породице – наводе у тужилаштву.
Лажно пријављивање или давање лажног исказа лакше је доказиво када је реч о физичком, него психичком насиљу. Вештачењем повреда које жртва има може да се утврди да оне нису настале у време и на начин како је она то навела у пријави. Такође, уколико приликом самог пријављивања насиља у породици поступајући тужилац, на основу свих расположивих доказа, изјава учесника догађаја и очевидаца, утврди да је у конкретном случају реч о лажном пријављивању, он даје налог надлежној полицијској станици да се против наводне жртве поднесе кривична пријава.
